Spomenik Miloševiću

Bio gospodin Bajden, sleteo u Srbiju u direktnom prenosu, pola sata su na RTS-u  svi mogli da gledaju otvorena vrata njegovog aviona, što samo govori koliko nam je informisanje direktno, i u službi pretplatnika. 

Vučić gospodin bio pravi domaćin, rekao da je dan posete gospodina Bajdena poseban za Srbiju, da su odnosi sa SAD u uzlaznoj liniji, da je sve više američkih investitora… te da u budućnosti očekuje bolji život za građane Srbije. I gospodin Bajden bio dobar gost, pohvalio napredovanje Srbije, i napredovanje lidera Vučića. Domaćin izveo gosta u Skadarliju, gde Bajden gospodin uzeo pazari opanke, hteo plati, ali ne ide to tako, Gospodin Vučić se mašio za džep, nije izvadio novčanik, ali je domaćinski i liderski rekao: Plaćeno je! 

Kratka poseta, i prezidente Tomislav se slik’o sa Bajden gospodin, uspešno završena, prešlo se na unutrašnje komešanje. Ivica Dačić gospodin potegao da veli da Milošević nije osuđen u Hagu, koristeći se informacijom da u procesu protiv Karadžića „nema dovoljno dokaza da je Slobodan Milošević bio deo zajedničkog kriminalnog poduhvata, u cilju čišćenja teritorija od nesrpskog stanovništva u BiH“. Javili se drugovi koji vele da time jasno da je Milošević junak, te da se rat, agresija, beda, nemaština, sankcije, izolacija, ubistva… nisu ni dogodili, ili da su za to krivi drugi. Džaba što Džefri Najs, koji bio tužilac na suđenju Miloševiću, kaže da su, u ratu u bivšoj Jugoslaviji, činjeni zločini na svim stranama, ali da je Srbija najodgovornija, i da su, kako u istrazi utvrđeno, svi putevi vodili ka Slobodanu Miloševiću.

Kad se javilo da je Milošević nevin, javilo se i da mu treba podići spomenik. Čak je to, jelte, dovelo do povišenih i suprotstavljenih tonova u Vladi. Ali, sve, kao neprikosnoveni lider, presekao Vučić gospodin. Gospodin koji je bio ministar informiranja kod Miloševića odbio je da komentariše temu, rekavši tek „da mu ne pada na pamet da živi u 90-tim“. Liderski dodavši: Ja živim i radim za Srbiju budućnosti, i budućnost Srbije, nemam vremena za takve stvari, bavim se državom i njenim napretkom. 

Da se kaže da i ministarka Zorana, koja je 5. oktobra bila ispred Skupštine i vikala Gotov je, znala da se postavi, poručila Dačiću da prošlost treba ostaviti istoričarima, a da bi energiju, koja se troši za kopanje po prošlosti, trebalo uložiti u izgradnju pristojne zemlje zadovoljnih građana. Javio se i prezidente Tomislav, koga na tu temu niko ništa nije pitao, i kome to nije u nadležnosti, prevedeno da rekao da spomenik Miloševiću ne bi trebalo da deli Srbiju, već da ujedinjuje, ali da oni koji skrnave sve po Srbiji ne bi ostavili na miru ni Miloševićev spomenik. 

Poslednja vest kaže da će Mrkonjić i Momir Bulatović, ako se SPS složi, podneti inicijativu za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću. Da se kaže da Mira Marković, iz bratske Rusije, poručuje da Milošević ima spomenik, u Požarevcu, podigla mu ga je porodica. I da se kaže da je kad sebe, biće ’92, slikar Bogoljub Arsenijević Maki otkrio spomenik Miloševiću u valjevskom radničkom naselju Kolonija. Arsenijević je, odgovarajući na besmisao i pogubnost Miloševićeve politike, proglasio republiku SAO Kolonija, i pristupio njenom spomeničkom oplemenjivanju. Umetnik je, dakle još ’92, uradio spomenik Miloševiću, u vidu muškog polnog organa, visok, bez postolja, preko dva i po metra. Policija je spomenik srušila odmah po otkrivanju, a Maki je imao nameru da uradi i spomenik Šešelju, u vidu velike gu.ice, tako što bi ga, novi spomenik, nabio na spomenik Miloševiću. 

Dakle, ako ovo sa spomenikom Miloševiću, daleko bilo, ode predaleko, trebalo bi konsultovati umetnika Makija Arsenijevića, možda mu je preostalo ideja. Za materijal će se lako.