Spinovi posle rušenja nadstrešnice – od odbrane rekonstrukcije do „ustaških udara“

U prvim danima, pa i satima nakon incidenta u Novom Sadu, gde se urušio deo Železničke stanice i odneo 14 života izveštavanje provladinih medija fokusiralo se, pre svega na umanjivanje i preusmeravanje odgovornosti sa nadležnih institucija i nosilaca javnih funkcija. U tom cilju, provladini mediji propratili su poruke zvaničnika i u etar plasirali nekoliko spinova koji zamagljuju krucijalno pitanje - ko je sve u lancu nadležnih odgovoran za rušenje nadstrešnice. Od informacije da nadstrešnica nije rekonstruisana, preko svaljivanja krivice samo na jednu instituciju, do tvrdnji o hibridnom ratu protiv Srbije - u medijima, ali i na društvenim mrežama jasno je vidljiv obrazac odbrane vlasti kroz organizovano plasiranje nekoliko manipulativnih narativa.

Odbrana rekonstrukcije

 

Udarni spin, “pušten” u prvim satima posle nesreće odnosio se na odbranu rekonstrukcije stanice, kroz nekoliko specifičnijih narativa – da nadstrešnica nije rekonstruisana, da je problem gradnja nadstrešnice iz šezdesetih, kao i da je kriv Zavod za zaštitu spomenika koji nije izdao nalog za rekonstrukciju stare nadstrešnice. Argumentacija iza ovog spina leži u tvrdnji da nisu skorašnji radovi uzrokovali urušavanje. 

Informer je u petak u toku dana pisao da “deo nadstrešnice koja se srušila pripada starom delu zgrade koji nije renoviran još od 60-ih godina”. Da “nadstrešnica nije bila obuhvaćena radovima” objavile su Večernje novosti svoje saznanje takođe u petak nekoliko sati posle nesreće:

Na nadstrešnici koja se obrušila danas, pre godinu dana jedino je rađena hidroizolacija, a u trenutku njenog pada na njoj se nisu izvodili nikakvi radovi, niti je bila opterećena dodatnim teretom, nezvanično saznaju „Novosti“. 

Iste tvrdnje – da nadstrešnica nije rekonstruisana, preneli su i drugi mediji, a javnost ih je čula i od ministra građevinarstva Gorana Vesića, kao i od drugih predstavnika vlasti nešto kasnije. 

U međuvremenu su se pojavile brojne fotografije i svedočenja stručnjaka, koji potvrđuju da je nadstrešnica bila predmet radova. “Inženjer geologije Zoran Đajić koji je do marta 2023. godine radio na rekonstrukciji zgrade Železničke stanice u Novom Sadu kaže da su na nadstešnici rađeni radovi, da nije tačno to što govori ministar Vesić, te da na dopise koje je slao na brojne adrese da ploče sa pročelja zagrade moraju da se skinu i da se mora videti šta je iza njih, niko nije odgovorio”, piše N1.

Na priču  da ovaj deo stanice nije rekonstruisan, pojačan je nešto detaljniji spin – da je problem u lošoj gradnji iz šezdesetih godina. “Gotovo neverovatno da nadstrešnicu 60 godina nismo renovirali”, rekao je i predsednik Srbije u obraćanju javnosti u petak uveče. 

Pojedini mediji i profili na društvenim mrežama, poput Detektora laži (koji učestalo targetira predstavnike opozicije, civilnog društva i kritičare vlasti), u prvi plan su pustili i da se tada “štedelo na materijalu”. U šumi informacija i poluinformacija, tema je na ovaj način nastavljena sa razvodnjavanjem i dodatnim udaljavanjem događaja od pitanja ko je odgovoran. 

U ovom istom maniru nastavljeno je sa uvođenjem novog subjekta u priču o dežurnom krivcu. Brojni portali (Politika, Novosti, B92, Informer) objavili su da – nadstrešnica nije obnovljena jer Zavod za zaštitu spomenika Novi Sad nije to dozvolio, pa je u propagandnu tehniku transfera uspešno ubačena nova institucija.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Novog Sada je to demantovao i u saopštenju naveo “da je reč o apsolutnim neistinama, jer nije u nadležnosti Zavoda da izdaje mišljenja i uslove koji se odnose na osiguranje konstrukcione bezbednosti objekta”.

