Solidarnost, svaki dan

Poplava koja je ovih dana pogodila region je osim nesreće, gubitka, suza i boli donela i nešto gotovo zaboravljeno – solidarnost.

Hiljade ljudi koji su imali tu sreću da izbegnu vodeni talas gotovo spontano krenuli su da pomažu unesrećenima i da se nađu na mestima odbrane od poplave. Upravo oni bili su najbolji deo u vanrednoj situaciji.

Scene koje nisu viđane često, vrlo brzo su se proširile na region i dovele do još jednog zaboravljenog fenomena – dobrosusedstva. Građani Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije pogođeni istom mukom posle dve i po decenije nepoverenja, potekli su u pomoć jedni drugima, ali i apelovali da se pomogne – svima.

Pomoć i podrška je brzo stigla i od građana Slovenije, Makedonije i Kosova, čime se prvi put od 1990. nekadašnja Jugoslavija ujedinila u nečemu dobrom, a mi smo umesto neprijatelja i „onih preko“ ponovo postali susedi i komšije. Jednom rečju – ljudi.Ispostavilo se da nije bilo teško, a bilo bi lepo da potraje.

Jer kada za nekoliko dana prođe histerija problemi će i dalje ostati: Trstenik će i dalje biti bez vode, Krupanj i Obrenovac bez kuća, Zavidovići bez mosta…

Pomoć će i dalje biti potrebna. I ne samo njima. Tu su i deca bez roditelja ili doma, ili azilanti. Ili bolesni. Ili životinje.

Spisak je podugačak, a broj onih koji ukazuju pomoć nije dovoljan. Ali, ako bismo se potrudili da povremeno pomognemo onima koji imaju manje, ali ne i da vređamo, one koji još uvek ne pomažu, uradili bismo nešto i za sebe. Priznaćete, lep je osećaj pomoći.

A u takvom okruženju lakše je očekivati da nas zadesi nešto lepo.