U Srbiji se prema podacima Komesarijata za izbeglice trenutno nalazi tri hiljade migranata, dok nevladin sektor kaže da ih je bar hiljadu više jer mnogi nisu registrovani niti vidljivi državi.
”Ne menja se broj jer od kada su zajedničke snage vojske i policije ”zategle” granicu tako je to i psihološki uticalo na krijumčare i migrante. Značajno manji broj je uspeo da uđe u našu zemlju, a mali broj je i izašao”, kazao je Ivan Mišković iz Komesarijata za izbeglice za Istinomer i dodao da u centrima za stalni i privremeni smeštaj ima oko dve hiljade migranata, na Horgošu i Kelebiji ima oko 700 ljudi, dok ih u parkovima u Beogradu ima oko tri stotine.
Migranti u Srbiji / Foto: www.euinfo.rs
Ipak, kako su mediji ovih dana pisali, dnevno u Srbiju ulazi oko 500 izbeglica, a skoro da niko ne izlazi. Mađarska dnevno propušta po 30 migranata, a ilegalni prelazak je, kažu stručnjaci, gotovo onemogućen jer mađarsku granicu čuva oko deset hiljada vojnika. Na tu granicu želi i Bilaval Ša, dvadesetogodišnji momak iz Pakistana koji je put Zapadne Evrope krenuo sa šest članova svoje porodice. Želi da stigne do Italije gde su već stigli njegovi rođaci.
”Bio sam u kampu, dobio sam papir nakon registracije, a sada sam ovde u Beogradu. Nemam izbor, idem odavde na mađarsku granicu, pa dalje u Italiju”, priča nam Bilaval koga smo sreli u Info centru u Nemanjinoj koji smo posetili nedavno. Tamo migranti mogu da dobiju pomoć i informacije, suvu hranu i vodu, odeću, internet, struju da napune svoje mobilne telefone. Većina izbeglica koje smo tamo sreli su iz Avganistana ili Pakistana i žele da odu iz Srbije. Ipak, njih Evropa vidi kao ekonomske migrante i mala je šansa da do nje stignu legalno. Da li će to značiti gomilanje izbeglica u Srbiji?
Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila ubeđen je da će do toga doći i da na to njegova organizacija ukazuje već dve godine.
”Nije dramatično, ali ovo polako postaje srpski problem. Mađari drže hermetički zatvorenu granicu, a prelazak preko Dunava u Hrvatsku je skoro nemoguć, pa definitivno sa novim prilivom ljudi postoji rizik da se oni gomilaju ovde”, rekao je Đurović za Istinomer.
Đurović kaže da taj problem Srbija ne može sama da reši jer broj izbeglica u našoj zemlji zavisi od Turske i od Mađarske, ali da naša država mora sve te ljude registrovati, uključiti u sistem i obezbediti im odgovarajući smeštaj i zdravstvenu zaštitu.
”Na granici sa Mađarskom imate ljude koji žive u teškim uslovima koji ne mogu da se zamisle nigde u Evropi. Slaboj zemlji kakva je naša potrebna je pomoć da taj problem reši, tako da se mora intezivirati naše zagovaranje na međunarodnom nivou da nam pomognu”, zaključuje Đurović.
Slično razmišlja i Vladimir Sjekloća, direktor Centra za kriznu politiku i reagovanje i menadžer Info centra za azil. On kaže da promena retorike srpskih vlasti oličena u slanju vojske na granicu može da znači da smo počeli da se plašimo ostanka izbeglica u Srbiji.
”Tim ljudima treba pomoć i integracija. Ukoliko to uradimo na pravi način, dobićemo ubrzo ljude koji će u Srbiji plaćati porez. To je šansa za napredak, a donacije međunarodne zajednice sigurno neće izostati”, uveren je Sjekloća
Novi prihvatni centar u Krnjači
Stotinak migranata koji su prošle nedelje štrajkovali glađu na mađarskoj granici smešteni su u centru za izbeglice u Banji Koviljači gde su izrazili nameru za azilom u Srbiji, ali se nalaze i na listama čekanja za ulazak u Mađarsku što dokazuje da im Srbija nije krajnja destinacija.
Od obećanja predsednika Vlade Aleksandra Vučića da će novi privremeni prihvatni centar za migrante, kapaciteta do tri hiljade ljudi biti uskoro otvoren u Beogradu, prošlo je godinu dana i nije se dogodilo ništa.
Aleksandar Vučić u obilasku migranata / Foto: www.rs.n1info.com
Od tada do danas, spominjalo se nekoliko lokacija, a najnovija informacija koju smo dobili iz Komesarijata za izbeglice je da će biti u Krnjači.
”Do kraja avgusta mi ćemo iseliti sve internoraseljene koji su u Krnjači, pa će kamp biti u potpunosti prenamenjen za migrante iz ratom zahvaćenih zemalja Azije i Afrike. To je trajno rešenje za koje je trebalo najmanje ulaganja i koje je napraktičnije iz više aspekata i taj centar će biti preuređen za hiljadu i više korisnika”, najavljuje Ivan Mišković iz Komesarijata za izbeglice.
Stručnjaci, sa druge strane kažu da je Krnjača suviše daleko od puteva i da nije motivacija migrantima da dođu u njega. Potrebno je uvesti autobusku liniju, poboljšati uslove.
”Ljudi borave u parkovima u centru zbog njihovih veza sa bankama, autobuskom stanicom, a nažalost i krijumčarima. Na obodu Beograda mogla bi da se obezbedi i pošta, hrana prilagođena njima. U tom smislu, centar kakav je bio najavljen u Zemunu bi možda bio bolji jer je bliži autoputu”, kaže Đurović.
Deca migranti: Najugroženija kategorija
Nevladin sektor ukazuje i da među migrantima ima oko 30 odsto dece, a među njima oko stotinak koji su bez roditeljske pratnje. Ipak, najveći broj njih, starosti od 15 do 17 godina nisu registrovan uopšte jer kriju godine iz straha da će biti smešteni u neku instituciju i sprečeni da odu dalje.
Ta grupacija je najlakši plen krijumčarima ljudi i najviše je izložena opasnosti najrazličitijih zloupotreba i manipulacija.
”Za decu koja su mlađa od 15 godina, sistem se popravio. Postoje sistemi zaštite, socijalni timovi na terenu, razmišlja se o hraniteljima. Za one maloletnike između 15 i 18 godina, a koji putuju bez pratnje, sistem nije reagovao. Svedoci smo da u krijumčarskim lancima učestvuju upravo ti stariji maloletnici i njih je sada najviše”, kaže za Istinomer Radoš Đurović i zaključuje da je ovo još jedan argument da upornije tražimo novac od EU kako bi se pristupilo i rešavanju ovog, gorućeg, problema.
