Pre par dana objavljeno je da je Vlada donela odluku o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno u javnom sektoru, koji je obuhvaćen racionalizacijom. U saopštenju Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) navedeno je da je plan da do kraja godine u javnom sektoru
bude zaposleno maksimalno 451.433 ljudi.
“U odnosu na broj zaposlenih na neodređeno vreme utvrđenih Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih za kalendarsku 2015. godinu (462.674) predlog maksimalnog broja zaposlenih u Odluci Vlade za 2017. godinu manji je za 11.241 i iznosi 451.433. Smanjenje ni ovoga puta nije izvršeno linearno, a prilikom definisanja instrukcije za smanjenje sagledavani su standardi i prioriteti u okviru svakog od resora”, navodi se u saopštenju.
Dakle, Vlada je pre dve godine rešila da zacrta koliko je maksimalno ljudi potrebno u javnom sektoru u tom trenutku i da u narednim godinama taj broj dodatno smanjuje, odnosno racionalizuje.
Na osnovu citiranog saopštenja neko bi tako pomislio da je na kraju 2015. u delu javnog sektora na koji se ova odluka odnosi (državni organi, javne službe, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave) bilo nešto više 462 hiljade radnika i da se dalji planovi za ovu godinu prave na osnovu toga.
Da li je Vlada sprovela tu prvu odluku iz 2015?
Prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), koje je Ministrastvo državne uprave i lokalne samouprave ranije
dostavilo Istinomeru, u javnom sektoru obuhvaćenom racionalizacijom
na kraju 2015. godine bilo je 491,510 zaposlenih na neodređeno, dok je na kraju 2016. taj broj iznosio 477,377. Podsećamo, plan iz 2015. je glasio maksimalno 462.674 zaposlenih.
Dakle, na kraju 2015. bilo je gotovo 29.000 više radnika, nego što je predviđeno Vladinom odlukom o maksimalnom broju zaposlenih, a na kraju 2016. gotovo 15.000 više.
Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave
objašnjavaju da razlika postoji, zato što ova odluka ne obuhvata sve u tzv. opštoj državi.
„U Odluku o maksimalnom broju zaposlenih nisu uključeni svi zaposleni koje smatramo delom opšte države, poput profesionalnih vojnika u Ministarstvu odbrane i još nekih organa koji ne spadaju u Odluku. Zbog toga postoji razlika u brojevima. Takođe, mi smo uz konsultacije sa resornim ministarstvima došli do najsvežijih podataka o broju zaposlenih, koji su malo ažurniji od podataka koje ste pomenuli i to doprinosi razlici koju spominjete“, navodi se u odgovoru Ministarstva.
To bi značilo da u javnom sektoru u kome se sprovodi racionalizacija ima delova na koje se ne odnosi odluka o maksimalnom broju zaposlenih ili se ti podaci ne objavljuju iz bezbednosnih podataka, npr. za vojsku. To dalje znači da u javnom sektoru ima više zaposlenih nego što je predviđeno odlukom o maksimalnom broju zaposlenih – i pre i posle sprovođenja odluke.
Npr. zamislimo da u javnom sektoru u kome se sprovodi racionalizacija ima 120 ljudi, a da se odluka o maksimalnom broju zaposlenih odnosi na njih 100 – plan je da se sa 100 smanji na 90. Posle sprovođenja odluke, ukupan broj bi bio 90 + 20 (na koje se ne odnosi odluka), a to je 110.
Zato je potrebno objaviti sve podatke po istim kriterijumima – o početnom stanju, planu i o rezultatima – sa ili bez vojske i svih drugih zaposlenih u državi koji se jednom računaju, a drugi put ne.
A kako se došlo do brojke od 11.241, koliko je predviđeno smanjenje najnovijom odlukom o maksimalnom broju zaposlenih? „Ta cifra predstavlja već dostignuto smanjenje od oko 6,500 zaposlenih za 2016. godinu u kojoj nije bilo Odluke o maksimalnom broju zaposlenih i dodatno smanjenje za 2017. godinu od oko 5,000 zaposlenih“, navodi se u odgovoru MDULS.
Dakle, sabira se ono što je već postignuto tokom prošle godine plus dodatnih 5.000 koliko bi trebalo smanjiti broj zaposlenih do kraja 2017.
Podsećamo i da je resorna ministarka nekoliko puta najavljivala da će odluka o maksimalnom broju zaposlenih biti doneta u martu, a zatim u aprilu. Inače, Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru predviđeno je da Vlada ovu odluku donese u roku od dva meseca od usvajanja budžeta. To znači da je rok istekao još u februaru.
Istim zakonom je predviđeno i da se racionalizacija svake godine sprovodi do 30. juna. Međutim, ni to suštinski ništa ne znači, pošto je odluka o maksimalnom broju zaposlenih ove godine doneta 20. juna, a svega deset dana sigurno nije dovoljno da se odluka sprovede i ispoštuje zakon.
Inače, godinama se priča o tome koliko je ljudi u državi zapravo višak, a u međuvremenu se odustalo od prvobitnih planova za smanjenjem od 75.000 ljudi, o čemu je
Istinomer već pisao.
Zabrana zapošljavanja uvedena je krajem 2013, a racionalizacija u delu javnog sektora počela je godinu dana kasnije. Prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, koje nam je ranije dostavio MDULS, od početka racionalizacije do kraja 2016. smanjen je broj zaposlenih na neodređeno za oko 24.000. To je broj koji interesuje MMF, jer njih ne zanima kako se kreće broj zaposlenih na određeno, po različitim tipovima ugovora, itd.
Međutim, vidimo da je u istom tom periodu porastao broj zaposlenih na određeno – za oko 4.000, kao i broj onih koji su zaposleni po ugovoru o delu ili nekoj drugoj osnovi – za oko 3.000, što znači da je broj radnika suštinski smanjen za oko 17.000, i to najvećim delom usled odlaska u penziju.
Naslovna fotografija: Fonet