Iznenadio je predsednik Srbije celu “regionalnu” javnost kada je izabrao slavu i državni praznik Republike Srpske Svetog Stefana da na televiziji u Banjaluci najavi da će najpre Vlada, a potom i parlament Srbije doneti rezoluciju o Srebrenici.

„Samo politikom koja podrazumeva odavanje pošte tuđim žrtvama možemo braniti i sopstvene žrtve“ istakao je predsednik Boris Tadić u intervjuu za Radio-televiziju RS i podsetio da je donošenje rezolucije o Srebrenici obaveza Srbije prema Haškom tribunalu. (RTS, 10. januar 2010. godine)

Poslanici Skupštine Srbije, naročito oni iz DSS-a, SRS-a, SNS-a ali i koalicije oko SPS-a, iako na odmoru povikaše u glas: „Šta je sa srpskim žrtvama?“

Tako se ispostavilo da ratne zločine osuđuju sve političke stranke u Srbiji, ali da istovremeno nisu jedinstvene oko donošenja posebne rezolucije o Srebrenici.

A onda je predsednik Tadić našao rešenje – predložio je dve rezolucije. Jednom bi se osudili zločini iz Srebrenice, a drugom zločini počinjeni nad Srbima širom bivše SFRJ.

„Rezolucija o Srebrenici je spremna i Vlada će je razmatrati u najskorije vreme. Moramo razdvojiti rezoluciju o Srebrenici i rezoluciju o srpskim žrtvama. Obe ćemo usvojiti„, izjavio je predsednik Tadić i pozvao „sve aktere na političkoj sceni Srbije da se uzdrže od strančarenja, zloupotrebe ove teme, jezika mržnje, kako bi se postigao konsenzus o tom pitanju.“ („Politika“, 13. januar 2010. godine)

„Šta će nam dve rezolucije, nehumano je odvajati žrtve„, povika Vojislav Koštunica i podseti javnost da je DSS još daleke 2005. godine predlagala da se donese rezolucija o svim nedužnim žrtvama rata sa prostora bivše SFRJ.

„Teško je i zamisliti veću nepravdu od razdvajanja nevinih žrtava. Moralna obaveza ljudi jeste da odaju podjednaku poštu i bez razlike svim nevino postradalim. Smatramo da je najbolje da Skupština Srbije usvoji Deklaraciju DSS koja je još u junu 2005. godine bila podneta Skupštini„, naveo je Koštunica. (Beta, 13. januar 2010, godine)

A onda se pojavio novi problem – terminologija. Tako je Žarko Korać (SDU) odmah rekao da će glasati za rezoluciju samo ako bude upotrebljen termin „genocid“ (Beta, 14. januar 2010. godine). Na istoj reči insistira i LDP.

„Jasnim stavom o genocidu u Srebrenici mi ne potvrđujemo samo svoju evropsku orijentaciju već dokazujemo ljudskost Srbije koja je zbog zločina i ćutanja do sada osporavana. Pitanje ratnih zločina i odnosa Srbije prema njima ne sme biti rešavano na stranačkoj buvljoj pijaci„, rekao je Čedomir Jovanović (Blic, 9. januar 2010. godine).

Međutim, SPS uslovljava glasanje o rezoluciji i pristaje samo na izraz „težak zločin“ pa se o tome i dalje pregovora. (Blic, 19. januar 2010. godine)

Osim ovih problema postavljeno je pitanje ko piše tekstove rezolucija i kada će se o njima glasati u Skupštini.

Beogradska štampa, pozivajući se na neimenovane ali pouzdane izvore, tvrdi da će se rezolucije naći pred poslanicima već 2. februara, dok autori teksta do danas nisu sa sigurnošću „provaljeni“.

Listu „Danas“ je u SPS i G17 plus rečeno da oni ne znaju ko piše rezolucije, kao i da nemaju naznaku o tome šta će biti njihov sadržaj, osim onoga što je objavljivano u medijima.

Nezvanično, upućuju na „onoga ko je inicirao tu temu“, što znači na predsednika Republike Borisa Tadića.

U predsednikovom kabinetu je objašnjeno da će javnost o svemu biti obaveštena nakon što se o sadržaju dokumenata konsultuju poslaničke grupe u parlamentu.(Danas, 19. januar 2010. godine)

List „Press“, međutim, tvrdi da rezolucije piše Saša Obradović koji je pravni zastupnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u slučaju koji se vodi povodom proglašenja nezavisnosti Kosova. Ovaj list navodi i da će Obradović pomiriti dva termina te će se reč „genocid“ pomenuti u preambuli dokumenta, dok će u ostalim delovima teksta biti korišćen termin „težak zločin“. (Press, 20 januar 2010, godine)

Predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović je kada su rokovi u pitanju bila neodređena, a u intervjuu „Novostima“ kaže da će se o rezolucijama glasati uskoro. Ona je još navela da tekst piše „određeni broj poslanika“, a da je termin „zločin“ sasvim adekvatan da opiše događaje u Srebrenici. (Novosti, 27. januar)

I dok rezolucije i njihovi autori ne ugledaju svetlost dana i ne nađu se pred poslanicima za utehu nam ostaje da bar sa osudom stradanja Srba neće biti problema.

            Dosadašnji predlozi rezolucija

Skupštini Srbije u poslednjih pet godina dostavljeno je nekoliko predloga „rezolucija o Srebrenici“, koje nikada nisu stigle na dnevni red. Nije uspeo ni pokušaj dogovora poslaničkih grupa, jer njihovi predstavnici nisu mogli da se slože oko njenog sadržaja. Neki su smatrali da ona treba da se odnosi samo na Srebrenicu, a drugi na sve ratne zločine. Jedino u čemu su se svi slagali bilo je to da je u Srebrenici počinjen zločin.

Prvi predlog rezolucije parlamentu su 2005. godine, u ime nevladinih organizacija, podneli Nataša Mićić, tada poslanik GSS, a sada LDP, i Žarko Korać, poslanik SDU. U njoj se govorilo o „genocidu u Srebrenici„. Parlament je, povodom desetogodišnjice zločina u Srebrenici, 2005. godine pokušao da pripremi tekst nove rezolucije. Šefovi poslaničkih grupa kod tadašnjeg predsednika parlamenta Predraga Markovića, saglasili su se samo o zajedničkoj osudi svih ratnih zločina. Dogovora, međutim, nije bilo, pa su DS i SPO predstavili svoj tekst deklaracije, a dan kasnije DSS svoj predlog.

Posle presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, 2007. godine, u kojoj se kaže da je 1995. godine počinjen genocid nad muslimanskim stanovništvom u BiH, a da Srbija nije učinila ništa da ga spreči, predsednik Srbije Boris Tadićpozvao je Narodnu skupštinu da usvoji deklaraciju „kojom će se nedvosmisleno osuditi zločin u Srebrenici„. Umesto skupštinske opet su usledili predlozi pojedinih stranaka. Posle LDP, svoj predlog u martu 2007. godine, predstavili su i poslanici LSV i SVM.

Pre godinu dana poslaničke grupe LDP i LSV predstavili su svoje nove predloge skupštini, povodom Rezolucije Evropskog parlamenta, kojom je 11. jul proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

U julu prošle godine Žarko Korać (SDU) dostavio je Predlog deklaracije o obavezama države Srbije da preduzme sve mere zaštite prava žrtava ratnih zločina, a posebno žrtava genocida u Srebrenici, dok je LSV, praktično ponovo dostavio svoj raniji predlog.