Srbi i Albanci moraju da se pomire

“Sastankom u patrijaršiji dobio je Vučić jer mu je patrijarh Irinej zapravo pomogao da se predstavi kao branitelj nacionalnih interesa, branilac crkve, predstavnik sabornosti u našem narodu”, rekao je za podcat Istinomera “U mikrofon”, Borko Stefanović, zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP). Sastanak Aleksandra Vučića sa vladikama Srpske pravoslavne crkve (SPC), Stefanović vidi kao “još jednu u nizu njegovih PR ofanziva, u kojoj je imao nameru da se predstavi kao čovek koji je jednak, ako ne i viši od patrijarha”.

Da li je vam je jasno o čemu su pričali?

Nije baš jasno, ali ako je bilo razgraničenje, onda je čudno da Aleksandar Vučić ide pred Sabor SPC da im objašnjava plan koji je propao. Realnije mi deluje da je otišao da ih uveri kako on nikada neće priznati nezavisnost Kosova, što oni svakako podržavaju i to im je drago da čuju. 

Kako razumete, imajući u vidu političko iskustvo koje imate, ali i to da ste bili i u diplomatiji, pa i u pregovorima oko Kosova, ovu rečenicu patrijarha Irineja da “borba koju vodimo za Kosovo zavisi i od situacije u svetu i od onih koji podržavaju nas, ali i od onih koji podržavaju drugu stranu”?

To je linija onoga što govori SNS i meni je žao što je patrijarh u suštini imao razgovor ne samo sa predsednikom Srbije, već i sa predsednikom SNS i na neki način isporučio SPC na meni vladajuće stranke i na ono što je njima potrebno.

Ali, SPC je bila isporučivana na meniju bilo koje vlasti u ovoj zemlji.

Ranije vlasti, osim možda Koštuničine, uglavnom su pokušavale da imaju jedan normalan dijalog i komunikaciju, što mislim da je i uobičajena stvar.

I Tadić je bio tamo u vreme Sabora 2010. Rečeno je – u privatnoj poseti.

Bio je u poseti, audijenciji kod patrijarha, ali ovo je drugo. Vučić je bio pozvan na Sabor, što je dosta retka i neuobičajena stvar i kao da je presednik Republike Vladika.

U saopštenju Saveza za Srbiju (SZS) deluje kao da štitite Crkvu od države?

Ne. Mi pokušavamo našim saopštenjem da ukažemo na potrebu da zaštitimo Crkvu od partije, a ne od države. To što je kod nas SNS jednako država i Vučić jednako država, to je jedan od problema.

Predsednik Srbije je otišao u posetu patrijaršiji i pozvan je na Sabor, a ne predsednik SNS.

Jeste, ali sa druge strane patrijaršija nema senzibilitet i ne želi da razgovara sa predstavnicima opozicije, recimo o kosovskom problemu.

A šta mislite, zašto?

Zato što im je mnogo važnije i draže i korisnije da pričaju isključivo sa Vučićem.

Kada vi kažete Vučić je otišao tamo da anestezira SPC…

I javnost, ne samo Crkvu, da pošalje poruku “sve je u redu, evo i Crkva me podržava”.

INTERVJU SA BORKOM STEFANOVIĆEM MOŽETE SLUŠATI NA ISTINOMER PODCASTU

Umesto da štitite sekularnost, zapravo brinete zbog toga što sekularnost ulazi u SPC?

Neko će reći SPC ulazi u sekularnost, zavisi iz kog ugla gledate. U svakom slučaju, Crkva je važan društveni činilac i kao takav potrebna je komunikacija i dobra saradnja. Ja mislim da je ovo bila zloupotreba i jedno nepotrebno iskakanje, pogotovu što niko u javnosti ne zna o čemu se razgovaralo ni u Berlinu ni u Briselu, niti imamo bilo kakav detalj vezan za pregovore, tako da u stvari nama je potrebna jedna nova politika o Kosovu i Metohiji, jedan potpuno nov pristup i to je ono na čemu mi radimo.

Deluje kao da kritikama na račun tog događaja, koji je možda izniman po tome što je on bio na Saboru SPC, ali nije izniman po tome što predstavnici države idu u patrijaršiju, izlivate frustraciju što vi niste tamo?

