Srbija otvorila prva poglavlja u pregovorima sa EU

Dve godine nakon formalnog pokretanja pregovora sa EU, Srbija je danas otvorila prva dva poglavlja, 32 – posvećeno finansijskoj kontoli i 35 koje se odnosi na normalizaciju odnosa sa Prištinom. Poglavlje 32 je jedno od najzahtevnijih i za njega će pregovori, uz poljoprivredu, i najduže trajati, dok je 35 specifilnost pregovaračkog procesa Srbije jer se dosad nije pojavljivalo u praksi EU. Otvaranjem poglavlja započinju pregovori o uslovima pod kojima će Srbija primeniti i sprovesti pravnu tekovinu EU u određenoj oblasti.

Ako je verovati istraživanjima javnog mnenja, Vlada Srbije otvara prva poglavlja uz nadpolovičnu podršku građana članstvu zemlje u EU. Naime, prema poslednje objavljenom istraživanju od 2. decembra 2015.  godine, 59 odsto građana podržava članstvo u Evropskoj uniji. Istraživanje koje je uradio TNS Medium Galup, pokazuje da su najčešći razlozi za tu podršku ekonomske prirode – bolja budućnost, šanse za posao, bolji životni standard. Članstvo Srbije u EU ne podržava 36 odsto ispitanika, a oni smatraju da će članstvo povećati siromaštvo, doprineti gubljenju suvereniteta i integriteta, omogućiti eksploataciju resursa i radne snage, javio je RTS. 

On naglašava da će akcenat u pregovorima biti na primeni usvojenih propisa i da će EU naročito biti na to fokusirana jer se u ranijim pridruživanjima pokazalo da se poglavlja zatvore, a da reforme nisu ni primenjene. Knežević navodi da sva poglavlja imaju svoje izazove, a da je 32 jedno od najzahtevnijih, i da će pregovori za ovo poglavlje, uz poljoprivredu, najduže trajati. 

Početak pregovora za Srbiju razlikuje se od početka pregovora za druge zemlje zbog promene strategije proširenja, kao i “posebnog slučaja” Srbije koji se ogleda u činjenici da se od Beograda očekuje i normalizacija odnosa sa Prištinom. Procedura pregovora za Srbiju biće slična proceduri koja se primenjuje u slučaju Crne Gore. Naime, za razliku od pregovora sa drugim članicama, za Srbiju i Crnu Goru je predviđeno da se na početku otvaraju vrlo zahtevna poglavlja 23 (pravosuđe, osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost), ali i da se ona poslednja zatvaraju zbog čega ceo tok pregovora zavisi od napretka u ova dva poglavlja. Međutim, Evropska unija je odlučila da pregovori počnu sa poglavljem 32 i 35.

Za otvaranje poglavlja 32 Srbija je dobila zeleno svetlo u maju 2014, ali se čekalo da se stvore uslovi za otvaranje još nekog poglavlja kako bi se zajedno otvorila. Poglavlje 32 sadrži dve glavne oblasti politike: interna finansijska kontrola u javnom sektoru i eksterna revizija, kao i zaštita finansijskih interesa EU i zaštita evra od falsifikovanja. U prvoj oblasti, nema propisa EU koji treba da se uključe u nacionalno zakonodavstvo već zemlja kandidat treba da usvoji međunarodno dogovorene standarde interne kontrole i dobre prakse širom celog javnog sektora. U Izveštaju o napretku Srbije objavljenom u novembru 2015. ocenjuje se da je  Srbija umereno pripremljena u ovom poglavlju. Kako se navodi, ostvaren je dobar napredak posebno u spoljnoj reviziji i zaštiti finansijskih interesa EU. Međutim, od Srbije se očekuju značajni napori na sprovođenju interne finansijske kontrole u javnom sektoru na svim nivoima uprave i u preduzećima u državnom vlasništvu. Očekuje se da u 2016. Srbija usvoji novu strategiju interne finansijske kontrole u javnom sektoru i akcioni plan za 2015-2020, i da počne da je primenjuje. Naglašeno je i da se mora pronaći rešenje za prepreke daljem razvoju kapaciteta Državne revizorske institucije.

