Srpska lista negde zagubila ZSO kao uslov svih uslova za izbore

Građani će morati sami da procene da li su predstavnici Srpske liste iskreni sada, kada Prištinu pozivaju da hitno raspiše izbore na kojima žele da učestvuju, ili su bili iskreni pre samo četiri meseca kada su tvrdili da nema šanse da se to desi, pre nego što Priština ispuni obaveze i formira Zajednicu srpskih opština. Kao i to, da li je istina da je Srpska lista, kako kaže njen lider Goran Rakić, sve odluke uvek donosila u dogovoru sa Beogradom, ili najsnažnija partija kosovskih Srba odlučuje sama, kako predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da ubedi domaću, a još više svetsku javnost.

Podsećamo – kako je i zašto rukovodstvo Srpske liste, za manje od četiri meseca od čvrstih stavova iznetih u društvu američkog političara Ričarda Grenela, od pokazivanja inata i iznošenje brojnih zahteva, došla do traženja izbora, bez uslova.

Daj nam izbore, ti koji kad kažeš demokratija misliš na okupaciju srpskih opština!

Dakle, Srpska lista saopštila da je spremna za nove izbore i traži od Prištine njihovo hitno raspisivanje, kako bi se umirila kriza na Kosovu i kako bi se oni legalno vratili na vlast u četiri opštine u kojima Srbi čine većinu. Predsednik Srpske liste Goran Rakić tim povodom održao je konferenciju za novinare i u uvodnom izlaganju ponovio niz optužbi na račun prištinskog režima i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, rekao da krši pravila, zastrašuje i progoni srpski narod, na severu otima srpsku dedovinu. Istakao je da kad Kurti kaže da se bori protiv kriminala, on pošalje specijalne jedinice na sever „koji pucaju na naše građane, hapse ih bez dokaza i drže u prištinskim kazamatima u nemogućim uslovima”. Rakić je dodao da kad kaže demokratija, Kurti podrazumeva okupaciju srpskih opština, a onda je pozvao ljude da budu složni.

„Kao što smo uvek donosili odluke u saradnji sa Beogradom, u saradnji sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, poslušaćemo njegov savet i spremni smo da pošaljemo poruku sa ovog mesta da smo spremni da učestvujemo na izborima za gradonačelnike i odbornike u četiri opštine na severu”, istakao je Rakić

Nije mnogo obrazlagao da je ta lista već bila na vlasti, a onda svojevoljno izašla iz institucija u novembru prošle godine, pa onda bojkotovala izbore, ali je rekao da je tim bojkotom privučena pažnja svetske javnosti na činjenicu da kosovsko pitanje još nije rešeno.

Da li znate ko je Nenad Đurić?

Da li se sećate šta je prethodilo izlasku Srba iz kosovskih institucija? Kao kroz maglu, bilo je nešto oko tablica.

Precizno, Vlada Kosova je 1. novembra 2022. započela sprovođenje plana o preregistraciji vozila sa oznakama gradova na Kosovu koje izdaju organi Srbije, a plan je bio da čitav proces bude završen do aprila 2023. Policajci sa severa Kosova odbili su tada da sprovode plan, a to je 2. novembra potvrdio direktor Regionalne direkcije policije za region Sever Nenad Đurić.

„Mi tu odluku ne možemo da sprovedemo jer je politička i uperena prevashodno protiv srpske zajednice, kojoj i sami pripadamo”, rekao je Đurić i dodao da su na „sever poslate patrole saobraćajne jedinice iz Prištine, kako bi vršile pritisak”. Skoro da je zaboravljeno da je samo dan kasnije Đurić smenjen i to je bio razlog da predsednik Srpske liste Goran Rakić zakaže hitan sastanak svih predstavnika kosovskih institucija na severu Kosova, gde je predložio da svi Srbi napuste „kosovske institucije” na severu, počev od njega lično, pa do Srba iz lokalnih samouprava, tužilaštva, suda, policije, i svih ostalih organa.

„Svi mi smo u kosovske institucije ušli, jer je to bio deo Briselskog sporazuma”, izjavio je Rakić, a pošto Priština „ne poštuje potpisano”, jasno je da nemaju više šta da traže u tim institucijama, jer je očigledno da Priština „bez ikakvih posledica krši svaki od potpisanih sporazuma”.

I već 5. novembra 2022. godine odluka je doneta.

„Odlučili smo da napustimo sve političke institucije, skupštinu, vladu i četiri opštine na severu Kosova, ali i da napustimo učešće Srba u organima pravosuđa, policije i administrativnog osoblja u četiri opštine na severu”, rekao je Goran Rakić. On je dodao da ove odluke o napuštanju i suspenziji u institucijama ostaju na snazi sve do trenutka dok „Priština ne počne da poštuje međunarodno javno pravo i sporazume dogovorene u Briselu”.