Razumem to viđenje i ono najčešće dolazi iz jednog dela građanske javnosti, ali to nije tačno. Ponavljam, Crkva je važan društveni faktor i kao takav potrebna je komunikacija. I Drug Tito je išao kod patrijarha. Nije to specifičnost ove ili one vlasti, ali to je druga stvar kada vi razgovarate, kada upoznajete crkvene velikodostojnike sa državnim potezima koji su od interesa za ceo narod, to je normalno. Međutim, ovo je sada instrumentalizacija Crkve, odnosno instrumentalizacija patrijarha u funkciji jedne partije. To je postalo očigledno od onog mitinga u Nišu, kada je patrijarh Irinej rekao: “Aleksandar Vučić se bori kao lav za Kosovo i Metohiju, ja mu verujem, ja se njemu divim”. To je nedostojno.

Pa, to ne govori o Vučiću, nego o patrijarhu.

Mi smo pokušali da kroz taj apel ukažemo na jednu lošu praksu i da ukažemo na jedno neodgovarajuće ponašanje. Mi štitimo institucije, neki red, pokušavamo da ukažemo na to šta  Alekasndar Vučić pokušava da uradi.

Vi sami kažete da je Crkva važan društveni faktor, pa valjda, ako je za vas važan, onda je važan i za njega.

Ali, zna se kako se razgovara sa crkvenim velikodostojnicima. Mnogo diskretnije, ne ide se na Sabor, ne prave se saopštenja ili obraćanje javnosti u kojoj patrijarh – poglavar Crkve govori takve hvalospeve o jednom čoveku, a u isto vreme ne želite da razgovarate sa drugima.

Pomenuli ste novi pristup kada je reč o Kosovu. U javnosti je pomenuta Deklaracija i pomirenju, koju pripremate. To je deklaracija SSP, a ne SZS?

To je akt na kome radimo i videćemo ko će na kraju da ga predloži, da li stranka Slobode i pravde ili ćemo ići na širu podršku. U svakom slučaju , to je nov dokument koji oslikava nov realističan pristup rešavanju kosovskog problema i koji polazi od potrebe pomirenja dva naroda, od saradnje institucija dva entiteta, koju do sada nismo imali. Recimo, saradnja dva tužilaštva, npr. za organizovani kriminal, za ratne zločine, saradnja sudova, saradnja medija na polju kulture, saradnja ekonomska, o slobodi kretanja, sve ono što je na neki način ostalo da visi kroz Briselski dijalog. Predlažemo konkretne korake, ali iznad svega toga postoji jedan politički plašt, ili ako hoćete životni plašt, a to je da se usredsredimo na potrebe čoveka koji živi na Kosovu i Metohiji ili ostatku Srbije, a sa druge strane da promovišemo dobre primere i jednog i drugog naroda, koji su  se pomagali i međusobno spašavali.

Tako pomireni u kojoj državi mi svi zajedno živimo? Kažete dva entiteta, a šta su ta dva entiteta?

Pitanje statusa neće biti tretirano u toj deklaraciji, zato što je jasno da mi, ‘ajde da kažemo u ostatku Srbije, posmatramo status na jedan način, a oni u Prištini na drugi. Mi smo shvatili da se u suštini ne treba iscrpljivati u potrebama da jedne druge ubedimo da naše viđenje statusa nije dobro. Zašto bismo na to trošili i vreme i energiju kada ima toliko stvari koje nismo uradili, koje su ostale nerešene i koje nam sputavaju normalan život.

Zato što na pitanju statusa insistira međunarodna zajednica, makar ovaj zapadni deo, a istovremeno i samo Kosovo.

Neko će drugi reći da veći deo zapadne javnosti ne insistira da Srbija prizna nezavisnost Kosova, a istovremeno je tačno da i predstavnici Prištine i Evropske unije, u toku pregovora, uvek insistiraju da se Kosovo reši. Oni kažu – rešite Kosovo, misleći priznajte nezavisnost. Nama to ne pada na pamet, u tom smislu to pitanje samo treba staviti sa strane jer se ono neće promeniti.

Zar nije ta deklaracija o pomirenju zapravo zakasnila dve decenije?

Moguće, ali to pokazuje koliko su sve političke elite možda išle pogrešnim putem, pokušavajući sve vreme jedni druge da ubede da je samo naše viđenje statusa ono koje je ispravno i da mi nećemo da popustimo, ali ćemo pokušati da ubedimo vas.

