Slučaj Ranke Kašiković: „Pritisak za primer“

U novembru 2021. godine Ranka Kašiković, pravna saradnica u Gerontološkom centru Subotica, dobila je poziv na svečanu akademiju povodom 13 godina od osnivanja Srpske napredne stranke. Taj poziv je, kako je rekla Istinomeru, stigao posredno, „od koleginice iz Gerontološkog centra, a po nalogu direktorke Brankice Tešanović“. Ranka je tada odbila da ide na skup i naglasila da više ne želi da je obaveštavaju o političkim dešavanjima.

„Odmah, ali bukvalno sledećeg dana je počeo na poslu mobing nadamnom. Dobila sam mejl da se moji poslovi uvećavaju, iz dana u dan naredna tri, četiri meseca, ja sam konstantno dobijala dodatne poslove, dodatna opterećenja, izopštavana sam iz sastanaka, uskraćene su mi obuke“, kaže sagovornica Istinomera Ranka Kašiković i dodaje da su ovakve okolnosti na radnom mestu nanele štetu njenom zdravstvenom stanju, pa je bila prinuđena i da potraži pomoć psihijatra.

„Namera direktorice je bila jasna – da tim mobingom, pritiskom, meni da otkaz, da napravim povredu radne obaveze ili da sama napustim posao usled prevelikog pritiska i posla, a sve u cilju sa bih ja negde bila primer svim ostalim zaposlenim u Gerontološkom centru koji su takođe primorani da idu na sve te mitinge i skupove“, ističe Kašiković.

Ona je u martu 2022. godine protiv direktorke Gerontološkog centra Brankice Tešanović podnela tužbu za mobing i zlostavljanje na radu. Uoči jednog od pripremnih ročišta, koja su više puta odlagana, Ranku je na razgovor pozvao Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam i potpredsednik Socijaldemokratske partije Srbije, čiji je član i direktorka Tešanović.

„Kada su nam zakazali pripremno ročište, ja sam pozvana na medijaciju od strane pokrajinskog sekretara Nenada Ivaniševića koji se upleo u slučaj iako nije direktor Gerontološkog centra. Hteli su da reše mirnim putem taj spor, sve u cilju da ja ne izlazim u javnost. Evo, ovo što ja danas radim njima nikako ne odgovara. Hteli su na sve moguće načine da pokušaju da mi nađemo neko rešenje, pokušaj mirnog rešenja spora, da meni oni isplate taj odštetni zahtev, da ja kažem šta tu meni odgovara, da prosto ja više ne istupam javno“, navodi Kašiković i naglašava da nije pristala na medijaciju, pošto je za nju „sud jedini relevantan“.

Kod njih nema „stop”

Sagovornica Istinomera navodi i da je i do sledećeg pripremnog ročišta imala „pritiske od raznih koordinatora SNS-a i SDPS-a“, kao i da ti pritisci nisu bili samo na radnom mestu, već su se nastavili i kada je otišla na bolovanje.

Jedna od situacija na koju se osvrnula bila je i odlazak pred komisiju za procenu radne sposobnosti posle šest meseci bolovanja i savet lekara da se ipak predomisli i prijavi za prve redove na političkim mitinzima.

„Rekao mi je da se predomislim, da idem da budem prva u redovima – šta mi znači da pojedem besplatan sladoled, malo se prošetam ulicama, nije to ništa, da idem odmah da se javim pokrajinskom sekretaru jer sam već u Novom Sadu, da mu se javim i kažem da sam se predomislila i da ću da idem na sve mitinge“, kaže Kašiković uz napomenu da joj je tada stavljeno do znanja da će biti slučaj za penziju ukoliko ne postupi po ovim smernicama.

Ranka Kašiković prebačena je sa pozicije pravne saradnice u Gerontološkom centru u Gerontološki klub koji posluje u okviru centra, na poziciju „domaćice kluba”. Po zaključenju bolovanja i dolasku na novo radno mesto 1. marta ove godine, suočila se i sa jednom krivičnom prijavom.

