Šta je sve nejasno u vezi sa slučajem „Kopernikus“?

Nakon što je “Telekom Srbija” kupio kablovskog operatera “Kopernikus Technology” najveću pažnju privukla je cena po kojoj je ova akvizicija izvršena.

Početkom novembra, samo nekoliko dana nakon što je objavljeno da je “Telekom” kupio “Kopernikus”, ministar telekomunikacija Rasim Ljajić je za televiziju Pink rekao da je cena bila i niža od prethodne procene angažovane konsultatnstke kuće, a da banke nisu tražile nikakve državne garancije jer su procenile da je posao dobar, a i da su pozitivna predviđanja glavnih ljudi “Telekoma”. 

“Procena poslovodstva Telekoma jeste da će oni godišnje samo od korisnika televizije inkasirati i ostvariti čisti profit od 23 miliona evra, plus dodatni prihod od 17 miliona, dakle 40 miliona profita godišnje od ove akvizicije. To znači da će za pet godina ova investicija biti isplaćena. Ja mislim da ne postoji kraći period da uložite sredstva i da ta sredstva povratite”, rekao je Ljajić za Pink.

Ministrova računica je u najmanju ruku zbunjujuća. Prvo, nije jasno zašto se u njoj ni u jednom momentu ne pojavljuju rashodi? Drugo, zašto su izmešani prihodi i profit, jer to nije isto a svakako se ne može sabirati? I treće, kako će  preduzeće koje je godišnje prihodovalo oko 1,5 miliona evra, sada godišnje doneti prihoda od 40 miliona evra?

Naime, finansijski izveštaj kompanije “Kopernikus Technology” pokazuje da je ona u 2017. godini imala prihode oko 17,7 miliona evra (što moguće da je ovaj “dodatni prihod” koji pominje ministar Ljajić”), ali kada se oduzme rashod koji je oko 14,8 miliona evra i poreski troškovi, ostaje 1,5 miliona evra prihoda. 

Predsednik Aleksandar Vučić je, takođe na televiziji Pink izneo, pak, svoje viđenje stvari.

“I odmah da vam kažem, posle te transakcije, vrednost “Telekoma” je najmanje za 300 miliona uvećana. Znači, samo da je to urađeno, pa je zaradio “Telekom” i država 100 miliona, da vam ne govorim sad dalje,” rekao je predsednik u jutarnjem programu TV Pinka.

Ne navodeći svoj izvor podataka, na osnovu kojih je izveo ovakve zaključke, a ni to kako je vrednost “Kopernikusa” odjednom sa 195 miliona evra, za koliko je kupljen, skočila na 300 miliona, koliko je, prema predsednikovim rečima, uvećana i vrednost “Telekoma”. Uz podatke iz finansijskih izveštaja, koje smo već izneli, ovaj scenario, prema kome se investicija bez čekanja na rok od pet godina zapravo isplatila  u momentu kupovine, deluje prilično nerealno i neutemeljeno.

Zanimljivo je takođe zapažanje koordinatora za internet i multimediju u “Telekomu” Vladimira Lučića koji je za dnevni list “Politika” ocenio:

“Da ga nismo kupili “Kopernikus” bi nas brzo prestigao jer je imao razvojni put kao SBB. Još pre skoro tri godine, odmah po preuzimanju “Kopernikusa”, međunarodni fond “Abris” započeo je veliki investicioni ciklus ubrzane digitalizacije i zabeležio rast korisničke baze više od 35 odsto”, rekao je Lučić.

Zapravo kompanija “Kopernikus Technology”  prošle godine poslovala je veoma loše u odnosu na prethodne godine, iako je fond “Abris” 51 odsto vlasništva preuzeo upravo krajem 2016. godine. Naime, prihod u 2017. je bio oko 1,5 miliona evra, a 2016. više nego duplo veći – 3,2 miliona evra. Godinu pre toga, 2015. bio je oko 2,7 miliona, a 2014. profit je bio najveći – 3,6 miliona evra. Posmatrajući ove podatke ne bi se moglo reći da je poslovanje “Kopernikusa” išlo uzlaznom putanjom.

Predsednik Vučić je u istom gostovanju na TV Pinku prokomentarisao i kupovinu “Antena grupe” u čijem su vlasništvu i televizije Prva i O2, a čiji je novi vlasnik bivši direktor i suvlasnik “Kopernikusa” Srđan Milovanović. Tom prilikom, u toku samo jednog intervjua, predsednik je uspeo da demantuje samog sebe.