Vi se ne razlikujete u viđenju statusa…

…Zato što smatramo normalnim da kao deo društva i ove države branimo ustavni poredak, neke međunarodne akte kao Rezoluciju 1244. Ja nisam od onih koji smatraju da je rešenje Kosova samo priznajte, odsecite ga i biće sve u redu. Naprotiv, ja smatram da je to katastrofa zato što tog momenta mi prestajemo biti država.

Kako vam nije pre dve decenije pala deklaracija na pamet, ili bar pre 2007. godine?

Oni koji su tada bili nosioci državne vlasti su pokušavali da kroz pregovaračke poteze da reše to pitanje, pokazalo se neuspešno.

Hoću da kažem da deklaracija danas, kada su pregovori odmakli do teme priznanja, deluje kao Vučićeva priča o Berlinskom zidu.

Naprotiv, ja bih rekao da je Berlinski zid shvatanje da kosovski problem može da se reši samo tako što će srpska strana da prizna nezavisnost Kosova. Zapravo je to nerazumevanje činjenice da je pao Berlinski zid. Taj voz je otišao. Dakle, niti to ko od nas traži, niti bi mi na to pristali.

Kako niko ne traži?

Niko ne traži. Gde ste vi čuli da neko traži da mi priznamo formalno nezavisnost Kosova?

A kako razumete pravno obavezujući sporazum Evropske unije?

To je regulisanje odnosa na jedan, rekao bih, kodifikovan način gde su stvari precizirane do kraja i gde se tačno znaju svačija prava i obaveze, do najsitnijih detalja. Ja mislim da je to korektno. Ima tu jedna tema, a to je članstvo Prištine u međunarodnim organizacijama, što znači da je jednom delu međunarodne zajednice, a i samoj Prištini, to veoma važno i oni su zainteresovani da je reše. Na nama je da stvari najzad stavimo na sto i kažemo – hajde da do kraja rešimo pitanje slobode kretanja, ekonomske saradnje, saradnje u kulturi, prosveti i zdravstvu, saradnje dva tužilaštva, saradnje policija. Dakle, mi moramo da potpišemo neki akt, a da dva parlamenta usvoje tu deklaraciju. To je naša ideja.

Vi govorite ‘ajde da oni, ajde da mi, ajde da dva entiteta’… Deluje, što kaže Ivo Visković, da nikada nećemo priznati da smo priznali Kosovo.

Ne vidim kakvo je to priznanje Kosova. Često ljudi iz desnice, neki analitičari ili ljudi iz DSS, a ja sam ih vrlo rado podsećao na to, da su svaki mogući potez shvatali i gledali kao  priznanje nezavisnosti. To je besmislica.

Vraćamo se na činjenicu ulaska na Kosovo, koje mora biti odobreno. Čak i vi u jednom trenutku, kao politički direktor Ministarstva spoljnih poslova i ministar Bogdanović, 2011. ne možete da uđete na Kosovo, šta je to?

Neko će reći da je to teritorija druge države jer  imaju carinu od 2000. godine, administrativne prelaze od 1999. godine, a ne od momenta kada smo mi vodili pregovore. Znači, svako će pronaći neko opravdanje, ali suštinski Kosovo nije nezavisna država dok Srbija ne kaže – to je nezavisna država. A nama ne pada na pamet da kažemo, zato što bi time poništili sopstvenu državnost.

Ali ceo svet misli da je nezavisna država?

Ne misli.

Dobro, ne misli pet zemalja Evropske unije i dva člana…

… Ne, ne misli. Ja ne vidim, sa druge strane, da je pitanje independizma kao ideologije donelo bilo šta dobro ljudima na Kosovu.

Zamrznuti konflikt kao ideologija je donelo dobro.

Mi smo protiv zamrznutog konflikta.

Pa dobro, ali kako će se ovo zvati?

Predlog deklaracije o pomirenju srpskog i albanskog naroda predviđa vrlo konkretne mere i mehanizme kako to treba da uradimo i to je daleko od zamrznutog konflikta.

Šta je prva tačka pomirenja? Odakle počinje to pomirenje, od priznavanja zločina?

