Predizborna kampanja „izbacila“ je iz sebe prave bisere političkog marketinga. „Najsjajniji“ su svakako bili u nastupima političara na poljoprivrednim gazdinstvima širom Srbije. Agrarne programe iznosili su među bumbarima koji oprašuju paradajz u plastenicima, dok su plevili različite poljoprivredne kulture, neki dok su se šetali po štalama među kravama i jaganjcima. Zajedničko za sve njih je da su obećavali. I to mnogo!

Pošto se približilo 100 dana rada Vlade red je da vidimo šta se od obećanog do sada i realizovalo. Da bismo to učinili u slučaju ministarstva poljoprivrede prvo se moramo vratiti na prethodnu postavu u ministarstvu (Dušan Petrović) i na onu pre prethodne (Saša Dragin) da bismo utvrdili kakvo stanje je zatečeno u toj oblasti.

Žetva dugova

Za četiri godine ministrovanja Demokratska stranka je nad poljoprivrednim resorom promenila tri čoveka. Svi oni su imali različitu politiku subvencionisanja, a kao najdrastičniji primer nekonzistentnosti u vođenju agrarne politike, bila je odluka poslednjeg ministra, Dušana Petrovića, da ne subvencioniše proizvodnju po hektaru, već po proizvedenom i prodatom kilogramu. U međuvremenu je više od 80 odsto gazdinstava nekoliko puta gubilo i dobijalo pravo na subvencije. Šuma propisa i uredbi je nastala kao posledica da se, već na prvi pogled neuređen prostor, makar iole sistematizuje.

U tom periodu poljoprivrednici su se žalili na sve i svašta. Od problema da ako nisu u sistemu PIO, ne mogu da dobiju podsticaje, da je para malo, da i to malo novca im se daje sa ogromnim zakašnjenjem, da se državne pare troše nenamenski, da im država ne daje adekvatnu podršku ni kad je nastup na tržištu u pitanju… Na kraju se ispostavilo da više ni poljoprivredni proizvođači nisu znali na što imaju pravo, šta im se određenog datuma u mesecu sliva na račun, a mnogi više nisu ni znali da li da žanju ili da seju.

Jedan od poslednjih poteza prethodne postave u ministarstvu bilo je zapošavanje 1.638 diplomiranih inžinjera poljoprivrede kao savetodavaca. Njihov posao je, između ostalog, bio da ukazuju proizvođačima na šta imaju pravo prilikom apliciranja za subvencije.

Prvi potez – otkaz

Taj momenat se može uzeti za „nultu tačku“ jer je upravo otpuštanje svih sveže zaposlenih agronoma bio prvi korak aktuelnog ministra poljoprivrede Gorana Kneževića. Rekao bi neko da je u pitanju revanšizam, drugi bi, pak, rekli da je to u skladu sa pričama o štednji. Ono što je sigurno, poljoprivrednici se nisu mnogo potresli što su ostali bez savetnika. Ono što ih je više dotaklo jesu konkretne mere pred jesenje radove.

Tako je početkom septembra, na predlog Ministarstva poljoprivrede, Vlada Srbije usvojila dve uredbe o pomoći poljoprivrednicima – o regresiranom gorivu za setvu i subvencijama po hektaru za ratarsku proizvodnju i uzgoj krompira za 2012. godinu. Poljoprivrednicima će biti omogućeno da za setvu nabave gorivo po ceni nižoj od maloprodajne (76 dinara), a na raspolaganju će im biti ukupno 70 miliona litara goriva. Takođe, registrovanim poljoprivrednicima će biti omogućeno da dobiju subvencije od 6.420 dinara po hektaru ratarske proizvodnje (zaostatak od obećanja prethodnog resornog ministra), za šta je izdvojeno ukupno 10,5 milijardi dinara.

U oktobru je Vlada usvojila uredbe kojima su duplirane subvencije u stočarskoj proizvodnji i povećana premija sa pet na sedam dinara za litar mleka. Vlada je za umatičena grla predvidela subvencije od 25.000 dinara godišnje po grlu za pravna i fizička lica, za tov junadi 10.000 dinara i za tov svinja 1.000 dinara po grlu. Nedavno je usvojena i Uredba o reprogramu kredita.
Proizvođači stoke su malo „relaksirani“ subvencijama, posebno u svetlu činjenice da je stočna hrana, nakon sušne godine, poskupela nekoliko puta. Koliki će zaista biti efekat donesenih uredbi, videće se već naredne godine.

Sudeći prema rečima Milana Prostrana, savetnika u Privrednoj komori Srbije, ratari će i ove jeseni sami finansirati setvu. On ističe da će se to dešavati bez obzira na nekoliko donešenih uredbi koje upumpavaju nova sredstva u agrar.