Poglavlje 35 je specifičnost pregovaračkog procesa Srbije jer je to novo jedinstveno poglavlje koje se dosad nije pojavljivalo u praksi EU. To je poglavlje u kojem se prati normalizacija odnosa sa Prištinom odnosno primena sporazuma iz Brisela. Skrining za ovo poglavlje održan je u januaru 2015. 

U toku su pripreme i za poglavlja 23 i 24 čije je otvaranje najavljeno za 2016. godinu. Za otvaranje poglavlja potrebno je da Srbija ispuni takozvana merila za otvaranje. To znači da Srbija treba podnese akcione planove u kojima detaljno predstavlja spisak mera, metoda i vremenske rokove koje treba da ispuni tokom pregovora. Prema informacijama sa kraja septembra, pošto je Komisija dala pozitivno mišljenje za akcione planove za poglavlja 23 i 24, sada se čeka da Vlada Srbije usvoji konačne verzije tih planova i pošalje ih Savetu EU. Nakon što Savet usvoji planove, izrađuju se pregovaračke pozicije za poglavlja 23 i 24, po čijem završetku bi trebalo da usledi otvaranje poglavlja. 

Teško je proceniti koliko će trajati pregovori Srbije i EU. Pregovori Hrvatske trajali su šest godina, a Crna Gora je pregovore započela 2012. godine. Turska je počela pregovore 2005. godine, ali članice EU nisu jedinstvenog stava kad je reč o evropskoj budućnosti ove zemlje. Prema dokumentu “Opšta pozicija EU” Srbija mora da ostvaruje ravnomerni napredak u okviru svih poglavlja. Ovo se naročito odnosi na poglavlja 23 i 24 koja u stvari predstavljaju vrednosti na kojima je zasnovana Unija. 

Ukoliko napredak u pomenuta dva poglavlja bude u značajnom zaostatku u odnosu na celokupni tok pregovora, Evropska komisija će, ili na svoju inicijativu ili na zahtev jedne trećine članica predložiti da se ne otvore ili zatvore neka druga poglavlja. Dakle, od ovih poglavlja zavisi tok pregovora za sva ostala poglavlja.

Evropski savet je 2012. godine odobrio Srbiji status zemlje kandidata. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Srbije i EU stupio je na snagu septembra 2013. Prva međuvladina konferencija između Srbije i EU odžana je 21. januara 2014. u Briselu čime je označen početak pristupnih pregovora na političkom nivou. Pregovori o pristupanju su pokrenuti u januaru 2014. godine. Analitički pregled pravnih tekovina EU (proces skrininga) završen je u martu 2015. 

Pregovori o pristupanju predstavljaju krajnju fazu procesa integracije države kandidata u Evropsku uniju. To su u stvari pregovori o uslovima pod kojima država kandidat pristupa Evropskoj uniji. Ti uslovi se odnose na ispunjavanje trećeg kriterijuma iz Kopenhagena, tj. usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (EU acquis). Rezultat pregovora je Sporazum o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Pravne tekovine EU su, za potrebe pregovaranja, podeljene u 35 poglavlja i pregovara se o svakom poglavlju posebno. Osnovni princip pregovora je da ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno. Detalji o pregovorima mogu se naći na sajtu Kancelarije za evropske integracije.

Pregovori o sadržaju pregovaračkih poglavlja vode se na osnovu pregovaračkih pozicija Evropske unije i Srbije. Pregovaračke pozicije se izrađuju za svako pojedino poglavlje nakon rezultata analitičkog pregleda (skrining). Pregovaračku poziciju prva predstavlja država kandidat  i u njemu objašnjava na koji način namerava da preuzme i primenjuje pravnu tekovinu EU u pojedinom poglavlju, uz opis administrativne sposobnosti. Odlukom Vlade Srbije, pregovaračke pozicije Srbije nose oznaku tajnosti zbog čega su organizacije civilnog društva više puta tražile da se ta oznaka skine. Srpska javnost će saznati pregovaračku poziciju Srbije upravo danas, nakon Druge međuvladine konferencije u Briselu, kada bi trebalo da bude javno objavljena.

Istinomer je pitao građane šta za njih znači otvaranje poglavlja sa EU.