Između ostalog i to, zašto da ne. Treba da maksimalno koliko možemo, i mi u Beogradu i oni u Prištini, da promovišemo i dobre primere onoga što je bilo između dva naroda, a bilo je puno toga, što kaže jedan moj prijatelj ‘ja 25 godina nisam video ni na jednom našem mediju ni jednu pozitivnu stvar o bilo kom kosovskom Albancu’. Razumete? Mi nismo videli pravosudno zaokruživanje ili rešavanje pitanja onih hladnjača, mi nismo videli ništa od toga.

Dobro, ali vi sedite u Savezu sa ljudima za koje su isto, kao i za Vulina, Albanci Šiptari.

Ne znam, ja nisam čuo ni jednom taj izraz na sastanku. Moguće da oni intimno to tako koriste u nekim svojim komunikacijama.

Niko iz Saveza nije reagovao na to kada Vulin to izgovori. Imam utisak da vama to ne predstavlja problem.

Mislim da ponovo od drveća ne vidimo šumu. Mnogo je opasnije u Vulinovoj izjavi to što on govori da mi treba da se razgraničimo sa svima i da ako je dobro to za Hrvate, za Bošnjake, ako je dobro za sve srpske neprijatelje, onda to znači da je razgraničenje super. To je opasna izjava, a pogotovu kada dolazi od ministra odbrane jedne države.

Da li je opasno zato što bi on najrađe da digne zid između Albanaca i Srba, ili…

Uopšte, odakle mu ideja da se razgraničava sa nečim što je po Ustavu ove države naša teritorija, a drugo on ne zna ni dokle je naša država i treće, pogotovo opasno, pazite taj manihejski ili kriptofašistički pristup gde čovek kaže ako je dobro za njih, onda znači da je protiv nas. To znači da ti ljudi – Aleksandar Vulin ili Vučić, oni u stvari žele da Srbija ponovo bude kao ’90-ih, jedno izolovano ostrvo u sukobu sa svima, sa svim susedima. Ne mislim da je Kosovo sused, to odmah da se razumemo, ali svakako neko tako na visokoj poziciji da pošalje takvu poruku, što znači da Vučić to podržava i zna, to je jako opasna stvar.

Mislim da ste i vi imali jednom izjavu o tome da EU podržava Vučića i time čini, parafraziram,  nažao demokratiji u Srbiji. Međutim, kako mislite da sa takvim stavom o Kosovu, a istovremeno upozoravate da je Vučić 2011. obećao da će rešiti Kosovo i da je zbog toga dobio podršku Evropske unije, vi zadobijete tu podršku? 

Mi pre svega hoćemo da dobijemo podršku naših građana. Nije ovo beauty  contest, mi nismo sad na izboru za mis, pa da se sad dopadnemo nekome u Briselu, u administraciji koja je sve učinila da ojača Aleksandra Vučića, jednog autoritarca i čoveka koji je potpuno uzurpirao državu, a kamoli da je pogazio sve te evropske uzuse i pravila na koja se oni pozivaju.

Vi sa svim svojim političkim iskustvom i diplomatskim, izgovarate ovo što sad izgovarate, znajući da bez podrške Evropske unije ne može…

Ne može vlast da padne?

Kako je Tadić izgubio podršku Angele Merkel?

Jeste to je tačno, ali ne znači da neko sad spolja glasa umesto naših ljudi.

Naravno da ne znači, ali vama je jasno…

…Vama EU može da pomogne ili odmogne. U svakom slučaju, mi sada živimo u jednoj situaciji gde Aleksandar Vučić, koji je toj istoj Evropi svašta obećao, a ništa nije ispunio. Mi sada donosimo prvi put jedan dokument koji je baziran na pomirenju, na  nekim normalnim ljudskim porukama, na pozitivnim primerima, koji je okrenut ka čoveku i koji je predlog koji može da se dopunjuje, na javnoj raspravi. Time bismo se pomakli sa mrtve tačke.

Vi shvatate da Albanci sa Kosova pokreću sud za ratne zločine, usvajaju deklaraciju o genocidu. Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, samo za dve godine, od 1998. do 2000. godine, više od 13.500 ljudi je poginulo, od toga je skoro 11.000 Albanaca. U toj deklaraciji će da piše to da se mi izvinjavamo zbog zločina koje smo počinili?

