Šta će biti sa Starom novopazarskom banjom?
Kada se pre više od četiri godine na hamamu u Staroj novopazarskoj banji srušio dotrajali krov i povredio dve žene koje su koristile staro tursko kupatilo iz 15. veka, banju su ogradile pristalice tadašnjeg glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića. Dolazila je policija, sud je naložio pripadnicima obezbeđenja „Berk“ iz tog grada, čiji je osnivač Islamska zajednica u Srbiji, da se odmah isele iz objekta dok se ne donese rešenje ko je vlasnik Stare banje.
Arhitekta konzervator kraljevačkog Zavoda za zaštitu spomenika Rajko Čubrić, prilikom obilaska Satre banje, konstatovao je da je došlo do oštećenja i da o tome treba obavestiti nadležne organe, a pre svega novopazarsku gradsku upravu i nekadašnje vlasnike, predratne i posleratne, jer je reč o objektu koji je nacionalizovan.
„Iako je Zavodu nebitno ko je vlasnik, pravno ili fizičko lice, oko ovog objekta postoje imovinski problemi zbog prodaje, ali i denacionalizacije.“
Beta, 25. 6. 2010. godine
Islamska zajednica, koju predvodi Zukorlić, ali i Islamska zajednica Srbije na čijem je čelu reis-ul-ulema Adem Zilkić zainteresovane su zač taj objekat jer, tvrde, da je to vakufska imovina. Međutim, ostaje nejasno kome pripada ovaj kulturno-istorijski spomenik i hamam.
Direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Mirjana Andrić prilikom obilaska Stare čaršije u Novom Pazaru rekla je novinarima da predstavnici IZ u Srbiji nemaju dozvolu da vrše restauratorske radove u Staroj novopazarskoj banji što je ova verska zajednica ocenila kao neistinu. Mešihat Islamske zajednice (IZ) u Srbiji naveo je da su u septembru ove godine uputili Zavodu zahtev za izdavanje uslova za restauraciju Stare banje i da im se regionalni zavod iz Kraljeva obratio kako bi obišli objekat i utvrdili potrebne uslove za restauraciju.
“Čudno da direktorka Zavoda nije obaveštena o aktivnostima ustanove koju predvodi i nije dobro da bilo ko, a posebno činovnici važnih ustanova, daju netačne i neodmerene izjave.”
Radio Sto plus, 22. 10. 2014. godine
IZ u Srbiji očekuje od Zavoda da se u skladu sa zakonom koji garantuje ravnopravnost crkava i verskih zajednica, ophodi identično prema svim spomenicima, bez obzira kojoj konfesiji pripadaju.
Inače, Stara banja je sredinom prošlog veka proglašena kulturnim dobrom, a 1970. data na upravljanje Ugostiteljskom preduzeću „Lipa” iz Novog Pazara. Kada je pre pet godina Agencija za privatizaciju to preduzeće prodala jednom novopazarskom biznismenu, on je računao da je zajedno sa hotelom „Vrbak” i gradskim kafanama kupio i Staru banju. U Turskoj žive dve stare bošnjačke porodice koje će, kako su najavile, pokušati da dokažu da se banja nalazi na njihovoj dedovini.
„Više od 5.000 Novopazaraca potpisalo je peticiju u junu ove godine, kojom se od Gradske uprave i nadležnih u Vladi Srbije traži da se Novopazarska banja ili Stara banja, odmah renovira i vrati građanima.“
Vesti, 26. 6. 2014. godine
Potpisivanje peticije organizovala je grupa nevladinih organizacija udruženih u Forum 10 koje, kako ističe njihov koordinator Fahrudin Kladničanin, više ne mogu da čekaju i da gledaju kako banja, koja je pod zaštitom države, propada, a građani ne mogu da koriste njene kupatilo.
“Krenućemo i sa snimanjem dokumentarnog filma ‘Novopazarska banja – tri godine robije’ koji će na najbolji način odslikati u kakvom se trenutno stanju nalazi ovaj objekat. Planiramo i niz drugih aktivnosti kako bi se banja vratila građanima Novog Pazara.”
Večernje novosti, 10. 6. 2014. godine
Ovog leta, ubrzo nakon potpisivanja peticije, Mešihat IZ u Srbiji izdao je saopštenje u kome se navodi da je formiran Odbor za obnovu Novopazarske banje, da je zatražena dozvola nadležnih za renoviranje i da će staro kupatilo uskoro ponovo primiti kupače. Međutim, banja je i dalje u korovu.
Sa druge strane, reis IZ Srbije Adem Zilkić smatra da banja jeste vakufska imovina, i treba da se vrati Islamskoj zajednici, ali ne Mešihatu Muamera Zukorlića već Rijasetu IZ Srbije, koja je, kako ističe, jedina autentična islamska zajednica u Srbiji,
“Zatražili smo povratak, a ako bude trebalo žalićemo se sve do Strazbura.”
Vesti online, 22. 6. 2014. godine
Ipak, u gradskoj upravi tvrde da je banja gradsko, odnosno narodno dobro i da je „žalosno što uzurpirana propada i zarasta u korov“. Spremni su da je renoviraju, ali samo kad se raščiste imovinski odnosi i kad se iz kupatila povuku ljudi muftije Muamera Zukorlića.
Postoje tvrdnje da se glavna bitka bije za ogroman plac i više izvora termalne vode koja neiskorišćena otiče u obližnju Banjsku reku. Na kraju, da bi se bilo šta gradilo i renoviralo, potrebno je da se reše imovinski odnosi, a potom i da Zavod za zaštitu spomenika kulture odobri gradnju. Samo kupatilo, inače, nema značajniju vrednost, međutim, svuda okolo su vredni izvori tople i lekovite banjske vode (u blizini je i Zavod za lečenje obolelih od mišićne distrofije) koji bi mogli da se iskoriste za igradnju još nekog lečilišta ili velnes-centra.