Srpske vlasti alergične na institucije

 

Ovakvim oslovljavanjem nekoga ko deset godina radi kao jedan od zamenika Zaštitnika građana, a od ostavke Saše Jankovića vrši i funkciju v.d. Zaštitnika građana, sasvim sigurno predstavlja ponižavanje čitave institucije ombudsmana čiji je ugled godinama gradio, između ostalih, i Miloš Janković.

U istoj toj Skupštini, narodni poslanik Srpske napredne stranke Žarko Mićin u skupštinskoj raspravi o izboru nove Vlade porekao je svaki privid značaja Narodne skupštine, kao najvišeg zakonodavnog tela u državi koje je ujedno i kontrolor izvršne vlasti.

Hvala lepo i doviđenja institucije, zapravo. Jer zašto bi poslanici mislili o bilo čemu kada imaju vođu partije i države da misli za njih?

Bez znanja drugih članova Saveta za borbu protiv korupcije, Vlada Srbije je nedavno u tajnosti i ekspresno imenovala nove članove tog nezavisnog, savetodavnog tela, čiji je član bila i pokojna Verica Barać, koja je u Srbiji simbol borbe protiv korupcije. Jelisaveta Vasilić, članica Saveta izjavila je za “Insajder” da je „ovo prvi put da se dešava da izbor novih članova nije izvršen na predlog ostalih članova Saveta. Mi smo još ranije predložili petoro ljudi za nove članove Saveta, ali do imenovanja tih ljudi nije došlo“, kazala je Vasilić i  dodala da nije upoznata sa biografijama dvojice novih članova.

Sa njihovim biografijama javnost su upoznali mediji. Kako navodi “Danas”, u Nišu je 2014 i 2015. godine „spektakularno“ uhapšeno više od deset bivših i aktuelnih funkcionera, uglavnom iz DS i URS, kao i poslovnih ljudi sa kojima su sarađivali, zbog navodne zloupotrebe službenog položaja i korupcije, od kojih je većina oslobođena svih optužbi. Tužilac u ovim slučajevima bio je Edvard Jerin. Za drugog člana Saveta, Vlada Jončića, postoje sumnje i javne optužbe da je plagirao neke od svojih akademskih radova.

Mediji navode da i kandidat SNS-a za novog Zaštitnika građana ne ispunjava uslove za zaštitnika. Osim što je studirao 13 godina sa prosekom ocena tek nešto iznad šest, nema iskustvo u zaštiti ljudskih prava što je jedan od glavnih uslova za ombudsmana. 

Nedavno je ministar policije, Nebojša Stefanović, uhapšenog novinara Dejana Anđusa, nazvao sitnim reketašom. Činjenicu da ne postoje nikakva sudska presuda, pa čak ni optužnica u slučaju Anđus, a samim tim i pretpostavka nevinosti za osumnjičenog, ministar je u potpunosti ignorisao. Ali valjda je to opravdano zato što se ugledao na svog partijskog šefa koji je na primer unapred optužio Dragoslava Kosmajca kao najvećeg dilera droge u Srbiji i šire. Kosmajac je na kraju optužen da je uticao da se na njegovo ime upiše državno zemljište od 7,5 ari u Malom Mokrom Lugu čime je oštetio budžet Republike Srbije za 95.000 evra. Pre suda, Vučić je porekao svaku krivicu svog brata u aferi Asomacum, ali i  unapred abolirao Gašića kao potencijalnog krivca u aferi “helikopter”. Pa ti posle pravedno istraži i presudi kada je čovek unapred proglašen krivim ili nevinim od strane ministra, ili ne daj bože čoveka poput koga “svi treba da mislimo”. 

 

Na toj liniji SNS političkog narativa, u kojem nema mesta za institucije su i više puta ponovljene  izjave nekih ministara i samog Aleksandra Vučića, da je posao predsednika države da kontroliše Vladu. Iako to nije važilo za predsednikovanje Tomislava Nikolića, Vučić je po dobijanju predsedničkih izbora pokazao izrazitu sposobnost da uspostavi novi politički red, usklađen sa realnim odnosom političkih snaga i svojim potrebama, bez obzira na Ustav i zakone: „Kontrolisaću vladu, to je ustavni posao predsednika, ali ću joj i pomagati kad je teško.“ Istinomer je ovu izjavu ocenio kao kratke noge jer ne samo da ove odredbe nema u Ustavu, već ovaj najviši zakonodavni akt propisuje da Vladu kontroliše Narodna skupština. Doduše, ona u kojoj poslanici vladajuće većine ustaju i aplaudiraju Aleksandru Vučiću.

 

Primera ima još, ali je suština ista – kada tužilaštva ne rade, a sudovi rade na zastarevanju slučajeva, kada nema efikasnih nezavisnih i regulatornih tela (vidi pod REM), ili kada se policija ne javlja na pozive građana (vidi pod Savamala) – profitiraju partija, jednovlašće i jednoumlje. 

  

”Ovde je sve institucije zamenio jedan čovek. Ranije u institucijama nije bilo demokrata, a danas nema institucija”, odgovara sociolog Ratko Božović na pitanje Istinomera da li vlast shvata da država nisu oni, već institucije. 

 

”Sve je to zapravo jedno inaćenje ili osveta prethodnicima da sve bude suprotno onome što su oni radili. Politika se vodi kao osveta koja vodi ka jednoumlju. Ovde je politička kultura mrtva, nepostojeća. Sporni su svi oni koji se razlikuju od vlasti. Mi imamo nešto što je apsolutna negacija razuma i kritičkog razmišljanja.”

 

Istinomer: Kakve su posledice ovakvog ponašanja prema institucijama? Odnosno da li već živimo te posledice?

 

Profesor Božović za Istinomer navodi da nije poznato da se ikada dogodilo da na televiziji sa nacionalnom frekvencijom u vreme predizborne kampanje aplauz za Aleksandra Vučića traje duže nego ukupno vreme svih opozicionih kandidata zajedno.   

”Neprirodno je da jedan bude alfa i omega odlučivanja o svemu. Ako je tako, nema institucija, nema ništa. Ovo je sve jedno rđavo, surovo, pozorište. Ovo je kralj Ibi u stvarnosti, ne treba nam odlazak u teatar”, zaključuje profesor Božović.