Ne, neće niko nikom da se izvinjava zato što…

Pa kako mislite da se pomirimo?

Zato što mi moramo da resetujemo ceo taj sistem. Moramo da kažemo – ljudi imamo različita viđenja istorijskih događaja, imamo zločince i sa jedne i sa druge strane, imamo dve korumpirane, u kriminalu, a na Kosovu i Metohiji i u ratnim zločinima ogrezle elite. Oligarhije koje moraju da se sklone. 

U redu. Da li mislite da Lazareviću treba oduzeti čin zbog toga što je osuđen kao osoba koja je učestvovala u ratnim zločinima, umesto što je na čelu kolone Besmrtnog puka?

Ja ne znam da li se to radi na osnovu nekih presuda.

Evo i u Hrvatskoj su i Josipović i Mesić oduzeli činove određenim vojnim licima.

Ja ne znam da li je to u našem zakonu tako predviđeno.

Ja vas pitam sa moralnog stanovišta.

Ako je neko pravnosnažno osuđen za bilo koji zločin, uključujući naročito za ratne zločine, i ako je taj neko vojno lice, onda je to potrebno.

Da li podržvate izjavu o veleizdaji Vuka Jeremića?

Ne, ja ne volim tako teške reči, nikad ih nisam koristio, a pogotovu što sam pravnik. Krivično delo veleizdaje ili izdaje nacionalnih državnih interesa, podrivanje ustavnog poretka, to ima dosta elementa.

Kako onda vi zovete tu Vučićevu ideju o razgraničenju, koju Jeremić vidi kao veleizdaju?

Ja mislim da je to onako blatantno kršenje Ustava, on kao najbolji pravnik u istoriji Pravnog fakulteta bi trebalo da zna da je to štetno. Drugo, to je tajnovit proces. Treće, on ne razmišlja šta će biti sa ovom državom i ovim regionom, već samo razmišlja da ostane na vlasti i baš zato mislim da je predlog naše Deklaracije o pomirenju dva naroda, koji sadrži elemente budućeg pregovaračkog procesa, pravi put i da nas to pomera sa mrtve tačke. Ako ostanemo zaglibljeni u rovovima, gde jedni drugima brojimo ko je koliko i koga ubio, šta ko nije procesuirao, ko kome treba prvo da se izvini, nećemo se nikada mrdnuti odavde apsolutno.

Zar ne treba mi prvi da budemo koji će se izviniti?

Mi smo se toliko izvinjavali i svi naši zvaničnici, da ja mislim da je krajnje vreme da tu politiku praznih gestova napustimo. Mi moramo rešavati konkretne probleme. 

Možda zato što su izvinjenja bila prazni gestovi?

Ja mislim da su Tadićeva izvinjenja bila iskrena, na primer. Ali nikakvog efekta nije bilo. Naši susedi su rekli – ok, super i mi se vama izvinjavamo. 

Zato što pitanje izvinjenja nije pitanje predsednika, nego je pitanje suočavanja društva sa onim što se činilo, što uostalom i vi znate, bolje od mene.

Tako je, ali ja bih voleo da procesi suočavanja društva sa onim što se dogodilo što je više moguće teku simultano, a ne da samo se mi suočavamo, a da drugi igraju klikera. 

Šta znači druga faza protesta, kako je gospođa Tepić, kao jedna od funkcionerki vaše stranke, definisala ‘slobodne zone’?

U svakom slučaju mi ćemo sa organizatorima videti u kom pravcu protest treba da se kreće. Ono što je sigurno da postoji konsenzus da se protesti nastave nedeljno. To nema veze sa Zonom slobode, koja je formirana. Organizovaćemo akcije i razna iznenađenja u skladu sa onim što ljudi traže i što gradovi po Srbiji traže.

Da li imate utisak da je energija pala upravo u trenutku kada je opozicija preuzela rukovođenje tim protestima?

Ne mislim.

Imajući u vidu broj građana koji izlaze subotama.

Nije opozicija preuzela rukovođenje protestima, ali je to česta teza. Ja nikog ne krivim ko to kaže. Mi smo uvek bili tu, pomagali smo, organizovali smo prvi protest, potpisali smo se na prijavu 13. aprila zbog visokog rizika, ništa drugo, nikada nikome, odgovorno tvrdim, nismo branili da dođe da govori, da se obrati, a bilo je suprotnih slučajeva, naročito u nekim gradovima, koji su sada potpuno zamrli u protestima što pokazuje da to nema veze sa tim da li je opozicija tu ili nije. Mi moramo zajedno. Ako nismo zajedno onda, što kaže Bendžamin Frenklin, visićemo odvojeno.

