Šta je Vulin naučio za 15 dana u vojsci?

“Pre nekoliko godina bih rekao da je potrebno smanjiti broj vojnika, ali sad je krenuo drugi trend. Vodeće snage u Evropi takođe razmišljaju o vračanju vojnog roka, o popuni jedinica. Procena je da atmosfera više nije kakva je bila. Niko neće da kaže da ipak postoji opasnost od konvencionalnih sukoba u Evropi“, kaže u razgovoru za Istinomer vojni analitičar Aleksandar Radić povodom najave o vraćanju, odnosno ukidanju suspenzije služenja vojnog roka u Srbiji.

Prema analizi Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost u Beogradu ponovni odlazak u kasarne podržava čak 74 odsto građana. Ovaj podatak bi, smatra Radić, trebalo uzeti sa rezervom. On naglašava da su njegova saznanja, a kako kaže, veruje i saznanja “svakog ko je bar na kratko razgovarao sa mladim ljudima, koji bi trebalo da se na neko vreme nađu u kasarni sa puškom, pa čak i bez puške u ruci“ znatno drugačija. 

“Teško je ponovo obnoviti ono što je ukinuto, ali i poslati poruku ljudima da je potrebno ponovo ići u vojsku. Ljudi su distancirani od države, nemaju poverenja u institucije, a mnogi imaju i iskustva lična ili posredna iz devedesetih, koja još uvek pamte”, kaže Radić. 

Iako razna istraživanja o raspoloženju građanja prema služenju vojnog roka kruže medijima već nekoliko godina unazad, ova tema je došla u žižu interesovanja domaće javnosti posle najave predsednika Aleksandra Vučića u avgustu 2018. da se ozbiljno razmišlja o ponovnom obaveznom odlasku mladića u vojsku, najverovatnije na tri ili šest meseci.

Predsednica parlamenta Maja Gojković je u više navrata najavila raspravu tim povodom u parlamentu. Rasprava, ni u parlamentu, ali ni javna sa građanima se još nije dogodila, ali već uveliko imamo izjave, pre svega i od samih političara da će “plave koverte uskoro stići na adrese 600 muškaraca u Srbiji, koji imaju od 30 do 35 godina“.

Jedan od onih koji se dobrovoljno uputio u kasarnu na 15 dana je i ministar odbrane Aleksandar Vulin, koji podsetimo zbog zdravstvenih razloga nije služio vojsku, ali sada je, kako kaže, potpuno spreman.

“Svi mi koji nismo služili vojsku sada imamo priliku da to uradimo. Ako mogu ja da idem i dam 15 dana svog života, zašto ne bi neko drugi, tu nema opravdanja“, poručio je Vulin pre odlaska u kasarnu 5. marta.

Ovaj gest Vulina za Aleksandra Radića, kako je rekao, samo može da naškodi percepciji vojske kod građana.

“Nažalost dnevna politika je nanela veliku štetu ovoj ideji. Umesto javne rasprave u kojoj bi se jasno artikulisala državna potreba za vraćanjem, odnosno prekidanjem suspenzije vojnog roka, mi smo dobili jednog političara koji sebe promoviše i tako opštedržavnu ideju izvrgava ruglu“, kaže Radić. 

Opštedržavna ideja da se već od ove godine na mesec dana, a od 2020. verovatno u trajanju od tri ili šest meseci vojno obučavaju momci između 30 i 35 godina za Radića je dobra stvar, jer kako je rekao, “radi se o potrebi da država pokaže da ima instrumente da reaguje“.

“Za 15 dana nećete stvoriti potpuno vojno sposobnog vojnika, ali je to dovoljno vreme da savladaju neke početne radnje. Najvažniji je zapravo psihološki efekat, da imate svest da kada dobijete poziv treba da obučete uniformu“, kaže Radić.

Radić smatra da je model Hrvatske koja vojnike poziva, makar na jedan dan da se jave u uniformi i čizmama, “već dovoljan korak ka osećaju pripadnosti vojsci i državi“.

Podsetimo u Hrvatskoj je vojni rok suspendovan 2008. i prema rečima analitičara portala OBRIS iz Zagreba Igora Tabaka, uprkos najavama predsednice Kolinde Grabar Kitarović da bi ga trebalo vratiti to nije realno očekivati. Razlozi su kaže, Tabak nedostatak budžetskih sredstava za tako nešto, ali i njegova neefikasnost. Ovakav vid prisile, smatra Tabak, samo bi podstakao odlazak mladih ljudi iz Hrvatske, koji su „ionako kritičan resurs društva“.

“Upravo zato se u Hrvatskoj zapravo manje pričalo o „vojnom roku“, a više o „temeljnom vojnom osposobljavanju“, odnosno organizovanju nekog oblika kratkih kampova za obuku mladih, koji bi bili više ili manje uklopljeni u redovan javni obrazovni proces. Dakle, naglasak bi bio na edukaciji, pre nego na militantnoj indoktrinaciji”, kaže Tabak. 

Tabak, baš kao i Radić je mišljenja da regiji, dakle i Hrvatskoj i Srbiji postoje realne pretnje, zbog kojih bi se kao država trebalo vojno osposobljavati na više načina. 

“Sa jedne strane one imaju veze s aktuelnom politikom, koja u delu država uporno  izbegava reforme i rešavanje istorijskih sukoba. Sa druge strane tu su i nove pretnje – one spolja (kibernetički napadi, neplanirani talasi migranata), ali i unutrašnje pretnje izazvane globalnim klimatskim promenama koje dovode do elementarnih nepogoda“, kaže Tabak.

