Šta je to Nikolić govorio o Ćuruviji?

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić istakao je da će otkrivanje osumnjičenih za ubistvo Slavka Ćuruvije i prikupljene informacije dovesti do zadovoljenja pravde i predstavljati upozorenje da se takav svirep zločin više nikada ne ponovi. Povodom rezultata rada Komisije za istraživanje ubistava novinara, Nikolić je rekao da je svojevremeno poručio Ćuruvijinom bratu da će jednog dana otkriti ubice.

„Do sada nerazjašnjeno ubistvo Slavka Ćuruvije predugo je opterećivalo srpsko društvo i predstavljalo je osnov za sukob između pripadnika različitih političkih opcija. Svojevremeno sam, sprovodeći politiku stranke kojoj sam pripadao, izneo negativno mišljenje o tada već pokojnom Ćuruviji, što je poslužilo i dugo će služiti za politički obračun sa mnom. Niko ne pominje da sam tada poručio njegovom bratu da ću jednog dana otkriti ubice“, kazao je Nikolić.
RTS, 14. 1. 2014. godine

Podsećamo kakvo je to „negativno mišljenje o tada već pokojnom Ćuruviji“ iznosio Nikolić.

„Brat pokojnog Slavka Ćuruvije Vas je nazvao varvarinom…
– Razumem ja njega, jer sam i sam izgubio brata. Ali, nije mi padalo na pamet da svoju srdžbu usmerim na onoga ko o tome racionalno misli. On bi svoj gnev trebalo da usmeri na ubicu, ili na policiju koja ubicu nije pronašla. Ja sa tim nemam ništa. Ja nisam demagog i cinik i neću kao svi ostali da kažem Jovi Ćuruviji kako umirem od žalosti za njegovim bratom samo da bi to bilo u novinama i da me on ne bi pominjao po medijima. Slavku Ćuriviji nikoga nije bilo žao. O hiljadama ljudi je loše govorio. Ako bismo tražili motive za mnoga ubistva u Srbiji, mogli bismo da kažemo da je neke od ubijenih Ćuruvija prozivao u novinama. I mene mnogi prozivaju, i da me neko ubije moja porodica bi mogla da kaže da su krivi svi ti koji su me prozivali. To je javni život i to je normalno, a koga ću ja da žalim ostaje na meni da odlučim.“
Kurir, 25. 12. 2003. godine

Nikolić je objašnjavao da je kazao da mu nije žao Ćuruvije, ali ne i da mu nije žao što je ubijen, tvrdeći da je to „velika razlika“.

„PLEJBOJ: Kažete da ste vernik. Kako čovek koji je rekao „nije mi žao što je ubijen Slavko Curuvija“ sebe može nazvati vernikom i hrišćaninom?!
NIKOLIĆ: Nisam rekao da mi nije žao što je ubijen, nego sam rekao da mi ga nije žao, a to je velika razlika. Ima koga žalim, ima koga ne žalim. U ubistvu nisam učestvovao i rekao sam da nema te vlasti, osim radikalske, koja će ubicu pronaći. Svi drugi nešto kriju. Ali, nemojte da me terate da kažem da mi ga je žao, jer samo to što sam hrišćanin ne navodi me da svakog na svetu žalim. Da se tako sprovodi hrišćanska vera, ne bi bilo ratova. Slavka Ćuruviju jedino njegov brat iskreno žali.
PLEJBOJ: To Vi ne možete znati!
NIKOLIĆ: To je jedini čovek koji može da žali Slavka Curuviju! Svi ostali su licemeri. Ja uvek kažem ono što osećam. Pazite, možda sam mogao da kažem, kad je ponuđena koncentraciona vlada, da pristajem, ali bi svi ostali to odbili i ta vlada ne bi postojala. Neću da lažem!
PLEJBOJ: Da li je to kvalitet za nekog ko se bavi politikom?
NIKOLIĆ: To je pozitivna ljudska osobina. Predugo se širi priča o političarima kao o lošim ljudima. Pokušavam da stvorim drugačiji lik, da pokažem Srbiji da političari imaju i vrline i mane.“
Playboy, 1. 2. 2004. godine

Isticao je da Ćuruvija „nije zaslužio“ da ga on žali.

„B92: Ali, za ono što ste rekli o Ćuruviji još uvek ne žalite?

Nikolić: „Ja sam i tu potpuno jasan, samo što ljudi neće da objave sve što kažem. Naravno da niko ne treba da bude ubijen. Kao čoveku, žao mi je što je neko ubijen. Ali, ja ne žalim Slavka Ćuruviju. Ko zna koliko ljudi još ne žalim. Znam da više nisu živi, ali ne žalim. Ne mogu baš svakoga da žalim. Ćuruvija nije zaslužio da ga ja žalim.“

B92: Ali, nije zaslužio ni da bude ubijen.

Nikolić: „Naravno, ali gde ima mene u tom ubistvu? Ja razumem ogorčenje njegovog brata. Znam da je u bolu, ali kakve to veze ima sa mnom?“
Radio B92, 3. 6. 2004. godine

Nikolić je objasnio zašto ne može da žali Ćuruviju.

Da li vam je žao što je ubijen Slavko Ćuruvija?
– Žao mi je što je ubijen, ali ne terajte me da žalim nekoga koga ne žalim.
Šta vam to znači?
– To znači da mi se nije sviđalo ono što je on radio.
Šta to?
– Kad me već vučete za jezik, njegova podlost kada je u petak, uoči izborne tišine kada je Vojislav Šešelj bio predsednički kandidat i imao šanse da pobedi, na naslovnoj strani svojih novina objavio „Vojislav Šešelj zaklao ženu Slobodana Jovića“. Tog čoveka ne mogu da žalim. Ali ako neko bude naterao policiju da otkrije Ćuruvijine ubice, to ću biti ja.
nVi ćete učiniti da se otkrije ko su ubice Ćuruvije?
– U to sam ubeđen i to vam garantujem.
Blic, 23. 6. 2004. godine