Spin RTS-a, vlasti i tabloida: Blokada javnog servisa je teror
Od kada su studenti 14. aprila, u 22 sata, blokirali zgrade RTS-a u Takovskoj i na Košutnjaku, policija je zaposlene sprovodila na radno mesto kroz ćevabdžinicu, nema jutarnjeg programa, a Dnevnik se emituje sa nepoznate lokacije i uz tehničke probleme. Način izveštavanja RTS-a ostao je, međutim, isti. Glas studenata skoro da se ne čuje, a o blokadama se izveštava manipulativno i iz perspektive vlasti. RTS ih predstavlja kao „teror bez presedana“, studente je uporedio sa nacistima, iako je reč o mirnom izražavanju nezadovoljstva upravo izveštavanjem te iste kuće o studentskim protestima i zahtevima.
Dva dana nakon što je voditeljka Drugog dnevnka Vesna Radosavljević pročitala saopštenje RTS-a u kom se studenti u blokadi porede sa nacistima, preko celog ekrana na minut su bile ispisane poruke građanima: „RTS zarobljen u getu“ i „Studenti blokiraju televiziju kojoj veruje najviše građana Srbije“.
Studenti više nisu teroristi, sad su nacisti.
pic.twitter.com/eYzgkUN62T
— ETF Blokada (@etfblokada) April 17, 2025
Ove sedmice se iz dana u dan u Dnevniku 2 potencira i više puta ponavlja da su blokade „nezakonite i nasilne“, da se program realizuje i emituje „uz velike napore“, da su studenti i građani koji blokiraju RTS „objavili telefone i lične podatke zaposlenih i takozvane poternice sa njihovim fotografijama, što im ugrožava bezbednost“, te da je RTS podneo krivičnu prijavu protiv NN lica zbog proganjanja urednika i novinara te kuće i da je zatražio reagovanje međunarodnih institucija.
Čuli smo i da zbog blokade RTS prvi put nije prenosio vaskršnju liturgiju, kao i pomen za 16 kolega stradalih u NATO bombardovanju.
„Deo studenata koji nas blokiraju nisu bili ni rođeni u vreme kada je RTS bombardovan, a gotovo niko od građana koji ih podržavaju svih ovih godina nije dolazio na tu noć pred zgradu RTS-a. Ni ove godine nisu tu da bi protestovali zbog najstrašnijeg zločina prema radnicima u medijima, već da bi na taj medij vršili nezakonit pritisak i da bi ga, kako sami kažu, ugasili“, saopštila je spikerka Drugog dnevnika, Ivona Pantelić, 22. aprila.
Iako su studenti u blokadi i građani obeležili godišnjicu kod spomenika „Zašto“ na Tašmajdanu i šesnaestominutnom tišinom ispred glavnog ulaza RTS-a u Takovskoj, tu informaciju sutradan nismo čuli u Dnevniku. Ali jesmo čuli izjave predstavnika vlasti sa prorežimskih televizija, jer zbog blokade, kako su obavestili gledaoce, nisu u mogućnosti da pripremaju redovni program.
Spin o studentima kao „teroristima“ i blokadama kao „teroru“
RTS je emitovao izjavu predsednika Aleksandra Vučića iz njegovog gostovanja na Pinku, u kojoj kaže da je blokada RTS-a „zločin bez presedana“, da zaposleni „ne mogu da kupe hranu, piće, da ne mogu da rade“, da ta kuća prvi put nije prenosila komemorativni skup za stradale kolege u NATO bombardovanju „jer blokaderi to nisu dopustili“ i da će „to nasilje“, kako je rekao, „oni nastaviti, jer oni bez nasilja ne mogu“.
U Drugom dnevniku preneta je i izjava novog ministra za evropske integracije Nemanje Starovića sa TV Prva da situacija „podseća na talačku krizu“. Čuli smo i predsednicu Narodne skupštine Anu Brnabić koja je studente pozvala da prekinu „teror i maltretiranje radnika RTS-a“, kao i njenu izjavu iz gostovanja na Pinku, u kojoj kaže da je blokada krivično delo i da je “pokazala u stvari stepen licemerja tih drugosrbijanaca, te kvazi elite”.
Crtina analiza o izveštavanju RTS-a u 2024. i 2025. godini pokazala je da u centralnim vestima i na portalu javnog servisa nema pluralizma, već da je prisutna dominacija jednog aktera.
Predsednik Vučić dominirao je u izveštavanju RTS-a jer je dobio više od polovine ukupnog vremena. Vučić je skoro svakodnevno od 2014. do 2025. bio centralna figura u objavama na portalu RTS-a.
Takođe, čak 94 odsto vremena posvećenog domaćim političkim akterima u centralnim vestima pripalo je predstavnicima vladajuće većine, dok je opozicija bila skrajnuta ili klevetana. Ovakvim načinom izveštavanja, kako se ističe, RTS direktno krši članove 4 i 7 Zakona o javnim medijskim servisima, koji nalažu nepristrasnost i pluralizam.