 

„Ovo se dešava svuda u svetu“

 

Dan nakon rušenja nadstrešnice i smrti 14 osoba u medijima i na profilima dežurnih branilaca vlasti na društvenim mrežama počelo se sa realtivizacijom da ovo nije jedinstven slučaj i da se slični incidenti dešavaju svuda u svetu. Tako su Pink i Infomer “podsetili” na nesreće koje su se dešavale – u Majamiju, Parizu, Džakarti. TV Prva se osvrnula na poplave u Španiji, a Dragan Vučićević, urednik Informera, u gostovanju na Pinku naveo je još primera:

„Bilo je tragedija i ranije, i u bivšoj Jugoslaviji i u Srbiji. Ovakvih tragedija, dešavaju se. Imali ste u Đenovi 2018. srušio se autoput. Ej autoput se ceo srušio. Imali ste pre neku godinu u Rigi, u Uetoniji kompletan tržni centar se srušio, betonska konstrukcija pobijeno na desetine ljudi. Ne znam, koliko je, koliko je tamo stradalo. Niko od toga nije pravio politiku. Imali ste prošle nedelje u Argentini. Srušio se ceo hotel od osam spratova jer je neko napravio neku građevinsko konstrukcijsku, grešku. Desetine ljudi poginulo.“

 

„Opozicija lešinari nad tragedijom“

 

Kao odgovor na kritike opozicije, koja je ovu tragediju okarakterisala kao posledicu neodgovorne vlasti, provladini mediji i pojedini analitičari plasirali su narativ da opozicija “lešinari” nad tragedijom. Ana Brnabić, predsednica Skupštine, optužila je opoziciju da nema istinsku tugu, već da tragediju koristi za političku manipulaciju. Ova vrsta spinova deo je šire strategije da se diskredituju opozicioni stavovi i neutrališu kritike, predstavljajući ih kao neetičke i motivisane isključivo političkim interesom.

Isto kao što se dogodilo i nakon ubistava u osnovnoj školi “Ribnikar” i u Mladenovcu u maju prošle godine, predstavnici vlasti uz pomoć medija su se vrlo brzo prebacili na narativ o opoziciji koja “lešinari na tragediji”. Ulogu ućutkivanja kritičara i preusmeravanja pažnje na ovaj način prvi su preuzeli Nebojša Bakarec, Dijana Hrkalović, Detektor Laži, Vojislav ŠešeljNastavili su Zoran Babić, Saša Milovanović, Alo, Informer..

 

„Ustaški udar na Srbiju“   

 

Kao dodatak, nekoliko provladinih portala poput B92, Novosti i Informera objavilo je da je reč o “ustaškom udaru na Srbiju”. Na ovaj način, krivica se prebacuje na poznate „srbomrsce“ spolja, koristeći staru propagandnu taktiku demonizacije kritičara iz Hrvatske. Ovim narativom provladini mediji su pokušali da dodatno skrenu pažnju s odgovornosti srpskih institucija i osnaže osećaj ugroženosti Srbije.

“Ovo nezapamćeno paljenje Srbije spolja, neskriveno, namenski, sto puta je gore nego kada je poznata mrziteljka uspešne Srbije Viola fon Kramon pokušavala da udari na Srbiju”, objasnio je Alo.

Njihove objave su zapravo reakcija na tekst hrvatskog portala Index “Vučićevi mediji manipuliraju tragedijom. Prisjetimo se snimki kolodvora iz svibnja”, koji prati ovaj poziv:

Na ovaj narativ nastavljen je onaj o specijalnom ratu protiv Srbije, na šta su se fokusirali opet Alo, Novosti, Informer, B92

***
Zanimljivo, fraza koja se pojavila više puta u medijima i u izjavama predstavnika vlasti, ali i u široj javnosti jeste zahtev za političkom i krivičnom odgovornošću. Ponovio je to i predsednik Aleksandar Vučič, kao i njegov stranački kolega Vladimir Đukanović, zatim i Ana Brnabić – uobičajenim preuzimanjem pojmova i jezika koji bi inače koristila kritička javnost, dodatno zbunjujući i manipulišući percepcijom građana.

Ministar Goran Vesić podneo je ostavku, a na vanrednoj konferenciji za novinare 4. novembra rekao je da ne prihvata krivicu za nesreću.

„Ne mogu da prihvatim krivicu za smrt 14 ljudi jer ni ja, ni ljudi koji rade sa mnom nemaju ni trunku odgovornosti za tragediju koja se dogodila„, rekao je Vesić. (Izvor: RSE)

U međuvremenu, premijer Miloš Vučević otišao je u Šangaj, odakle je spinovima uneo novu dimenziju, govoreći o antikineskoj kampanji.

„Nikad neću biti deo ove potencijalno antikineske histerije koja se nameće. Obratite pažnju da je sada krenula histerija, naravno geopolitički potkovana, da treba da pohapsimo sve kineske kompanije i predstavnike kompanija. Ne znamo ni ko je šta radio, ni da li je rađeno, ni da li su to radili 1964. ili 2022. ili 2024. Čekajte da se utvrdi. A naravno, treba sve ispitati”, rekao je Vučević.

***

U ponedeljak veče na TV Hepi gostovao je predsednik Srbije u emisiji Ćirilica, ponavljajući većinu ovih spinova.