Službu bezbednosti treba ukinuti i napraviti je ponovo

Advokat Vladimir Gajić, koji je i član Narodne stranke, kao ključno pitanje reformi u Srbiji izdvaja reformu službe bezbednosti, koja je, kako kaže, “nepromenjena na vlasti od 1945. godine“. U intervjuu za podcast Istinomera “U mikrofon“ Gajić kaže da se “mafija i država prožimaju“ i da se to vidi na raznim primerima, počev od „Beograda na vodi“, do tvrdnji Rodoljuba Milovića “koji je bio prvi policajac Srbije šest, sedam godina, da su delovi zemunskog klana u vladi“.    

Govoreći o navodnom falsifikatu diplome osnovnih studija ministra policije i potpredsednika SNS Nebojše Stefanovića, Gajić konstatuje “da je tužilaštvo na potezu u kontekstu krivičnog dela falsifikovanja isprave i utvrđivanja navoda da je došlo do izvršenja krivičnog dela i od kojih lica, jer su u pitanju i oni koji su izdali diplomu, na prvom mestu zakonski zastupnik ‘Megatrenda’ ili onog navodnog fakulteta iz Londona“.

Kada govorimo o delovanju pravne države i koji su njeni dometi, da li opozicija kada izađe sa tim da je ministar Stefanović navodno falsifikovao diplomu, unapred računa da se tu ništa u pravnom smislu neće desiti, kao i kada vlast optuži Dragana Đilasa da je manipulisao kupovinom reklamnog prostora na RTS?

To baš i nije isto.

Mislim da se opozicija ovde ponaša odgovorno. Ona pokušava da ide kroz institucije sistema.  Ako imate osnova i nekih dokaza da je neko izvršio krivično delo, u ovom slučaju javna ličnost “par ekselans“, ministar policije i potpredsednik SNS, jedini put da ne uzmete pravdu u svoje ruke je, da pokušate preko institucija sistema. Ne znam konkretno šta misle podnosioci, ali sam apsolutno uveren da od postupka neće biti ništa, jer će prijava biti odbačena, ili se po njoj neće postupati. To nas vodi nazad na ono što je osnovno, a to je ovo što se razna udruženja, pa i Advokatska komora koju ja predstavljam, bore da se promeni Ustav u pravcu da dobijemo nezavisno tužilaštvo. Naše tužilaštvo je uštrojeno po jednom starom sistemu ostalom iz vremena komunizma. Imaju sistem subordinacije i taj tužilac koji zaduži predmet ne sme da pisne bez svog šefa, a šef neće narediti da se sprovodi istraga.

Pitanje je promene sistema, a to je i pravo i politika. I jedno i drugo. Srbija ne ispunjava osnovne preduslove da bude pravna država, na prvom mestu, zato što nema nezavisan sud i zato što nema nezavisno tužilaštvo. Kada bi imali, kao što imamo primer u okruženju, Rumuniju, gde 300.000 ljudi izađe da brani tužiteljku Lauru Koveši, zato što veruju u nju, i zato što ona ima rezultate, jer je 200 političara strpala na robiju, značilo bi da funkcioniše pravna država.

U ovim uslovima to neće biti moguće zato što vlast ne želi da promeni sistem. Mada, građani koji protestuju sada već sedam, osam meseci traže baš to – promenu sistema.

 

Politička vlast je izvan zakona ili iznad zakona – oni mogu da rade šta hoće.

To vidimo u svemu. Slučajeva ima milion, a ovde se primenjuje Zakon o prekršajima, gde je sudija za prekršaj očigledno Lazovića kaznio. Traže 20.000 dinara, on nije platio u roku, a novčana kazna se zamenjuje, po Zakonu o prekršajima, zatvorom gde je 1.000 dinara jedan dan zatvora. Ja bih mu savetovao da ode u zatvor.