„Sa osrednjim ulaganjima setva će koštati oko 10 milijardi dinara. Poljoprivrednici su osiromašeni, država takođe, a nema ni interesa industrije, jer se ne seju industrijske kulture. Raduje činjenica da će se ove godine zasejati više pšenice, na oko 550.000 hektara, ali rastužuje činjenica što se neće ulagati u pripremu zemljišta. Ove jeseni, proizvođači bukvalno samo seju pšenicu, bez primene agrotehničkih mera. To će uticati na prinos, ali dobro je i kad je ovako“ – kaže Prostran za Istinomer.

Budžet „častio“ poljoprivredu

Usledio je i rebalans budžeta, kojim je ministarstvo poljoprivrede dobilo 10 milijardi dinara više, što ga je svrstalo u red retkih „dobitnika“ preraspodele. Međutim, izgleda da od toga neće biti velike vajde. Naime, još iz 2008. godine i vremena mandata Saše Dragina nasleđen je ogroman dug. Do toga je došlo jer je na osnovu Uredbe o isplati sredstava nekomercijalnim gazdinstvima Ministarstvo trebalo da isplati po 40.000 dinara poljoprivrednicima, ali se po nalogu ministra Dragina isplaćivalo duplo manje. Posle toga, taj problem nije rešio ni njegov naslednik, pa se danas obavlja prinudna naplata dugovanja. Naplaćuje se i velika svota novca sudskih troškova i advokatskih usluga koji slede po donetim sudskim rešenjima. Zbog toga je dovedena u pitanje i isplata novih subvencija, a postoji i bojazan da ministarstvo zbog toga neće moći da realizuje sva obećanja data u kampanji. Tako će većina od 10 milijardi dinara iz budžeta verovatno otići na „krpljenje rupa“.

To nas dovodi do ministarstva finansija koje vodi URS, koji je pred izbore mnogo toga obećavao poljoprivrednicima. Iako im u resornoj podeli nije pripalo ministarstvo poljoprivrede, URS-ov stub izborne kampanje bio je program „Ujedinjeni za poljoprivredu“. Ako će se Mlađan Dinkić voditi onim što je stajalo u programu i „odrešiti kesu“ kako bi pomogao toj grani, proizvođači bi trebalo da očekuju velike promene. Osim dvostrukog povećanja agraranog budžeta, taj program je predviđao i uspostavljanje stabilnosti, predvidljivosti i ravnoteže u agrarnoj politici (Sizifov posao, nema sumnje). Predviđa i da trećina agrarnog budžeta bude potrošena na investicije – na svaka 3 dinara sopstvenih sredstava koja ulože poljoprivrednici, država treba da obezbedi 2 do 3 dinara bespovratnih sredstava iz budžeta. Takođe, prema programu zadržaće se isti iznos kao do sada za subvencije za đubrivo i gorivo a procedure za dobijanje subvencija će biti pojednostavljene. Obećanje je i da će se ponovo uvesti podrška od 50.000 din svakom članu nekomercijalnog gazdinstva. Posebni deo programa poljoprivrede URS-a čine mere kojima bi trebalo poljoprivrednike uključiti u socijalni sistem podrške ravnopravno sa svim građanima.

Arapi navodnjavaju, paori oru

Da će Dinkić zalaziti u poljoprivredni sektor pokazalo se nedavno kada je u ime Vlade potpisao međudržavni sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Početkom septembra osnovan je i Nacionalni savet za poljoprivredu, čiji je predsednik Zaharije Trnavčević. Taj potez vlasti se može tumačiti na nekoliko načina, ali najbliži istini je da je osnivanje Saveta politikantska odluka, koja služila da zadovolji velike apetite pojedinaca. Ono što je obećano da će to telo uraditi do kraja 2012. godine, a što je odmah zvučalo nerealno, jeste da se napravi poljoprivredna strategija za narednih 25 godina. Do sada nisu se pojavile nikakve konkretne informacije dokle se stiglo sa tim poslom.

Da li će realno da sve obećane mere budu realizovane u mandatu aktuelne Vlade? Da li će srpski seljak živeti bolje? Da li će proizvoditi više? Da li će hrana pojeftiniti? Da li ćemo naše poizvode viđati na rafovima islamskih zemljama, Rusije, EU, Amerike? Da li će mladi ostajati na selu? Da li će život u seoskoj zajednici biti kvalitetniji nego u gradu? Odgovor na to, pre svega, zavisi od toga koliko će novca biti u narednim godinama usmereno u taj sektor i da li Vlada zaista tu granu vidi kao jednu od ključnih za razvoj srpske ekonomije ili će se prisetiti seljaka samo kada treba animirati glasače.