„Posle nekoliko dana, u Gerontološki klub u kom radim, došla mi je policija, inspektori, da me pozovu na informativni razgovor jer me je direktorica lično prijavila da sam određene informacije, vezano za dosijee zaposlenih, iznela iz Gerontološkog centra i prenela trećim licima. U policiju smo pozvane samo ja, koja sam je tužila, i moja koleginica koja mi je svedok na sudu, a pristup tim dosijeima i tim podacima ima bar još 20 zaposlenih u Gerontološkom centru“, objašnjava naša sagovornica i dodaje da je reč o podacima koji su dostupni i na internetu, portalima javnih nabavki, centralnog registra.

„Ja sam i u policiji dala svoj iskaz da je ona to uradila da bi mi se osvetila, da je to vid pritiska takođe na mene, da odustanem od slučaja“, priča Kašiković o prijavi koja je odbačena jer su navodi bili neosnovani.

Sagovornica Istinomera kaže da pritisci traju i dalje, i na nju, i na sve ostale zaposlene u Gerontološkom centru, ali i da je spremna da istraje u postupku koji se vodi pred Višim sudom u Subotici.

„Nemaju granicu, prosto nema kod njih ’stop’. Oni su toliko bahati, toliko sebi dozvoljavaju da diraju decu, da diraju porodice, da vas ucenjuju da će da vam se desi ovo ili ono ukoliko ne odete. Zaista su jezive razmere tih pritisaka, ali opet kažem, ja sam spremna da izdržim sve i da istrajem u ovome do kraja. Prvenstveno zbog sebe, zbog pravde, zbog istine, zato što nisam napravila nijednu grešku u poslu, nisam politički zaposlena, nisam pristalica nijedne partije, savesno obavljam svoj posao i prosto smatram da nema niko prava da, ako ja ne želim da izvršavam njegove političke obaveze, meni da taj otkaz i uskrati me za osnovnu zaradu, mene i moju decu“, naglašava Kašiković.

„Ne, neću, dosta je, idem da se izborim sa tim“

Ranka Kašiković je napravila korak ka institucijama, podnela tužbu protiv direktorke Gerontološkog centra, ali smatra da je najveći problem to što je u javnosti počela da govori o političkim pritiscima sa kojima se suočila.

„Najveći problem je što ja upravo o svemu ovome govorim javno, a oni ne žele da se to čuje. Mislim, svima je poznato, svi mi ovako između sebe znamo šta se dešava i znamo da u svim javnim preduzećima su pritisci ogromni, ali ljudi se boje, boje se da o tome pričaju, boje se da istupe, boje se da kažu, ćute, trpe pa dokle izdrže. Mislim da sebe mnogo više oštećuju, svom zdravstvenom stanju, svom opštem stanju, nego da kažu da prosto neće“, dodaje naša sagovornica.

Ona je stava da uzrok takvog straha kod ljudi leži u tome što vide da svi njihovi nadređeni „konstantno dokazuju svoju bahatost, tu svoju moć, tu svoju silu“, pa im je „lakše da odu na taj jedan, dva, tri, pet mitinga, da zadrže svoje radno mesto“.

„Zašto se ljudi boje? Zašto ljudi ćute i boje se? Upravo zbog toga zato što svi sa svih strana demonstriraju silu. Rukovodioci javnih preduzeća, rukovodioci određenih partija jako demonstriraju silu, upravo sa tim što pokazuju šta sve oni mogu. Znači, mogu i da me prijave policiji, mogu sve, mogu i da me prebace na radno mesto koje god oni hoće“, kaže Kašiković.

Ona je za Istinomer jasno rekla i da misli da time što trpe ucene i pritiske, ljudi mnogo više nanose štetu sebi, svom zdravstvenom stanju, nego kada bi se suprotstavili onima koji ih primoravaju da učestvuju u aktivnostima koje ne žele.

„To olakšanje kad imate u sebi, ne može da se poredi ni sa čim drugim jer ljudi koji su ucenjeni su, prosto iz dana u dan, ja mislim da zaista trpe u sebi veliki teret i da će to negde kasnije da kulminira i da bude mnogo gore nego da se kaže – ne, neću, dosta je, idem da se izborim sa tim“, poručuje Kašiković.