Zato što je iza ovoga politička odluka da on uopšte bude gonjen prekršajno, jer je napravio taj propust da nije prijavio javni skup. On bi trebalo da ogoli celu tu stvar i da je dovede do krajnjeg paradoksa. Ja bih na njegovom mestu otišao u “Padinsku skelu“, 20 dana u zatvor, da stvar bude totalno ogoljena, posle svega što je vlast uradila u vezi sa “Beogradom na vodi“, počev od zaključenja tog posla, pa sve do Hercegovačke. Rušenje u Hercegovačkoj je posledica mnogo većih nezakonitosti nego što je bilo samo rušenje. I sada Lazović, koji je organizovao građanske proteste i pokret protiv gradnje „Beograda na vodi“, treba da ode 20 dana u zatvor, a da pri tom država ne vodi istragu protiv onih koji su vršili teška krivična dela. U slučaju „Beograda na vodi“ postoji organizovana kriminalna grupa, na čijem čelu je predsednik Aleksandar Vučić.

Ne, zato što pravna država ne postoji. Ovde ćemo ja ili vi kao obični građani da odgovaramo zbog toga što prekršimo bilo koji propis, da li je to komunalni ili neki zakon. Ali to za političku klasu ovde ne važi, mi živimo kao u feudalnoj državi gde aristokratija ne podleže nikakvim propisima.

Ne, to nije preterivanje. Mogli bismo da sedimo i pričamo o slučajevima gde je to jasno. Na primer kod Siniše Malog, kod Stefanovića, kod Vesića, kod gradonačelnika Beograda, kod gotovo svakog ministra u Vladi Republike Srbije, kod Ane Brnabić, kod Vučićevog brata i njegovog oca, kod Stefanovićevog oca.

U ovom konkretnom slučaju je podignuta optužnica bez ijednog dokaza. To se ispostavilo u dokaznom postupku. Sigurno je bio politički pritisak da se podigne optužnica, ja sam bio tamo na terenu, policija je htela da protiv njega i Bore Novakovića pokrene neki prekršajni postupak. On je vlasnik te bašte, a Bora Novaković je tamo pravio gužvu i pokušavao da spreči kao poslanik pokrajinske skupštine rušenje bašte. Onda je u Vrbas došla ekipa iz Novog Sada i rekla tužilaštvu da pokrene krivični postupak.

 

Tamo je tužilaštvo dobilo naredbu da pokrene krivični postupak, a sud nije dobio naredbu da ga osudi i onda je sud osudio na osnovu zakona i on je oslobođen. Da je sud dobio nalog da bude osuđen, on bi bio osuđen. To im je irelevantna stvar, veća je šteta nego korist. Taj Ognjen iz Vrbasa je jedan privatni preduzetnik, politički irelevantna ličnost i to je dovoljno da oni ne insistiraju na tome da on bude i osuđen.

Koja je logika, po vašem sudu, da se sada kažnjava Lazović i da se ponovo podiže tema Savamale i rušenja u Hercegovačkoj, Inicijative “Ne davimo Beograd” koja politički nije uticajna?

Logika je u tome da vlast na svaki način pokazuje javnosti meru u kojoj je osiljena i bahata. Lazović je, u političkom smislu, žrtva progona. Treba da im bude zahvalan jer ga pretvaraju u žrtvu progona. Zato mu dajem javno savet da ode u zatvor i da ne plati kaznu, da se prijavi na izdržavanje te kazne. Ja mislim da oni ne bi hteli da mu otvore vrata. Mislim da bi se to dogodilo, 100 odsto sam siguran. Oni očekuju da on plati kaznu. Poraziće ga ako plati. 

Nije bitno, neka je kazna 100 dinara, nije bitan novac. Ako će da se bavi politikom treba da ode u zatvor. Da dovede do paradoksa tu situaciju u kojoj niko ne odgovara za protivustavno delovanje cele države, celog parlamenta Srbije, koji je doneo Leks specijalis, svih najviših predstavnika državne vlasti, a da na kraju ode Lazović u zatvor zato što je organizovao proteste zbog Hercegovačke, gde se istraga ne vodi. Ja sam 2015. godine kod Minje Maletić rekao u jednoj TV emisiji da se istraga ne vodi. Evo sad je 2019. godine i ne vodi se.

Ne, sve je gora zato što je ta čvrstina povezanosti između mafije i vlasti veća nego što je ikada bila. Sad ta granica ne postoji.

