Skupština u vanrednom stanju – valjda niko neće primetiti da je nema

Dakle, građani biraju svoje predstavnike, koji će u njihovo ime zastupati određene interese, a naknadno, Skupština bira organ koji je odgovoran za izvršavanje (sprovođenje) zakona i drugih odluka Skupštine – Vladu. Na koji način Narodna skupština rukovodi vanrednim stanjem? Time što se ne sastaje, u nadi da niko neće primetiti da nisu tu.

Kada je Svetska zdravstvena organizacija 11. marta proglasila pandemiju korona virusa, to je zahtevalo uvođenje posebnih mera na nacionalnim nivoima. Srbija za potrebe regulisanja ovakvih događaja ima usvojen Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Međutim, predsednica Skupštine Maja Gojković odlučuje da 15. marta proglasi vanredno stanje, zajedno sa predsednikom Republike i predsednicom Vlade, iako Ustav Srbije, u članu 200, propisuje da po pravilu vanredno stanje proglašava Narodna skupština, a samo izuzetno, kada ona ne može da se sastane, to može biti učinjeno na ovaj način. Kako nije bilo javnog obraćanja predsednice Skupštine, javnost je ostala uskraćena za informaciju zašto je vanredno stanje uvedeno na ovaj način. Od tada Skupština se ne sastaje, uprkos tome što joj mandat još uvek traje.

Bez reakcije Ustavnog suda 

Prvo javno objašnjenje dobili smo nedelju dana kasnije, 23. marta, kada je na inicijativu osam opozicionih poslanika da se sazove sednica Skupštine, predsednica izjavila da to nije moguće zbog Uredbe Vlade i Naredbe Ministarstva zdravlja kojima se zabranjuje okupljanje u zatvorenim prostorima za više od 50 ljudi. Time dolazimo u pravno apsurdnu situaciju da su odluke jednog izvršnog organa obavezujuće za zakonodavni. Štaviše, Uredba Vlade ostavlja izuzetak u vidu prostora za funkcionisanje državnih organa od posebnog interesa. Kakva je reakcija Ustavnog suda na kršenje Ustava? Nepostojeća. Poput Narodne skupštine, Ustavni sud je rešio da se „izoluje“ od nedaća vanrednog stanja. Rukovođenje vanrednim stanjem prepušteno je onome ko se dobrovoljno prijavio da se time bavi. U slučaju Srbije to je predsednik, iako to ne spada u njegova ovlašćenja. Uloga predsednika u sistemu kakav je Ustavom uređen u Srbiji, najvećim delom je protokolarna.

Imaju li susedne zemlje isti problem?

Hrvatski parlament i danas normalno zaseda. Na sednici koja traje od 25. do 27. marta, osim o merama vezanim za korona virus, glasaće se za Predlog zakona o elektronskim komunikacijama, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o koncesijama i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o advokaturi. U parlamentu sedi 151 predstavnik građana. U Hrvatskoj nije uvedeno vanredno stanje, već je Vlada proglasila opasnost od epidemije, koja omogućava uvođenje vanrednih mera za zaštitu od virusa. Dodatno, Vlada Hrvatske prihvatila je amandman poslanika da se i za vreme krize zadrži obaveza Vlade da izveštava parlamentarni Odbor za finansije o trošenju sredstava. Štaviše, ni zemljotres koji se nedavno desio u vreme korona virusa nije obustavio zasedanja hrvatskog parlamenta, koji je zbog bezbednosti nastavio sednice u drugoj zgradi. Dodatno, za poslanike Sabora ne važi obaveza o zabrani napuštanja mesta prebivališta, budući da zbog službenih obaveza koje imaju u Saboru moraju da putuju iz grada u grad.

Predsednik Hrvatskog sabora izjavio je 19. marta:

Sabor je usvojio posebne mere o funkcionisanju za vreme epidemije, koje se odnose na prisustvo poslanika u sali za vreme rasprave, broj tačaka dnevnog reda, telefonski rad sednica odbora i prisustvo novinara. Ukoliko Odbor za ustavna pitanja utvrdi da parlament ne može više da se sastaje, predsednik i vlada Hrvatske tada će dobiti posebna ovlašćenja da donose odluke u tom periodu. Da uzmemo u obzir da je Hrvatska članica Evropske unije i da tamo više moraju da poštuju pravila koja su sami doneli.

U Crnoj Gori vanredno stanje „nije na stolu“

Kolegijum Skupštine Crne Gore na kome će se raspravljati, između ostalog, i o situaciji sa korona virusom planiran je za danas. Kolegijum se, inače, od 13. marta sastaje na svakih sedam dana. Prema Poslovniku crnogorskog parlamenta, član 25, Kolegijum predsednika Skupštine je definisan: „Predsjednik Skupštine, potpredsjednici Skupštine i predsjednici klubova poslanika čine Kolegijum predsjednika Skupštine. U radu Kolegijuma učestvuje generalni sekretar Skupštine, a po potrebi i predsjednici pojedinih odbora.“

U Crnoj Gori vanredno stanje proglašava parlament na predlog Saveta za odbranu i bezbednost. Ako Skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donosi Savet za odbranu i bezbednost i podnosi je na potvrdu Skupštini, čim ona bude u mogućnosti da se sastane. „Crna Gora još ne razmišlja o uvođenju vanrednog stanja u zemlji zbog sprečavanja širenja zaraze korona virusom“, izjavio je 19. marta premijer Duško Marković, i dodao: „Mislim da sasvim sigurno u dogledno vreme ta mera nije na stolu“. Na Savetu za odbranu, održanom 24. marta, usaglašeno je mišljenje da zasada nije nužno donositi nove odluke o rigoroznijem režimu funkcionisanja društva.

A uvođenje vanrednog stanja u Srbiji predviđeno je u situacijama kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana. Da li su usiljene izjave zvaničnika da smo u ratu sa virusom dovoljne da se opravda ova mera i nepotrebno arčenje vojnih resursa? Kako bilo, čini se da će tek sada morati da se odlože sednice skupštine, imajući u vidu stav 8 član 200 Ustava: „Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupština, Narodna skupština je potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim bude u mogućnosti da se sastane. Ako Narodna skupština ne potvrdi ovu odluku, odluka prestaje da važi završetkom prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja.“ U suprotnom, svaka mera Vlade doneta u ovom periodu biće neustavna, što može rezultirati kasnijim tužbama i naplatama štete.

Tekst je nastao u saradnji sa incijativom Otvoreni parlament, a autorka je istraživačica u organizaciji Crta. 

Naslovna fotografija: FoNet/Aleksandar Levajković