Šminka

Estrada je stil života, šminka. Tačnije, ona je život. Ovaj koji živimo.

Okej, iz centra Preševa sklonili su spomenik poginulim pripadnicima tzv. Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe; rekli istorijsko „ne“ kosovskoj stolici u Ujedinjenim nacijama; podigli optužnicu protiv Saše Pejovića zbog ometanja kolone automobila (na auto putu) u kojoj se nalazio predsednik Tomislav Nikolić; onog drugog, Aleksandra Stojanovića – koji je žureći na slavu nešto slično koloni učinio na Novom Beogradu – goniće prekršajno; najavili su poskupljenje struje i gasa; najavili (opet ista reč) stezanje obruča oko odbeglog narko-bosa Darka Šarića; osnovali Komisiju za rešavanje ubistava novinara… i sada mogu u penziju. Invalidsku.

Između ostalog i zbog toga što je obelodanjeno da je Uprava kriminalističke policije došla do informacija da je Branko Lazarević, bivši šef kabineta Ivice Dačića, imao neke „interesantne“ veze sa kriminalnom grupom Darka Šarića. Ne kaže se koliko su veze i „interesne“. Pre samo tri godine, početkom februara 2010. Dačić je oštro demantovao da u njegovoj blizini ima onih koji šuruju sa tom bandom. A taman posla da je taj (tadašnji) njegov sekretar. Taj je, nedugo zatim, dobio otpravak za službovanje u ambasadi u Atini. Kao diplomata, razume se.

Uprkos šminkanju stvarnosti, njega inkriminiše izveštaj policije od 13. januara 2012. godine u kojem se navodi „da je u toku dosadašnjih provera utvrđena ’interesantna’ veza između Branka Lazarevića, šefa kabineta ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića i pojedinih članova organizovane kriminalne grupe Darka Šarića – Zorana Ćopića i Radovana Štrpca“… te da je „Lazarević Štrpcu tokom 2009. javljao da članove Šarićeve grupe prati i prisluškuje policija, pa da obrate pažnju na komunikaciju“.

Dačić je nedavno glasno izgovorio i da neće biti predsednik vlade u kojoj sedi ministar koji ima kontakte sa Šarićem. Istina, u policijskom izveštaju ne pominje se ministar, piše – šef kabineta. Dovoljan razlog da se još neko vreme sedi u vladi u kojoj nema ministra koji telefonira Šariću. Jer, nije isto biti ministar, šef kabineta ili diplomata. Svaka od tih funkcija nosi određene obaveze i odgovornosti, rizike obaška, kao i znanje plivanja uzvodno.

Bilo je to pre nego što će početi da kopaju rečni kanal od Beograda do Soluna. Neostvaren san svih svetskih moreplovaca. Uključujući i Magelana i Kolumba. Sad bar znamo kojim će (uzvodnim) putem Lazarević moći najbrže da se vrati kući. Ako se vrati.

A Dačić ljut i gnevan reče u Pirotu da je sve to nameštaljka, pokušaj da se kompromituje vlada, i to baš uoči izbora direktora policije; kaže Ivica da mu neko smešta: „Ovo nema veze s Brankom Lazarevićem, ima veze sa mnom…“ Ukazuje Dačić na neke tamo koji žele da mu vide leđa, ko su oni, šta su, vrag bi ga znao, ali kao da šalju poruku: „vreme je, pakuj koferče“. Hm, ovo poslednje zvuči poznato.

I tu negde, usred ručka, stigla je vest da su pevačica Rada Manojlović i Milan Stanković, persona istog zanimanja, raskinuli dugu vezu. Tanjir je izmaknut da ne upadnu suze, jer kako dalje? Kako bez to dvoje obaveznih rekvizita na meniju svake medijske kuće koja propira isprazne živote onih koji se potpisuju kao estradni otpad? U koji će ući i ostavinska rasprava, podela šminke na ravne časti. Brijač i pena – Radi, Milančetu – maskara i alajner.

Znam, opet će biti nezadovoljnih koji će pod ovaj tekst sasuti komentare da sam nepismen, da sam promašio temu, da bez osnova kritikujem (samo) ovu vlast i, naravno, neće ga „lajkovati“ na društvenim mrežama. Preporučujem im sve druge tekstove u kojima sam kritikovao (samo) onu vlast, ali njima ovakvi tekstovi nisu ni namenjeni, ja to više zbog Rade i Milana, gladiole i narcisa. I ovih asparagusa koji će se, verovatnoća je velika, veoma brzo razdružiti kao i ono dvoje saksijskih primeraka. Slutim da će i u tom političkom razvodu, koji ima sve elemente puste estrade, najviše povuci-potegni biti zbog šminke.