Interesantno je da je situacija sa tablicama pre manje od godinu dana smatrana za objektivno najveću krizu na Kosovu posle dugo vremena, ali se tog dana predstavnici Srpske liste nisu hvalili konsultacijama sa predsednikom Srbije, iako su raniji njihovi dolasci i slikanje sa predsednikom u Palati Srbija postali gotovo ritual.

Vučić je tada razgovarao sa ambasadorima Rusije, Kine i SAD, sa patrijarhom Srpske pravoslavne crkve, sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom. Onda se pojavio u Hit tvitu na Pinku da sve objasni. Da je bar 20 puta sprečavao Srbe sa severa KiM da izađu iz institucija, ali da su mu međunarodni predstavnici obećali da će biti odloženo pitanje preregistracije tablica na godinu dana, što se nije dogodilo, kao što nisu bila ispunjena i mnoga druga njihova obećanja.

Dodao je da je sa Srbima sa KiM dugo razgovarao i da je i ovaj put pokušao da ih odgovori od napuštanja institucija, delimično, ali da im je odmah rekao da ih razume i da će ih podržati kakvu god odluku da donesu. On bi, kaže, možda sačekao još koji mesec, ali Srbi sa Kosova su doneli autonomnu odluku i to je prosto moralo da se desi. Ipak, komentarišući poziv kosovskog premijera Aljbina Kurtija da se Srbi vrate u institucije, nije rekao da će oni sami odlučiti, već je odgovorio:

„Prvo ZSO i da povučeš odluku o tablicama, da pokažeš poštovanje prema ljudima i da se držis slova onoga što je potpisano“.

Bojkot nije isti kad si vlast kao kad si opozicija

Nije prošlo ni nedelju dana, a kosovski premijer Kurti odbacio je formiranje ZSO i najavio nove izbore na severu, jer „neće dozvoliti vakuum”. Brzo će kaže biti zamenjeni i poslanici (nekako je brzo zaboravleno da je devet od deset poslanika zamenjeno takođe članovima Srpske liste, odnosno da ta stranka nikada nije stvarno napustila institucije), i policajci i sudije koji su podneli ostavke, a za izbore se neće čekati povratak Srba.

Izbori su održani u aprilu 2023, a izlaznost je bila mizerna. Centralna izborna komisija (CIK) Kosova objavila je da je u Leposaviću glasao 141 birač ili 1,06 odsto, u Zubinom Potoku 385 birača ili 5,78 odsto, u Zvečanu 204 birača ili 2,92 odsto, a u Severnoj Mitrovici 837 birača ili 4,62 odsto. Na izbornim listićima bili su kandidati albanskih partija, iako su Srbi većinsko stanovništvo u ove četiri opštine. Mediji su preneli da je kosovski premijer Aljbin Kurti čestitao novoizabranim predstavnicima, rekavši da će „raditi predano, u službi svih”.

Iako je do danas ostao pri stavu da se ništa nije pitao i da je protiv bojkota, predsednik Vučić je već ranije nekako znao da neće izaći ni stotinu Srba koji tamo žive, izbore opisao kao da „ljudi sa Zapada” prave „cirkus” jer misle da mogu na silu da „nateraju Srbe da zavole nezavisno Kosovo”. Tih dana Vučić je za Kurtija upotrebljavao izraz „okupacioni gaulajter” poredeći ga sa pokrajinskim vođom u nacističkoj Nemačkoj uz poruku da „niko neće da ide u policijski kontejner i da glasa”.

Barikade, suzavci, hapšenja i velike (prazne) priče

Usledilo je sve što se i očekuje nakon izbora koji se kose sa demokratskim pravilima. Pokušaje novih gradonačelnika Albanaca da „na silu” preuzmu dužnosti upadima u opštinske zgrade, pored ostalih osudila je i američka administracija, što do tada nije bilo često. Uprkos kritikama, za vreme velikog majskog Vučićevog mitinga „Srbija nade” kojem su prisustvovali i čelnici Srpske liste, više desetina pripadnika specijalne policije stiglo je džipovima do zgrada lokalnih samouprava u Kosovskoj Mitrovici, Leposaviću, Zubinom Potoku i Zvečanu, u pokušaju da „zauzmu opštine”. Ispred su Srbi, nekadašnji zaposleni u gradskim upravama organizovali barikade, bačen je suzavac i šok bombe, policija je kamenovana, bilo je povređenih na obe strane. Srpske vlasti podigle su stepen borbene gotovosti, zasedao je i Savet za nacionalnu bezbednost.

Nakon brojnih hapšenja Srba, međusobnih optužbi i uvreda, nakon sve dublje krize na Kosovu, međunarodna zajednica počela je sve češće da poziva na održavanje novih izbora, ali Srpska lista imala je uslove. Početkom juna ponavljali su da „sa severa Kosova treba povući specijalne snage kosovske policije i formirati Zajednicu srpskih opština”. Predsednik Srpske liste Goran Rakić na konferenciji za novinare, u junu 2023. godine, gde je stajao rame uz rame sa Ričardom Grenelom, nekadašnjim specijalnim izvestiocem Donalda Trampa za pregovore Beograda i Prištine, dodatno je pojasnio da su amnestija za uhapšene Srbe i početak formiranja ZSO, uslov za izbore.