Opozicija nije vrednosno ujednačena. Nemate jasnu vrednosnu potku, da tako kažem. Sloboda, medija, slobodni izbori, deluju kao kad mis sveta poruči zalaže se za mir u svetu, ali suštinski mi vrednosno ne znamo ko ste vi.

Ja se tu ne bih složio. Ne mislim da su vrednosni okviri isključivo vezani za opredeljenost ka članstvu u EU, tu ljudi često greše. Ako se niste zakleli na to zlatno tele starozavetno i rekli “da kunem se, majke mi mile, ja sam za članstvo u EU”, onda kao da ne delite iste vrednosti. To nije tačno. Mi se svi zalažemo i za vladavinu prava, i za demokratičnost i slobodu ovog društva, i za povratak pravde u ovu državu, za slobodne medije, za slobodne izbore. Ja mislim da je to dovoljno. Zalažemo se za to da se u ovoj zemlji promeni ovaj koruptivni, mafijaški sistem SNS, ja mislim da je to odličan prvi korak.

I onda ćemo da se sudaramo na Kosovu kao na Hilandaru i trafici.

Ne bi trebalo.

Vrednosno određenje je prema zločinima.

Ja mislim da je ovo pitanje odnosa prema zločinima koji su počinjeni u bivšoj Jugoslaviji, da tako kažem, stvar zdravlja ovog društva i da to mi moramo da radimo bez obzira ko je na vlasti. Za mene je to, recimo, kao pitanje članstva u EU. Mi u stranci Sloboda i pravda smo za članstvo u EU, Srpski pokret Dveri nije za članstvo u EU, ali jesmo za niz drugih stvari oko kojih smo se okupili. I koje smo definisali u 30 tačaka i Sporazumu s narodom. Ja mislim da je to više nego odgovarajući okvir, čak vrlo precizan, a setite se kakve su kritike bile – nemate program, ne zna se šta hoćete da radite posle Vučića, cela opozicija napisala sve.

Nije jasno šta hoćete da radite posle Vučića.

Kako nije jasno, da li je iko čitao u ovoj zemlji šta je napisano? Tamo piše precizno koji će zakoni biti doneti, šta mi hoćemo da uradimo da bismo dobili fer i slobodne izbore, šta hoćemo da uradimo da bi dobili slobodne medije, piše vrlo precizno, čak pišu zakonski predlozi, ali ljudi to – kao nema veze.

Ako sve to piše, šta će vam onda ovaj ekspertski tim koji ste formirali sada ponovo? Podsećam da je opozicija potpisala u Skupštini jedan papir oko slobodnih izbora. A sada još i eksperte imate, koji pišu novi tekst.

Zato što smatramo da ljudi, koji su stručni, budu ti koji mogu da uđu u taj domen slobodnih izbora i medija i da oni budu ti koji će da predlože rešenja, a mi tražimo da vlast to prihvati, da bismo kao društvo izašli iz ove krize. Dakle, nama sada nije cilj da li ćemo pričati sa Vučićem ili ne, mi smatramo da je vlast dužna da što pre uđe u razgovore sa nama, da daju neke stručnjake, pa neka ljudi razgovaraju kako da omogućimo slobodne i fer izbore i medije.

Ali sa kim hoćete da pričate, ako ne sa Vučićem?

Mi nećeme određivati ko će biti u njihovoj delegaciji. Oni što se njih tiče mogu da stave 10 Vulina i pet Marjana Ristićevića, to je njihova stvar. Ali ja govorim o ovom stručnom delu, neka tu daju ljude iz struke, iz medija. 

Eksperti će vama da daju taj papir i onda ćete vi da pravite delegaciju i da idete u pregovore?

Mi ćemo imati te političke razgovore i spremni smo na njih, ali ako oni neće te političke razgovore, neka daju bar te stručnjake pa neka stručnjaci razgovaraju. Ne moramo mi političari tu da sedimo, tu je razlika. Ne vidim kako drugačije da izađemo iz krize, uopšte ne vidim drugi izlaz.