Prvo je negirao da je bilo ko iz države imao uticaja na prodaju, a onda je ispričao kako je pitao ljude iz “Antena grupe” zbog čega prodaju medije.

“Čak sam ga pitao, preko nekih ljudi, a zašto prodaje bilo šta, u čemu je problem, da li je nezadovoljan uslovima u Srbiji. Kaže ne, ne, to je njegova odluka profesionalna, poslovna i tako dalje.”

Zatim nam je otkrio da su Dragan Đilas i Dragan Šolak hteli da kupe Prvu i O2.

“A sad vam otkrivam da su oni hteli da kupe B92 i Prvu i da su poslali ponudu preko iste firme koja je danas vlasnik ili treba da postane vlasnik N1 i SBB. Poslali ponudu i hteli da u potpunosti zavladaju ne samo medijskim tržištem, nego svim finansijama.”

Na kraju je, i pored svih iznetih podataka, zaključio da zapravo za celu prodaju nije ni znao i da ga nije ni interesovala.

“Kad bih vam ja rekao da mi to na pamet nije padalo, da ja nisam ni znao da ovaj prodaje televiziju. Nešto su mi govorili, neka berza, nešto, baš me bilo briga…”

I nije to jedina nelogičnost koju je predsednik Aleksandar Vučić rekao prilikom gostovanja na TV Pinku.

Dotakao se i novog vlasnika dve nacionalne televizije, Srđana Milovanovića, koji je, uzgred, brat povernika Srpske napredne stranke u Nišu.

“Ja sam tog Srđana, on je ovako fini čovek. Ja sam ga molio, tamo 2008. i 2009. kada nigde ništa nije smelo da se pojavi da nam pomogne i on je bio korektan i zaista nam dozvolio da se ponekad pojavimo na njegovom KCN 2 ili KCN 3, tako nešto se to zvalo. Ja ga posle toga nisam video nijednom ili jedanput, slučajno. Dakle, dva puta možda u životu.”

Ovoga puta, predsednika je demantovao upravo Milovanović i to u intervjuu koji je dao dnevnom listu “Danas” dva dana kasnije.

“Vučića u životu nisam upoznao, možda smo se videli na nekim prijemima, ali nismo ni u kakvoj komunikaciji. Mislim da ga čak ni moj brat nije nikada upoznao,” rekao je Milovanović za “Danas”.

Inače, tvrdnja predsednika Vučića da je Milovanović dozvolio da se SNS “ponekad pojavi na njegovom KCN2 ili KCN3”  takođe je sporna. Naime, iako se predsednik ne seća ni kako se “nešto to zvalo”, zapravo je u pitanju osam sati programa koji je SNS u predizbornoj kampanji 2012. godine zakupio na KCN3 i to sa svojom produkcijom pod nazivom “Svet plus”. Takođe, televizija “Kopernikus” nalazi se u vlasništvu Srđanovog brata, Zvezdana Milovanovića, niškog poverenika SNS-a.

Ima još pitanja u vezi sa kupovinom “Kopernikusa” i “Antena grupe” na koja javnost nije dobila odgovore. Jedno od njih svakako je i to da li su ove dve transakcije povezane, ali i da li je Milovanović zaista mogao da kupi televizije od novca koji je dobio za prodaju “Kopernikusa” s obzirom na činjenicu da je od 195 miliona evra, Milovanoviću pripalo  tek 49 odsto – dakle, oko 95,5 miliona, a da je kupovina “Antena grupe” koštala 180 miliona evra. 

Takođe, bez konačnog odgovora je i pitanje – koliko “Kopernikus” zaista ima korisnika. Rešenje Komisije za zaštitu konkurencije pokazalo je da je njihov udeo u celokupnom tržištu oko 3 procenta, o čemu je Istinomer već pisao, što je blizu 40.000 korisnika. Podaci RATEL-a kažu da je reč 51.000 korisnika, dok direktor “Telekoma” Predrag Ćulibrk tvrdi da su svi ovi podaci zastareli, i da je ova kompanija u većinskom vlasništvu države kupovinom Kopernikusa “dobila preko 200.000 korisnika”.