Skupština: Kodeks je za “strine”
Taman je prošle nedelje slavodobitno potpisan sporazum vlasti i opozicije i u Skupštini se smeškalo i pljeskalo jer je dijalog bio uspešan, ove nedelje narodni poslanici potrudili su se da se i ta izveštačena slika dijaloga zaboravi. Poslanici nisu pominjali lidere DSS-a Miloša Jovanovića niti Dveri Boška Obradovića, koji su najavili kandidaturu za predsednika. I to je baš lepo. Apsurdno je što su i dalje ljuti na one druge, koji ne žele sa njima da razgovaraju i ne znaju da li će opet bojkotovati izbore. A najviše se naljute kada neko od njih pomene kandidaturu za predsednika. Ove nedelje najviše poslaničkog otrova izlilo se na potpredsednika Narodne stranke generala Zdravka Ponoša, i preventivno na nekadašnjeg ombudsmana Sašu Jankovića, valjda da mu ne padne na pamet da se opet aktivira.
Pakao, to su bivši!
Jedna upečatljiva rečenica obeležila je prethodnu nedelju u skupštini. Toliko se svidela naprednjacima, da je ponovljena više puta, a suština je da je Dragan Đilas bio najgori gradonačelnik, Zdravko Ponoš najgori načelnik Generalštaba Vojske Srbije koji je uništio Vojsku Srbije, a Vuk Jeremić najgori ministar spoljnih poslova u istoriji Srbije. Bio bi i Saša Janković proglašen za najgoreg ombudsmana, samo da nije jedini (pre ovog sada). Kakve su poruke poslate o Jankoviću, iako se odavno povukao iz politike, poslušajte u novoj epizodi serijala “Strofa, refren, replika”.
Zašto su se setili Ponoša?
Već je poznato da su mediji objavili da je Zdravko Ponoš mogući kandidat opozicije za predsednika Srbije. Pre nego što je vest obišla građane, i dok se gledaoci provladinih medija još pitaju “Ko to beše Ponoš, nešto mi je poznat”, stranačka mašinerija već je stavljena u puni pogon. Poslanici su rešili da ceo dan raspravljaju o nekim kadrovskim rešenjima po oprobanom principu: javim se da pričam o RIK-u, a pričam, na primer o Ponošu, o kojem se nikad ranije nije pričalo. Zato je tog dana rečeno da je “uništio vojsku”, “pretopio tenkove” “najviše činova formacijski dobio kad se doznalo da je po činu muž Tadićeve svastike” i da “ne bi pobedio ni na izborima za kućni savet”. Uz to “staje mirno pred NATO poručnicima” i “pašenog mu je Agim Čeku”. Svidelo se to kome treba da se svidi, pa je i sledećeg dana, u raspravi o amandmanima na Zakon o zaštitniku građana, šef skupštinskih naprednjaka Aleksandar Martinović zadao ponovo istu temu. Kaže, govorile su kolege o Ponošu juče, ali on želi da se o tome govori i danas. I govorilo se, da ne ponavljamo. Da li je predsedavajućima smetalo? Ne, naprotiv. Da li se neko pozvao na Kodeks? Koji Kodeks?
Teško će kodeks da prevaspita ove poslanike
Narodni poslanici uglavnom se ponašaju kao deca koja misle da kad sakriju oči, ne vidite ni vi njih. Dakle, potpisaćemo sporazum, donećemo kodeks ponašanja, izglasaćamo komisiju, objavićemo pravilnik kako treba, vikaćemo na sav gas da u skupštini nema govora mržnje, a onda ćemo sve pogaziti čim onaj kome smo to obećali okrene leđa. I ponašaćemo se kao da nema direktnog prenosa ni steno beleški.
Uskoro će godina dana od kako je usvojen Kodeks ponašanja narodnih poslanika i kad smo tada pisali da poslanici misle da taj kodeks donose za nekog drugog, bili smo u pravu. Ima nekoliko njih koji otvoreno ismevaju taj dokument, rugaju mu se jer znaju da ih “njihovi nikad neće kazniti”. Jedan jedini poslanik koji je do sada opomenut Srbislav Filipović ovih dana ponavlja da je Dragan Đilas ološ.
“Kažu da onda možda kršimo neki kodeks, ali nema kodeksa kada govorite o bitangi koja je bila u stanju da pokrade tako brutalno građane Srbije.” U nastavku svog izlaganja poslanika pita “O kom kodeksu onda tu da govorimo? Kog su se kodeksa, ni mafijaškog se nisu pridržavali, ti lopovi koji su bili na vlasti 12 godina.”
I u pravu je Srba da ovako može. Učio je od starijih i uspešnijih poput kolege Dragana Markovića Palme: “Pazite, za mene je bila najsmešnija tačka dnevnog reda i čudna – Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Pazite, da nas neki prevaspitava, prosek godina starosti ovde je 41,42 godine, kako da se ponašamo, da ne govorimo ništa loše o ovima koji se nalaze na ulici, po njih dvadesetak, desetak obilaze Srbiju i lažu, a mi da budemo neka gospoda, da koristimo fine termine, kako se ne bi uvredili.”
Palma se plaši kaže da ne dođe još i “neki novi kodeks ovde da moramo da nosimo leptir mašnu, maramicu u džep da stavimo i da budemo tu kao neke strine i da kažemo – dobar dan, pozdravljam gospodina milijardera i njegovu radnicu, kako ste danas i tako dalje. To da nas vaspitava neko. Teško da može neki kodeks da prevaspita sve ove poslanike”.
Pa ako nije bilo dovoljno jasno šta misli o kodeksu, lider Jedinstvene Srbije još jednom preventivno nazove Vuka Jermića, lipicaner. “Eto, vidite profesore (obraća se Marku Atlagiću) da kodeks ne deluje na mene. Da, lipicaner. Šta je lipicaner? Kako ste rekli kolega, da ne vređam konje.”
A u međuvremenu
A van velike sale odvija se jedan sasvim drugačiji život. Kao da je sve normalno. Predsednik skupštine nastavio je dogovore sa poslanicima Evropskog parlamenta, dočekao crnogorskog premijera, razgovarao sa ambasadorima Rusije i Velike Britanije, obratio se na devetoj Plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o EU. Uz to, predsednica skupštine Kipra govorila je na posebnoj sednici, privode se kraju pripreme za promenu Ustava, a budžet za narednu godinu stigao je u proceduru na vreme. I to nije sve. Za sledeću nedelju zakazano je javno slušanje o budžetu. Svi mogu da dođu i kažu šta imaju, Ili da nastave da se “gade” ovakvog “jednopartijskog” parlamenta koji je ceo svet priznao kao legitiman. I čekaju.
Naslovna fotografija: Istinomer / Zoran Drekalović