U BIH, za razliku od Srbije i Hrvatske ne planiraju ni povratak služenja vojnog roka, niti bilo kakve dodatne obuke. U Ministarstvu odbrane BIH kažu, da ni redovni sastavi nisu popunjeni, tako da nemaju nameru da ljude pozivaju prisilno.

I u BIH, baš kao i u Srbiji i Hrvatskoj vojni analitičari smatraju da je znatno efikasnije obučiti mlade ljude kroz sistem školstva (srednja škola, fakultet) kako da se bore sa elementarnim nepogodama i sličnim kriznim situacijama u kojima je neophodno sa sačuvaju sebe, porodicu i imovinu dok država ne reaguje.

Ako su ocene vojnih analitičara tačne, uz podatak da nijedna zemlja regiona nema dovoljno budžetskih sredstava da bi vraćala vojni rok, postavlja se pitanje “Zašto je priča o vraćanju ili tek suzbijanju suspendovanog vojnog roka baš sada aktuelizovana”.

Svojevremeno, kao član Predsedništva BIH Bakir Izetbegović je inicijativu Srbije o eventualnom vraćanju vojnog roka prokomentarisao kao pretnju miru. Sličnog stanovišta je i vojni analitičar sa Kosova Luizim Peci.

“Mislim da je ova ideja pretnja prema susedima Srbije. Nema vidljivog rizika u regionu koji bi mogao da ugrozi bezbednost Srbije. Ovim korakom, pa makar i samo pričom Srbija može da uvuče ostale zemlje regiona u „bezbednosnu dilemu“ i u neku vrstu takmičenja u naoružavanju”, kaže u razgovoru za Istinomer Peci.

Na pitanje da li je formiranje Vojske Kosova bezbednosni rizik u regionu, Peci odgovara da Kosovo “kao suverena drzava ima legalno i legitimno pravo da formira svoju vojsku”, koja je na kraju podržana i od SAD, Velike Britanije i Nemačke.

“Ona neće imati ofanzivni karakter, neće se mešati u unutrašnje tenzije u Kosovu, jer je to ujedno i najvažniji standard vladavine sektora odbrane u EU. Ako neka članica EU upotrebi vojsku protiv civila u svojoj zemlji, po regulativi Brisela stupi odmah suspenzija članstva u Evropskoj Uniji”, naglašava Peci. 

 

Ako se uzme u obzir i činjenica da je, naglašava Peci, Vojska Kosova multietnička, bez obzira što “Beograd pretnjama i ucenama” utiče da pojedini vojnici srpske nacionalnosti napuste Vojsku Kosova, ona je, smatra Peci svakako, “korak prema stabilnosti u regiji, a ne kako srpski zvaničnici tvrde pretnja miru u regionu”.

Peci za Istinomer bezbednosnu situaciju na prostoru zapadnog Balkana ocenjuje kao mnogo bolju u odnosu na period od pre deset godina, pre svega jer je većina zemalja, poput Albanije, Hrvatske, Crne Gore i severne Makedonije, članica NATO ili su kao Srbija, Bosna i Hercegovina ili Kosovo, kaže Peci, pod potpunom geopolitičkom kontrolom Atlanskog Saveza.

Sa druge strane Aleksandar Radić smatra da Srbija najavom vraćanja vojnog roka nikome ne preti, ali i da “vraćanje vojnog roka nema nikakve veze sa formiranjem Vojske Kosova, niti sa trkom naoružanja u Hrvatskoj”.

Vremena su se promenila, nije do Srbije da se sad nešto desilo posebno kod nas, pa se mi spremamo za neki rat. Vraćanje vojnog roka je u Evropi trend, baš kao što je bio trend „uslovnog pacifizma“, kaže Radić. 

Prema pisanju Vašington posta “Stari kontinent“ je primoran na vraćanje vojnog roka nakon što je predsednik SAD napao čelnike EU da nedovoljno ulažu u naoružanje, ali i zbog pretnji Rusije, naročito nakon aneksije Krima. 

“Činjenica je da se Evropa nakon izazovnog ponašanja Ruske Federacije polagano okreće u novim obrambenim i sigurnosnim smerovima. Te su promene spore, i nisu došle dobrovoljno, ali kad su jednom započele – lako bi mogle imati dugotrajne posledice, među ostalim i u pojačanju pojedinih nacionalnih odbrambenih kapaciteta”, kaže u razgovoru za Istinomer Igor Tabak.

Sa druge strane, vojni analitičar sa Kosova Luizim Peci u razgovoru za Istinomer ističe da je za stabilnost regije znatno važnija profesionalna vojska koja je izgrađena i deluje na demokratskim principima.

“Profesionalne vojske koje imaju ne-ofanzivne i kooperativne odbrambene doktrine mogu povratiti poverenje u celoj regiji i to kao oružane formacije koje služe građanima svojih zemalja bez obzira kojeg su etničkog porekla ili političkog i verskog ubeđenja i čija misija je da služe regionalnoj i međjunarodnoj stabilnosti i bezbednosti, a ne da imaju ofanzivne pretenzije prema susedima ili opresivne težnje prema gradjanima koji su manjina u njihovim zemljama”, kaže Peci. 

 

Vojni rok je, podsetimo vraćen u Švedskoj i Litvaniji. U Norveškoj po prvi put u vojsku mogu i žene. Obavezan je i dalje u Austriji, Grčkoj, a neki vid služenja vojnog roka obavezan je i u Danskoj, Švajcarskoj, Francuskoj i Finskoj, dok se u Italiji, Rumuniji, Nemačkoj i Mađarskoj trenutno o njemu raspravlja u parlamentu.

Prema informacijama iz Ministarstva odbrane Srbije u toku je izrada stidije o svim modalitetima i mogućnostima obaveze služenja vojnog roka.