Slučaj Radulović – ostavka ili zamena?
Ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave Igor Mirović preuzeo je 30. januara rukovođenje Ministarstvom privrede od dosadašnjeg ministra Saše Radulovića. Premijer Ivica Dačić uputio je Skupštini predlog za razrešenje Radulovića i ovlastio Mirovića da rukovodi Ministarstvom privrede. Nakon što je ovo saopštilo Ministarstvo privrede, u javnosti su se mogle čuti reakcije da je ovakav potez “neustavan” i “nezakonit”.
Radulović je podneo ostavku 24. januara, a tri dana kasnije objavljeno je i pismo u kome je kao razlog ostavke naveo izostanak podrške ključnih ljudi u Vladi, pre svega Aleksandra Vučića.
„Paket mera ekonomske stabilizacije je potpuno promašen. U njegovoj izradi nije učestvovala ni Vlada kao kolektivno telo, ni Ministarstvo privrede. Na njemu je radilo Ministarstvo finansija i kabinet Prvog potpredsednika“
U uobičajenim okolnostima, prema Ustavu Srbije (član 133 stav 1 i 2), kada ministar podnese ostavku predsedniku Vlade, obaveza premijera je da ostavku dostavi predsedniku Narodne skupštine, dok je nadležnost Skupštine da konstatuje ostavku. Međutim, do raspuštanja Skupštine Srbije 29. januara to se nije dogodilo, ali je doskorašnji ministar ipak smenjen i to ekspresno. Konrektno, premijer je ignorisao ostavku Radulovića i doneo odluku da Mirović rukoovodi Ministarstvom privrede. Prema rečima Milana Antonijevića, direktora Komiteta za ljudska prava (Yucom) ovde je reč o politički motivisanoj odluci.
„Iako prema Ustavu i Zakonu predsednik Vlade ima ovlašćenja da u situaciji kada je parlament raspušten, može da razreši ministra, ovakav način delovanja ukazuje na političku motivisanost.“
On smatra da je pre odluke premijera bilo neophodno da se utvrdi da li Saša Radulović ima nameru da shodno Zakonu o Vladi (član 24) obavlja tekuće poslove ili ne.
„Tek na osnovu toga se donosi odluka o tome da li će Radulović nastaviti da obavlja funkciju ili će u slučaju da ne želi, biti imenovan njegov naslednik.“
Prema Zakonu o Narodnoj skupštini (član 52) u slučaju raspuštanja ograničava se nadležnost Paralamenta na samo tekuće ili neodložne poslove, što bi mogao da bude slučaj da je ministar Radulović odlučio da istog trenutka prestane da obavlja poslove u svojoj nadležnosti.
„Reč je o pravnoj praznini koju je premijer iskoristio na taj način“, smatra Antonijević.