Ja sam uveren da je Vučić, a to sam rekao u septembru prošle godine, kao ona kafa 2 u 1 –  šef države i šef mafije, nema jedino šećera. On rukovodi celokupnim sistemom u zemlji. To najbolje možete da vidite po tome što borba protiv mafije ne postoji, što su se oni vratili na ulice, što su se vratili pištolji, džipovi bez tablica, vratilo se maltretiranje građana, vratilo se to da su gangsteri postali ugledne ličnosti, da ljudi optuženi za ubistva sede na galeriji skupštine na važnim sednicama. Dokaz je i to kako Vučić štiti Zorana Lončara, ministra zdravlja, koji nije od mene ili vas u kafani, jer to ne bi bilo relevantno i ne bi imalo težinu, okarakterisan kao član zemunskog klana, ali jeste od osobe koja je bila prvi policajac Srbije šest, sedam godina. To je veoma relevantno.

Ja nemam dokaze. Ja nisam specijalni tužilac Srbije da iza moje izjave stoje dokazi. Mislim da mediji malo padaju tu u jednu zabludu kada od opozicije stalno traže dokaze. Mi u pravnoj državi, koja ne postoji, ne možemo da izdejstvujemo dokaze. Ja sam pojedinac koji ne mogu tu stvar da utvrdim.

Mogli bi da tražite kada bi specijalni tužilac sada na osnovu Milovićeve izjave pokrenuo istragu protiv Lončara, vodio je tri ili šest meseci i onda objavio rezultate istrage i utvrdio da Lončar to nije, a pored njega da stoji 1000 stranica dokumentacije. To bi bilo u ozbiljnoj državi. Onda bi Milović i svi mi koji smo nešto rekli za Lončara bili dužni da mu se javno izvinimo, da ga poljubimo u ruku što smo se drznuli da takvu stvar za njega kažemo, ali to se neće dogoditi. Bahatost vlasti je u tom konkretnom slučaju ogromna. Oni uvode onog Predraga Markovića koji je sad neki faktor u kriminalističkoj policiji, koji je inače, zbog korupcije izbačen iz BIA. Ja znam konkretno, ne mogu o tome da govorim, predmet u kome je on učestvovao u korupciji. To je čovek koji osporava Milovića. Javnost ne zna kada je koji propis stupio na snagu, pa sada napadaju Milovića što to nije prijavio pre deset godina. Nije  pitanje što on nije prijavio, to je irelevantno. Pitanje je da li je istina ono što priča Milović, a ne to što nije prijavio pre deset godina, to je nevažno.

…to je nesumnjivo, ali nikad u vezi sa tim nikakva istraga nije sprovedena. Ja bih vas posavetovao da odete i razgovarate sa Miletom Novakovićem i sa Banjcem koji te stvari kada je u pitanju Lončar mnogo bolje znaju od Milovića. Pa da vidite šta će oni da vam kažu.

Ja ću to da vam kažem još direktnije nego kolega Danilović – ovde postoji od 1945. godine, to se tada zvao KNOJ, preko OZNE, UDBE, SDB i sadašnje BIA, postoji jedan vertikalni kontinuitet u radu te službe. Ta služba nikad nije pala sa vlasti. Otišao je Tito sa vlasti, otišao je Milošević sa vlasti, otišao je Đinđić, Tadić, Koštunica, Vučić je danas na vlasti, ali ta služba je sve vreme na vlasti. Sve vreme. U toj službi šef službe nije onaj ko je nominalni šef, nego se to u službi zove “dvojka“, onaj koji je broj dva u službi, on je operativni šef službe.

Nego je Parezanović. Gašić nije ništa. Gašić je možda malo više šef službe nego što smo vi i ja. To je ličnost koja o tome nema pojma, to svi ljudi zaposleni u BIA znaju. On nije čovek iz te službe. Broj dva u službi, za vreme Miloševića, bio je Branko Crni, on je bio šef službe, a ne Rade Marković, koji je došao iz javne bezbednosti. Uvek je taj čovek broj dva, koji vodi službu, to je čovek koji je umešan u sve što radi UDBA.