Pa da, vi nećete sa njim da pričate, on neće sa vama da priča.

Kažem vam, on prvo nije nadležan za to. Evo imamo stručnjake, daj i ti stručnjake, pa neka sednu ljudi, neka daju šta koji zakoni treba da se promene i šta.

U kom smislu nije nadležan?

Kako je on nadležan za to? Niti za medije, niti za slobodne izbore.

Mi imamo situaciju u zemlji u kojoj vi protestujete jer imamo vlast kakvu imamo. I sada da biste to promenili potrebni su neki izbori.

Tako je, a da bismo ih imali, moraju biti slobodni i fer.

Da bi bilo slobodnih i fer izbora, morate da uđete u neke razgovore sa nekim. Pa nećete sa Marjanom Ristićevićem ući u razgovore, valjda?

Znam, ali ako SNS stavi njega u delegaciju, kako mi to da sprečimo.

Može SNS da stavi Vučića u delegaciju?

Može.

Sad se igramo…

Mi ne biramo ko će u njihovo ime da razgovara, ali imamo stav da taj čovek nije nadležan. On to sad koristi pa kaže ‘vidim sada neće da pričaju sa mnom, kao uvređena mlada’. Nije u tome stvar, imaćemo mi prilike u budućnosti da pričamo pre svega o tvom odlasku sa vlasti i da odgovaraš za to što si radio, ali to da li si nadležan, pa ti kao najbolji pravnik valjda znaš.

Da li ova ideja koju je Vladimir Gajić izrekao pre neki dan na protestu o zabrani SNS je stav celog Saveza ili je to njegov lični stav ili Narodne stranke?

To je njegov, koliko sam ja razumeo, lični stav, a sad da li je to i stav Narodne stranke, ne znam.

Da li se vi slažete sa tim?

Ne slažem se.

A zašto?

Zato što smatram da zabranjivati nekog je jedna stvar, ali reč je o tome da taj neko ima otvorene programske, rasističke, fašističke, nacističke ili neke druge elemente, onda je jednostavno o tome odluku donosi Ustavni sud. Ne može političkim aktom da se zabrani neka stranka. Dakle, morate imati formalin razlog da zabranite stranku što je stvar sudskog postupka, odluke suda, a ne stvar političke odluke.

Kako vam deluje Pajtićeva poruka “penzija ne boli”? Da li se prepoznajete i vi u tome?

Sećam se dok je Bojan Pajtić bio predsednik DS više puta smo razgovarali i na sednicama Glavnog odbora o potrebi da dođu mlađi ljudi, da se promeni politika, da se napravi zaokret, dobio sam tada svaki put otprilike sedam glasova na Glavnom odboru, među tih sedam nije bio Bojan Pajtić. Ali, hoću da kažem da to što je rekao je možda u nekom elementu malo otrovna strelica, ali sa druge strane ima tu dosta istine. Nisam od onih koji će reći – e, sad si se setio. Bojan Pajtić je izašao iz politike i ima puno pravo da govori šta želi i ima pravo na mišljenje, pogotovo što je čovek koji često ima jako dobro artikulisane stavove i često je u pravu. Ali mislim da greši jer, evo da govorim i u ime jedne stranke čiji nisam član, mislim da DS u ovom svom reujedinjavanju nema ideju da promoviše neke stara lica i stare kadrove. Pošto, koliko ja vidim, mahom stara lica i stari kadrovi DS su izvan politike ili su otišli u režim.

Kako razumete akcije hapšenja korumpiranih na lokalu. Da li se može nazreti i u tome blizina izbora?

Jeste sigurno. Mislim da su naprednjaci neprekidno u kampanji, ali izbora neće biti što se nas tiče, dok ne budu slobodni i fer. Vučić onda neće imati legitimitet ne samo prema našim građanima, nego i prema međunarodnoj zajednici. Strašno je puno izgubio time što smo mi jedinstveno doneli odluku da bojkotujemo sve skupštine i da bojkotujemo izbore pod ovim uslovima. Ali ponavljam, izlaz iz ove krize je da on pristane na dogovor i da omogućimo slobodne i fer izbore, da bismo onda na tim izborima jedinstveno učestvovali i da bismo ga pobedili.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović