Slučaj “Palma”: Priča se i u Jagodini ali – šapatom
Grad u kome je novinar Milan Pantić ubijen, divljački, s leđa, jednog jutra pre dvadeset godina. Deo Srbije gde izraz “jedan čovek” (prim.aut. pročitati Kesićevim dubokim glasom) ne znači ime Aleksandra Vučića. Centar koji je daleko od opustošenog poput nekih drugih opština udaljenih od Beograda. Tvrđava u kojoj se “radi”, a o bitnim temama se govori tiho. Ili što kaže jedan od posetilaca Zoo-vrta u knjizi utisaka - jako lepo, ali i žalosno. Sve je to Jagodina danas - uverili smo se i na terenu.
“Bunga-bunga” žurke, posle početnog talasa osude, sad se već sporadično spominju u javnosti. Prema poslednjoj informaciji koju smo dobili od Višeg tužilaštva u Kraljevu krajem maja, ispitano je 30 ljudi u svojstvu građana, u okviru predistrage. Dragan Marković Palma, tradicionalno, opet voda ljude u Paraliju, a pre neki dan je u Jagodini dočekao i predsednika Vučića.
Novinarke Istinomera prešle su ovaj grad, uzduž i popreko i pokušale da čuju o čemu to Jagodinci pričaju.
Bilo bi pretenciozno nuditi odgovor na pitanje – „šta se sve priča po čaršiji“, ali zanimljivo je što je glavno pitanje „da li se o tome uopšte priča i zašto ipak ne na sav glas”.
Na prvi pogled Jagodina jeste prilično živ grad, bar centar grada, ali i taj turistički deo u kom se nalazi otvoreni šoping centar, Zoo vrt, Muzej voštanih figura i za sada i dalje zatvoreni akva-park.
Poprilično uglačano. I gradi se.
Među prvim utiscima – dva sredovečna muškarca za stolom u kafiću poprilično glasno (o tome izgleda nema tabua, i da, desilo se) pokrenula su temu zaposlenja jedne poznanice, pa je usledio poziv izvesnom čoveku koji to može da “završi”. Ishod je bio: „Samo neka žena pošalje CV na ovu mejl adresu“.
Jedna od zaposlenih, na pitanje kako je u Jagodini i kako je ona – kratko je prokomentarisala “nije loše, bitno da se radi”.
Opipavajući puls ovog grada pokušale smo da dođemo, eventualno, do predstavnika sigurnih kuća, nevladinih ogranizacija, možda nezavisnih lokalnih novinara, bilo koga ko nije pod “šapom vlasti”, ali izgleda da smo i za to pogrešili grad, dan i godinu.
„Nevladinih ogranizacija tamo nema, kao ni mnogo građana koji se ne plaše da izraze svoje mišljenje javno“, rekla nam je aktivistkinja koja prethodnog vikenda došla iz Beograda na skup podrške potencijalnim žrtvama. Prema njenim rečima, samo jedna osoba iz Jagodine je prišla zainteresovana za temu skupa, svi ostali su došli iz drugih krajeva.
Kako je prokomentarisala jedna devojka usput, više o tome pričate vi iz Beograda, nego mi ovde.
Ali ta nezainteresovanost na površini, koju smo primetili kod više ljudi, kosi se sa drugim komentarima, poput onog “vaš novinarski posao je jako opasan”. I tako, više puta.
Turisti dolaze, odlaze; svako makar otprilike zna da li je Palma tog dana u gradu ili ne.
“Sutra da ga uhapse, svi bi mu okrenuli leđa”, kažu neki od Jagodinaca.
Ali, za sada, on je koordinatni sistem za sve u Jagodini. Ali, eto, još nije stavio svoju figuru u Muzej voštanih figura.
„Nije to ni nemoguće, ali stvarno bi bilo previše“.
Priče iz prodavnice, prevoza, restorana, stajališta, svode se na slične izjave. Inače, “ako hoćemo da se provedemo, treba da dođemo u Jagodinu, pošto i do pet ujutru rade neka mesta”.
Mada bi po poseti rekli, prenose nam zaposleni, da je Zoološki vrt veoma popularan - poprilično potresno izgleda sve to. Upravo na slobodu životinja su apelovali neki posetioci jagodinskog Zoo parka. Poneki oduševljeni, pojedini zgroženi, ali atmosferu Zoo parka možda najbolje opisuje sledeći komentar: 'Prelepo je, ali su životinje depresivne'. Ipak, ne bi knjiga utisaka bila potpuna da među komentarima nije bilo i pomena gradonačelnika:
'Prelepo je, deca su se provela najbolje. Sve je ok. P.S. Samo Dragana Palmu nismo videli, daj Bože sledeći put'. Na šta je aludirao posetilac, ostavićemo da vi procenite.
Na spomen žurki, Palme i optužbi za podvođenje maloletnica, uglavnom smo naišli na oklevanja, mahanje rukom i komentar “za maloletnice sumnjam” da su upletene, a o “gospođama se svašta oduvek priča”.
Kako kažu, Palmini ljudi su svugde, na svakom ćošku. Pa kad već pričamo o njemu, bolje ipak malo tiše.
Zaduženost grada, Markovićevo svevlašće i to poznato “oduvek”, deo su iste slagalice. Kao i to “malo tiše”, naš je utisak.
***
Ako su dve novinarke iz Beograda dobile savet da o Palmi ne pričaju baš toliko glasno, šta očekivati od potencijalnih žrtava, koje žive u toj poliranoj tvrđavi i nemaju gde?
Naslovna fotografija: Istinomer/Milijana Rogač
