Sretenje pod šljivom
Da je onaj pre 200 i kusur godina slutio da će Sretenje biti dan kada Srbija slavi državnost manuo bi se ćorava posla i otišao da ore i kopa a ne da diže ustanak protiv onih koji danas imaju državu na dva kontinenta. Za razliku od dvokontinentalne Turske, Karađorđeva zemlja proslavlja Dan državnosti a da ne zna gde su joj granice. U to ime širom zemlje položeni su venci. U slavu i pokoj onoga što bi država trebalo da bude.
Jedna od prvih čestitki koje su na državnu adresu stigle bila je ona iz Brisela u kojoj je pisalo da se zahteva hitan nastavak dijaloga Beograda i Prištine ili će u protivnom biti kasno za status kandidata u Evropskoj uniji. U istom gradu – a uz pomoć i saradnju ambasade zemlje koja ne zna gde su joj granice – gradsku maskotu, statuu dečaka koji piški obukli su u srpsku nošnju. Okamenjeni dečak u jeleku, anteriji, opancima i sa šajkačom radosno piški šljivovicu sve čestitajući srpskom življu domovinski dan. Degustacija rakije moguća je samo u Briselu pod „slavinom“.
I dok statua urinira srpski brend, nacionalno piće koje je Karađorđeve junake nosilo kroz vatru i vodu, Mirko od premijerske fotelje i finansija u Orašcu je kadio po istoriji ubeđujući okupljene da je budućnost izvesna. Niko mu nije verovao. Ponajmanje oni kostimirani svesrpskim znamenjem koji budućnost države i njenih granica nalaze u Ratku, Radovanu, Aci bez kraljevskog portfelja, časti i obrazu. Obučeni kao da su ispali iz Bulajićevog filma skandirali su nacionalističke parole dok ih ovi u kostimima robokapa nisu najurili u Marićevića jarugu. U njoj je jednom i Karađorđe zalutao. Zanoćio i nije se nikada probudio. Neko je tu u šipražju pored njega pronašao sekiru. Ovekovečeno kasnije u pričama o Radovanjskom lugu i kumovskom usudu.
Odnekud je izmileo i ministar Predrag Marković da doprinese opštenarodnom slavlju. Reinkarnacija Milovana Glišiča dodala je parče glave šećera na oporu vodicu srpskog praznovanja. Njegovo učestvovanje ovde je pomenuto tek u kontekstu da u državi koja ne (pre)poznaje svoje granice postoji i funkcija ministra kulture. I ovoliko redova je mnogo.
Na isti dan oglasio se i Google, najveći svetski pretraživač podataka poznat u narodu i kao majka istraživačkog novinarstva. Na tečnom ćiriličnom srpskom napisao je svoj logo koji 24 sata obaveštava korisnike da je u Srbiji u toku svenarodna slava. Klikneš na Google i iskoče ti bradati Peđa i Mirko. Kao braća Grim. I ostale bradonje iz kategorije „Obraz“, „Naši“, „Ravnogorski pokret“… Impresivna gomila.
I dok zemlja uživa u blagodetima prazničnih neradnih dana protkanih vanrednom situacijom izazvanom snegom valjalo bi da razmisli o konačnosti svog poseda. Parohija joj je sve manja a da je svest o tome prilično nesvesna. Avlija koja oivičava kretanje slavljeničkog življa preti da postane ono što je u Karađorđevo doba i bila – Beogradski pašaluk. Očito da i ova zima utiče na nju kao i na sve što se na hladnoći skuplja. A priznaćete da je hladnije no ikada. Najviše tamo gde se ne zna gde su granice zemlje koju nazivate svojom. I u Briselu su to naslutili. Ne piški onaj kameni mališa šljivovicu zbog toga što mu se prohtelao. On to poručuje da počnemo da sadimo šljivu. Da svi pod nju stanemo.