„Da se svi uhapšeni, neosnovano, neopravdano, bez dokaza puste na slobodu, da se amnestiraju uhapšeni i optuženi za političke proteste, da li su u pitanju barikade, ili protest ispred opština”, naveo je Rakić.

Uz to, da svi „lažni gradonačelnici” podnesu ostavke, a onda i „uslov svih uslova” da se krene u formiranje Zajednice srpskih opština.Grenel se više puta zapitao zašto nema međunarodne zajednice da sasluša ove ljude, da je čuo veliku zabrinutost i da veruje da će međunarodna zajednica naći put kojim će se izaći iz krize. Ipak se ogradio da sve sada posmatra kao građanin i istakao da on više nije u vlasti, ali da je u ovoj krizi neophodno američko vođstvo.

Od tada do slučaja Banjska odbijala se svaka saradnja

Od juna pa sve do dešavanja u selu Banjska 24. septembra, Srpska lista odbijala je svaku saradnju sa prištinskim režimom. Uglavnom su se oglašavali saopštenjima, reagujući na izjave Aljbina Kurtija. Na primer, kad je izjavio da je kosovska policija nastavljač delovanja nekadašnje OVK, Srpska lista je saopštila da je dao najbolju potvrdu njenom zahtevu da Vlada Srbije specijalne, obaveštajne i druge strukture ilegalno prisutne na severu Kosova i Metohije proglasi za terorističke organizacije. Osuđivala se i pomisao da se neki Srbi zaposle u kosovskoj policiji.

„Pozivamo i malobrojne Srbe koji su stajali mirno pred Aljbinom Kurtijem, ili planiraju da se prijave na neke konkurse, da se zapitaju, da li pripadaju tim formacijama, da li zaista žele da nastave putem OVK i budu njihovi sledbenici kako je to Kurti rekao? Da li žele da slede Kurtija u borbi protiv Srba na severu, protiv Beograda i Srbije? Da li žele da ih Kurti šalje da zajedno sa postojećim parapolicijskim jedinicama prebijaju Srbe, pucaju u njih, otimaju im zemlju i terorišu srpsku decu”, piše u saopštenju od 15. jula .

U saopštenjima na Fejsbuk stranici (na zvaničnom sajtu Srpske liste nema vesti objavljenih nakon 2018. godine) ova stranka svakodnevno plasira informacije o novim hapšenjima i sprovođenju „Kurtijevog hrvatskog scenarija da polovinu Srba uhapsi a polovinu protera”, o „opsednutosti Kurtija porodicom Vučić” koju stalno napada, pa o antisrpskom prištinskom režimu, o tome da su upozoravali međunarodnu zajednicu da će se desiti neki ozbiljan sukob. Tu je i saopštenje doskorašnjeg potpredsednika Milana Radoičića koji je nakon poslednjih neuspelih pregovora u Briselu poručio da Kurti podstiče sukobe i mržnju, da je pokazao „da je okupator i da želi sukobe i osvetu onima koje ne može da kupi ni da slomi”.

Radoičić je naveo da je 99.9% srpskog naroda odlučilo da neće na izbore pod pritiskom čizama Kurtijevih specijalaca, „na kojima je krv Srba koje su upucali i prebili i Srpska lista je sledila tu odluku jer je bila i uvek će biti uz svoj narod”.

„Aljbine Кurtiju, kao i svi okupatori možeš kako hoćeš ali ne i dokle hoćeš. Vreme će pokazati ko će na kraju da pati i da plati. Živela Srbija!”, navedeno je u objavi tadašnjeg potpredsednika Srpske liste sredinom septembra.

Izbora će biti, samo ne znamo kada

U avgustu je Vlada u Prištini naizgled pozitivno odgovorila na zahtev Srpske liste, ali i podsetila da postoje pravila i da će „administrativnim uputstvom biti pokrenuta peticija građana za smenu aktuelnih predsednika opština na severu Kosova i Metohije”, dok je EU poručila da ostavku gradonačelnika smatra bržim i efikasnijim putem napred. Kosovska vlada u oktobru je saopstila da nije promenila stav i da „put ka novim izborima u severnim opstinama vodi preko peticije“. Do tada, stari gradonačelnici ostaju na dužnosti.

„Niti Srbe na Kosovu teram na izbore, niti nekoga primoravam, niti to mogu da učinim, nisam vlasnik njihovih života ni njihove budućnosti”, poručio je nedavno Aleksandar Vučić uz napomenu da on ni u aprilu nije bio za bojkot, ali da tada njegov savet Srbi nisu uvažili.