Šta je “fabrika trolova” i kako funkcioniše

Aktivni su na osam platformi društvenih medija, podržavaju Putina i rusku invaziju na Ukrajinu i šire propagandu Kremlja, a mete su im zapadni mediji i nalozi zapadnih političara na društvenim mrežama, između ostalih britanskog premijera Borisa Džonsona, nemačkog kancelara Olafa Šolca i visokog predstavnika EU Đozepa Borelja, tvrdi se  u istraživanju o načinu na koji ruski “internet trolovi” šire dezinformacije na  društvenim mrežama ili popularnim sajtovima, a koje je finansirala Vlada Velike Britanije.

Britansko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su trolovi aktivni i na onlajn anketama o opravdanosti rata u Ukrajini, naročito u zapadnim medijima, te na nalozima bendova i muzičara na društvenim mrežama.

Pored Tvitera i Fejsbuka, njihove aktivnosti su naročito koncentrisane na Instagramu, Jutjubu i TikToku.

Prema britanskim istraživačima, ruski internet trolovi koriste nove tehnike u širenju dezinformacija. Recimo, pre ostavljaju komentare ispod tuđih objava nego što objavljuju sopstveni originalan sadržaj. Takođe koriste VPN (virtuelnu privatnu mrežu), kako bi sakrili svoje onlajn aktivnosti.

Tvrdi se da je kampanja dezinformacija osmišljena tako da manipuliše međunarodnim javnim mnjenjem u vezi sa invazijom Rusije na Ukrajinu, da poveća podršku za invaziju i regrutuje nove simpatizere. Kako se objašnjava, “trolovi” prvo “naciljaju” profile kritičara na društvenim mrežama, a onda im šalju proputinovske komentare.

UK-funded research has exposed the Kremlin's use of a troll factory to spread lies through disinformation campaigns, designed to manipulate the public about Russia's illegal war in Ukraine.

🔍 More info here: https://t.co/0KAvLitKz7 pic.twitter.com/e9PIqDDRCl

— Foreign, Commonwealth & Development Office (@FCDOGovUK) May 1, 2022

“Agencija koja upravlja ‘fabrikom trolova’ plaća ‘spamere’ da pišu hiljade prokremljinskih komentara dnevno. ‘Spameri’ zatim idu na masovne grupne četove, kao što su forumi na društvenim mrežama, kako bi još hiljadama trolova izdali instrukcije koje platforme i članke treba da targetiraju. Grupa bi izabrala određeni sadržaj, kao što su članci u kojima se piše o ruskim zločinima, a zatim bi usmerila trolove da pomenuti sadržaj zatrpaju lažima i prokremljinskim stavovima, koristeći istovremeno i prave i lažne naloge”, objašnjava se na Tviter nalogu britanskog ministarstva spoljnih poslova.

Sajber front

Na Telegramu, ruskoj aplikaciji za šifrovanu razmenu poruka, ključnu ulogu ima kanal pod nazivom “Sajber front Z” (slovo “z” simbolizuje podršku ruskoj invaziji na Ukrajinu).

Ruski nezavisni medij Fontanka piše da se iza patriotske retorike i tvrdnji da je reč o popularnom pokretu zabrinutih građana krije još jedna farma trolova i da su ljudi plaćeni da objavljuju dezinformacije.

Reporterka Fontanke Ksenija Kločkova, piše Vajs, bila je na tajnom zadatku u “Sajber frontu Z”. Imala je pristup lažnim nalozima i dobijala je instrukcije šta da piše i gde da objavljuje svoje komentare, za mesečnu platu od oko 430 dolara.

Julia Smirnova, analitičarka Instituta za strateški dijalog, izjavila je za Vajs da kanal “Sajber front Z” otvoreno poziva svoje ‘pristalice’ da pišu komentare ispod određenih objava – uglavnom ruskih građana i organizacija koje se protive ratu, verovatno da bi se stvorio utisak da te komentare pišu ljudi koji istinski podržavaju Sajber front, a ne trolovi koje, kako kaže, plaća država ili neki od prokremljinskih oligarha.

Kakva je veza između “Putinovog kuvara” i trolova

Smatra se da je “fabrika trolova” u Sankt Peterburgu povezana sa Jevgenijem Prigožinom, osnivačem Agencije za internet istraživanje i Vagner grupe ruskih plaćenika.

Prigožin, koji se opisuje kao “lični kuvar” Vladimira Putina za “prljave poslove”, nalazi se na poternici FBI zbog optužbi za mešanje u izbore za predsednika Amerike 2016, na kojima je pobedio Donald Tramp.

Kako je američka istraga utvrdila, pomoću Prigožinove Agencije za istraživanje interneta iz Sankt Peterburga, ruska strana širila je “lažne medijske izaveštaje i lažne reklame po internetu i društvenim mrežama sa ciljem da utiču na ishod američkih predsedničkih izbora”.

Moskva je odbacila optužbe Vašingtona da kampanjom dezinformacijama pokušava da se umeša u američke predsedničke izbore.

Kao kod Orvela

“Fabrika trolova” iz Sankt Peterburga dospela je na naslovne strane svetskih medija pre sedam godina kada je Ruskinja Ljudmila Savčuk, koja je radila dva meseca u “fabrici”, otkrila kako botovi šire propagandu Kremlja.

Ona je tada ispričala da trolovi imaju po više naloga na društvenim mrežama pod različitim nadimcima i da je u njenom odeljenju svaki bot morao da ispiše 160 poruka na blogovima tokom smene koja je trajala 12 sati.

Prema njenim rečima, botovi su dobijali svakodnevna uputstva šta da pišu i kakva osećanja treba da izazovu, dok su zasipali ruske i zapadne portale “proputinovskim komentarima”. Plata za botovanje, po njenim rečima, iznosila je od 700 do 900 evra.

Prošle godine još jedan bivši zaposleni detaljno je u intervjuu za Radio Sobodna Evropa ispričao koje tehnike manipulacije su sve korišćene u “fabrici trolova” – od plasiranja teorija zavera i poluistina, do trolovanja na društvenim mrežama i širenja drugih dezinformacija.

“Isprva, kad sam stigao tamo, nisam baš verovao da je to uopšte stvarno. Doživeo sam neku vrstu kulturnog šoka. Orvel je opisao kako to funkcioniše. Mislio sam da je to distopija, ali u stvari to tako funkcioniše”, rekao je Sergej K. za RSE.

“Ispostava i u Srbiji”

AP je pre nekoliko godina objavio snimak četvorospratne zgrade u Sankt Peterburgu u kojoj, kako agencija navodi, “trolovi Kremlja” 12 sati dnevno preplavljuju internet porukama “s ciljem da se ustoliči vizija Rusije i sveta predsednika Vladimira Putina”.

Ista agencija je pre sedam godina objavila i da Putinova “fabrika trolova” ima svoje botove i u Srbiji, uz tvrdnju da ih organizuje nekoliko malih desničarskih partija, “koje su i finansijski i politički podržane iz Rusije”.

“Srbija većinu informacija o Rusiji dobija preko medija koje podržava Moskva, a botovi pojačavaju takvu predstavu sveta. Rezultat je opšte prihvaćeno gledište u Srbiji da u Kijevu vlada neonacistički režim, a da je Putin bio u pravu što je anektirao Krim”, navodi se u analizi agencije AP iz 2015.

Prema istom izvoru, cilj takve kampanje bio je i odvlačenje Srbije od puta u Evropsku uniju i “uvlačenje u rusku orbitu”.

Naslovna fotografija: Pixabay