Istovremeno, istraživanje Crte iz februara ove godine pokazalo je da je 59 odsto građana saglasno sa idejom da se RTS ugasi i da se pravi novi nacionalni medijski servis, koji bi uređivali profesionalni novinari koji nisu bliski ni vlasti ni opoziciji.
Osim što je promovisao zvanične narative o blokadi, RTS ih je i usvojio, pa je tako u udarnim vestima 24. aprila blokadu predstavio kao „teror bez presedana“. Reč je o spinu čiji je cilj demonizacija studenata i diskreditacija protesta. Studenti se predstavljaju kao teroristi i nasilnici kako bi se umanjila legitimnost njihovih zahteva i okrenulo javno mnjenje protiv njih, širenjem straha i panike.
Upoređivanje blokada sa „terorom“, „zločinom bez presedana“ i „talačkom krizom“ drastično je nesrazmerno realnoj situaciji, jer blokada RTS-a nije nasilna. Takođe, umesto da se govori o razlozima blokade, a to je nezadovoljstvo studentata petomesečnim načinom izveštavanja javnog servisa o njihovim protestima i zahtevima, fokus se premešta na navodnu ugroženost RTS-a i njegovih zaposlenih.
Isti spin i manipulacije danima plasiraju i prorežimski tabloidi. Blokada RTS-a predstavlja se kao „teror“, „terorizam“, „talačka kriza“, „nasilje“, „državni udar na RTS“, a studenti se targetiraju, etiketiraju i demonizuju korišćenjem negativno obojenih izraza: „teroristi“, „nasilnici“, „najgori antisrpski ekstremisti“, „pomahnitala rulja“, „siledžije“, „takozvani studenti“.
Informer je koristio i brutalnu emocionalnu manipulaciju i neutemeljeno izjednačavanje studentske blokade sa NATO bombardovanjem, takođe u cilju demonizacije studenata. „Studenti blokaderi kao NATO bombarderi: Ovakav teror javnog servisa vršila je samo Alijansa 1999. godine“, pisao je Informer nakon što 18. aprila nije emitovan Drugi dnevnik. U istom tekstu plasirana je i teorija zavere da „neko pokušava da spreči priče o tome kako je RTS imao probleme samo tokom udara bombi Alijanse, pa je u cilju toga i orkestrirao ovu višednevnu opsadu javnog servisa“.
„REM nema veze sa RTS-om“
Istovremeno je poturana teza da blokada javnog medijskog servisa nema nikakve veze sa Regulatornim telom za elektronske medije (REM). Tu tvrdnju izreklo je nekoliko zvaničnika, uključujući Anu Brnabić. Ona je ocenila i da 80 odsto studenata ne zna šta je skraćenica REM, a da 100 odsto ne zna kakve veze REM ima sa RTS-om.
Prilog koji je emitovan u Drugom dnevniku 21. aprila završava se rečenicom: „Zahtev grupe studenata i građana koji blokiraju javni servis da se raspiše novi konkurs za članove saveta REM-a, iako je postojeći u toku, nema nikakve veze sa RTS-om“. U programu se jasno čulo da je prilog bio grubo isečen posle ove rečenice.
Istina je da je izbor Saveta REM-a ima veze sa RTS-om, jer je nezavisno regulatorno telo preduslov za nezavisnost javnog servisa. Savet REM-a, prema zakonu, bira i razrešava Upravne odbore javnih medijskih servisa, a Upravni odbor bira Programski savet, imenuje i razrešava generalnog direktora i direktore programa RTS-a.
Prethodnom sazivu REM-a mandat je istekao 4. novembra 2024. godine, što praktično znači da REM od tada ne postoji. Proces izbora novih članova Saveta obustavljen je kada je krajem januara sedam od 18 kandidata povuklo kandidature, čime je onemogućeno da Skupština Srbije na legitiman način izabere to telo. Šestoro nezavisnih kandidata tada je saopštilo da povlače kandidature zbog kršenja Zakona o elektronskim medijima tokom tog procesa, zato što su prihvaćeni i predlagači i kandidati koji ne ispunjavaju zakonske uslove, kao i zbog diskriminacije kandidata.
Zbog svega navedenog studenti blokiraju RTS i traže raspisivanje novog konkursa za Savet REM-a.
„Bez funkcionalnog i nezavisnog regulatornog tela, nema ni slobodnog i odgovornog medijskog prostora u Srbiji. Građani Srbije imaju pravo na javni servis koji informiše – ne na servis koji targetira“, poručili su studenti u blokadi.
Devetog dana blokade, predsednica Odbora za kulturu i informisanja Nevena Đurić zakazala je sednicu Odbora za 28. april. Kako je najavljeno, na dnevnom redu je poništavanje starog i pokretanje novog postupka za izbor članova Saveta REM-a.
Naslovna fotografija: Istinomer
