Srbija između Vulinovog mišljenja i državne politike

Nije prvi put da neko iz Vlade Srbije ili blizak saradnik predsednika Aleksandra Vučića “zapreti” kako Srbija neće menjati svoju politiku bez obzira na strategiju da se Srbija pridruži Evropskoj uniji i neophodnost normalizacije odnosa sa Prištinom. 

 

Problem nastaje kada pokušamo da razumemo šta je ta politika i dešifrujemo poruke državnih zvaničnika. 

 

Poslednji primer koji, na prvi pogled izaziva konfuziju, je replika ministra odbrane Aleksandra Vulina šefu Delegacije EU u Srbiji Semu Fabriciju koji je rekao da je Kosovo ključni element za pristupanje Srbije EU. 

 

Iako je Fabrici rekao nešto što se već bezbroj puta čulo, kao i da Kosovo nije jedini element neophodan za evrointegraciju Srbije, ministar Vulin je saopštio da treba “razmisliti o promeni spoljne politike”.

 

Ocenio je da EU, koja postavlja uslove za koje zna da neće biti ispunjeni, traži opravdanje da Srbija ne bude njen član.

 

 

 

Par sati kasnije Vulinovu izjavu prokomentarisala je premijerka Ana Brnabić izjavom da je interes Srbije i njeno državno opredeljenje da nastavi sa putem evropskih integracija.

 

 

U istom danu poslanik SNS i predsednik parlamentarnog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun je ocenio da Vulinova izjava nije kontradiktorna u odnosu na politiku države. 

 

 

Istovremeno, iz Bakua, gde je potpisivao Zajednički akcioni plan o strateškim partnerstvom sa Azerbejdžanom, predsednik Aleksandar Vučić je primetio da je sada u Evropi drugačija klima. 

 

 

 

Sve ovo slušamo nekoliko dana po završetku Samita u Sofiji gde su zvaničnici EU ponovili frazu da je budućnost Zapadnog Balkana u Uniji ali isto tako u završnoj Deklaraciji još jednom naveli neophodnost napretka u vladavini prava, ekonomskim reformama, jačanje dobrosusedskih odnosa i regionalnu stabilnost. 

 

Novi Samit, na istom nivou zakazan je za dve godine u Hrvatskoj. Do tada, kako je rečeno ključna je “povezivanje” unutar regiona i ta reč je mnogo više od “proširenja” opisala rezultat sastanka zvaničnika EU i Zapadnog Balkana.

 

Posebno je citiran francuski predsednik Emanuel Makron koji je podržao evrointegracije ali i rekao da nema koristi od toga da se EU širi u nedogled: 

 

 

Bez obzira na unutrašnje probleme EU i različit odnos država članica prema zemljama koje čekaju u redu za Brisel, od Srbije se očekuje da već ove godine potpiše pravno obavezujući sporazum sa Kosovom i time ubrza normalizaciju odnosa sa Prištinom.

 

Iako je Srbija potpisivanjem Briselskog sporazuma 2013. prihvatila i pomenuti pravno obavezujući sporazum, krajem prošle godine predsednik Vučić je dramatično najavio da bez tog dokumanta nema članstva u Uniji. 

 

 

Pokrenuo je tada i “unutrašnji dijalog“ sa planom da do marta ove godine formuliše nekakav predlog rešenja statusa Kosova. Dva meseca od isteka tog zadatog roka i dalje nema rezultata tih razgovora. Nema ni rezultata učinka radne grupe formirane 2015. sa mandatom da radi na promeni Ustava što je takođe deo agende evrointegracija.

 

 

Predsednik i Vlada i pored većine u parlamentu i nesporne Vučićeve popularnosti među građanima nemaju, ili se ne usuđuju  jasno da kažu šta je ideja, plan ili odluka za rešenje kosovskog pitanja.

 

Deo onih koji podržavaju predsednika Vučića mnogo bolje od evropskih vrednosti razume “Apel za odbranu Kosova i Metohije” koji je na Božić prošle godine potpisalo oko 200 javnih ličnosti, a jedan od njih mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije potom rekao da Vučićeva politika “vodi izdaji Srbije i Kosova”. 

 

Tim biračima se obraća Vulin, njima je, u danu kada se Vučić u Sofiji sreće sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem, namenjena i skupštinska rasprava o osiromašenom uranijumu NATO bombi i nadmetanje poslanika u patriotizmu.

 

I već po pravilu, slede naslovne strane koje dižu tenziju najavama opasnosti i sukoba na Kosovu. “Pakt zla! Gotovina i Ljimaj pripremaju napad na sever Kosova!?!” je naslovna strana Informera od ponedeljka 21. maja. Sve je to za sada samo plan jer “Vašington još nije siguran da li će Vučić poslati Vojsku Srbije na Kosovo” piše ovaj najtiražniji tabloid.

 

S druge strane, predsednik Vučić za sada dosledno sledi uputstva iz Brisela, čak i kad sedi pored Putina ili govori o “teškim odlukama” koje mora da donese. 

 

Gotovo svakodnevna kakofonija različitih vesti i poruka može da mu bude odstupnica za bilo koju odluku – od prihvatanja pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom, do promene spoljne politike. Nevolja za njega je u tome što će morati da je donese u narednim mesecima.