Govori vam ovo – Branko Crni je, zbog pozicije na kojoj se nalazio, bio umešan u sve ono zbog čega “služba” odgovara za ubistvo Ćuruvije, ubistvo Đinđića, ubistvo Stambolića, dva pokušaja ubistva Vuka Draškovića, u sve je bio umešan. Nikad nije odgovarao. Njegovo ime se nikad ne pominje. On i dalje sedi, ja vam tvrdim, u BIA, iako je u penziji i vuče tamo konce. 

Pa znam. Lepo znam, zato što u službi ima i normalnih ljudi, ogromna većina su normalni ljudi. Mali broj ljudi se u službi bavi kriminalom. Evo, daću vam drugi primer. Ne može da bude osuđen pripadnik službe na redovnom sudu u Srbiji. Ne može. Sad ću da vam kažem primer.

Ne može da bude u krivičnom postupku osuđen neko ko je službenik BIA. Ne može.

Sad ću da vam dam primer. Jedini čovek koji je pravnosnažno osuđen je Rade Marković, oni njega ne tretiraju kao svog, on je iz javne bezbednosti došao u službu, posle Jovice Stanišića. Jedini njihov čovek iz originalne službe je bio Bracanović. Protiv Bracanovića je podignuta optužnica, ne kao saučesnika u ubistvu Stambolića, nego zato što nije javio svoja saznanja. Znači neprijavljivanje krivičnog dela, osuđen je na četiri godine, to je jedini čovek u službi koji je pravnosnažno osuđen, da bi mu Sonja Manojlović, bivša sudinica Vrhovnog suda, preinačila kaznu i pustila ga posle dve godine na slobodu. Sada su prvostepeno osuđena dva člana. Ne računam Radeta Markovića, Romić i Radonjić, videćemo kako će to da se završi. To je trenutni politički interes bio Vučićev da oni budu osuđeni. To je to što Danilović kaže – duboka država, oni vladaju Srbijom.

Vučić misli da vlada njima. Sećate se da je o tome pričao Srđa Popović, a posle 20 godina znamo da je to istina. Peti oktobar je puzajući državni udar. Kako je pao Milošević sa vlasti? Tako što Služba državne bezbednosti nije htela da ga brani preko svoje vojne formacije, preko Legije. Da je Legija onda intervenisao ko zna kako bi se to završilo, koliko bi bilo mrtvih i da li bi onda uspeo Peti oktobar. Verovatno ne bi. Služba državne bezbednosti je 5. oktobra prešla na stranu opozicije. Onda je Milošević zvao Pavkovića, Pavković je rekao da ne može da izvede tenkove. Kad je dobio te dve informacije Milošević je izašao pred televiziju i rekao da priznaje izbore. Onda su oni došli na vlast. Ključna odluka je bila da Marković Rade ne daje ostavku, nego odgovara samo Koštunici, koji uopšte nije nadležan za njega kao predsednik Jugoslavije, za njega je bio nadležan tada Milutinović. Četiri meseca im se daje fore da srede dokumentaciju.

To sve znamo.

Jedino im je ispod radara prošao Đinđić, zato su ga ubili. Služba ga je ubila 12. marta, nemojte da zaboravite. Pucači, svi osuđeni u predmetu su pripadnici službe, ovog vojnog krila. Zašto je Legija govorio u predmetu Slavka Ćuruvije? Zašto je Legija govorio protiv okrivljenih? Zato što mu se smučilo, jer su samo njegovi svi na robiji 40 godina, a logistika ništa.

Pa ništa ne može da se promeni sutra, ako opozicija dođe. Zamislimo ovu situaciju. Desili se izbori, pobedila opozicija, ili recimo Vučić rekao nešto neverovatno, evo vam vlast. Sutra da se to dogodi, ako opozicija ne zabrani rad SPS, SNS i radikalima preko Ustavnog suda, jer prema Zakonu o političkim strankama ispunjavaju sve uslove, ispunjavaju uslove i da se njihovom vrhu…

Sve uslove ispunjavaju po važećem  Zakonu o političkim strankama. Neko ko je ugrozio teritorijalni integritet zemlje, da li treba da vas podsećam šta su uradili SPS i radikali ’90-ih godina – uništili jednu zemlju, ne sami, zajedno sa drugima. To su dve stranke koje su uništile Jugoslaviju zajedno sa drugima. Drugi razlog je permanentno kršenje ljudskih prava. To je po Zakonu o političkim strankama član 34. razlog da Ustavni sud razmatra zabranu političke stranke.

Druga stvar je reforma BIA. Ova treba da bude ukinuta. Da prestane da postoji i da se ponovo zaposle novi ljudi i da ta nova vlast učini da služba bude ono što je u svim zemljama – da se bavi kontraobaveštajnim radom, zaštitom ustavnog poretka, da se bavi onim što je njen posao, a ne da radi ono što radi od 1945. godine. To je politička policija.

Slažem se sa Jovom Bakićem. To je najveći problem. Ovi građani koji šetaju ulicom imaju fantastičan zahtev da se promeni sistem, jer nije dovoljno da “sjaši Kurta da uzjaše Murta“. Kod nas bi promena sistema već bila da dođe neko zdravstveno normalan da bude šef Srbije, to je u Srbiji ogromna reforma. Ali, ako hoće opozicija da dođe na vlast, mora da se promeni sistem. U Italiji je svojevremeno tužilac utvrdio da su dve važne stranke bile u zagrljaju mafije. Tamo se od 1945. do 1990. promenilo više desetina vlada, ali je pravna država delovala. Kada je tužilaštvo utvrdilo veze mafije i stranaka Ustavni sud Italije je odlučio da budu izbrisane iz registra. To je neophodno Srbiji.

Pa zašto nije lako? Znamo da su SPS i SRS učestvovale, odnosno njihov vrh je učestvovao u ratnim zločinima.

Nije važno to, ne možete da osudite narod, to nije odbrana. Nisu mogli da se odbrane u Hagu odbranom da je stajao narod iza njih. Odgovarali su zato što su imali legitimitet.

To je jedna laž najobičnija. Da li možete da zamislite Vučića da se recimo kao Boris Tadić šeta sa narodom po ulici i da ide sam? Možete da ga zamislite?

Nemoguće, to je nemoguće. Da li možete da zamislite Vučića da izgubi izbore kao Tadić za 60.000 glasova i da se povuče. Tadić je to mogao. To je bio rezultat Petog oktobra, demokratska promena vlasti.  

On je najavio?  Pa da li je rekao šest meseci pre predsedničkih izbora da se nikad neće kandidovati za predsednika? On je sada u poziciji kao Milošević koji je rekao Holbruku – nije važno koja sam ja funkcija, ja sam za Srbe Homeini, mogu da budem šef mesne zajednice, to će da bude najveća funkcija u zemlji.

Mislim da je Savez za Srbiju i PSG Sergeja Trifunovića jedina realna opozicija danas i da ima čvrstu odluku da neće izaći na izbore. Sada više i nema vremena i 1. oktobar je krajnji rok da se obezbede neki pristojni uslovi  za izbore, ali nema od toga ništa. Umesto dijaloga sada su pokrenuli kampanju, da uhapse Đilasa. Puštaju nezakonito snimljene privatne razgovore Jeremića u etar. Ponašaju se sve gore. Prvi oktobar je rok da imamo nultu tačku šest meseci, do izbora, da bi se promenili izborni uslovi. Opozicija je uradila ono što Evropska unija od nje tražila – angažovala je ekspertsku grupu, koja se bavila izbornim uslovima, reč je o timu u kome su, bez dileme, eksperti u svojim oblastima. To je poslato Evropskoj uniji. Pre neki dan Fabrici je rekao predstavnicima opozicije da će nova Evropska komisija početi sa radom sredinom novembra, tako da sada nema ko ni da odgovori opoziciji u smislu da posreduju, da Vučić ispuni neke uslove. Interesantno je, inače, da neki mediji, na štetu opozicije, a mislim i na štetu građana, osporavaju bojkot parlamenta i izbora. 

Legitimno je bavljenje temom, ali ne ako u vezi sa tim vodite kampanju.  Evropska komisija je sve ono što je opozicija primećivala stavila u svojoj izveštaj. Taj koji bude izašao na izbore, otići će na političko groblje u aprilu sledeće godine.