Šta koristimo za dezinfekciju i koliko je to opasno?
U krizama poput ove izazvane kovidom 19, neznanje je veliki neprijatelj. Poželjno bi bilo da građani mogu da se pouzdaju u institucije, koje bi trebalo da imaju znanja o načinima zaštite ljudi. Šta, međutim, kada institucije, iz neznanja ili iz nemara, praktično podstaknu građane da ugroze zdravlje, kao u slučaju neadekvatnog korišćenja raznih sredstava za dezinfekciju?
Svetska zdravstvena organizacija preporučila je da se za dezinfekciju kože i površina koriste sredstva na bazi alkohola, i to etanola od 70 odsto, a da se preparati na bazi hlora, odnosno natrijum hipohlorita (NaOCI) upotrebljavaju isključivo za dezinfekciju (nemetalnih) površina.
Pamtimo da su tokom prvog talasa epidemije po gradovima Srbije bili postavljeni kanisteri iz kojih smo mogli da se snabdemo tečnošću s natrijum hipoploritom. Da li su svi koji su slobodno točili dezinficijens bili svesni i dovoljno edukovani kako da ga primene? Sigurno nisu.
U Brusu su, na primer, nadležni čak pogrešno informisali građane o tome čemu je namenjeno sredstvo na bazi hlora – na kanisterima, kao i na zvaničnom sajtu lokalnog javnog komunalnog preduzeća pislao je uputstvo: Gotovo sredstvo na bazi hlora spremno za dezinfekciju ruku i površina koje se dodiruju.
„Generalno, natrijum hipolorit izaziva koroziju kože i vrlo je štetan po životnu sredinu”, kaže za Istinomer Jasminka Ranđelović, programska koordinatorka organizacije Alhem, koja se bavi promocijom odgovornog korišćenja hemikalija i njihovih alternativa. „Ni na metalu se ne koristi zbog korozije”, dodaje naša sagovornica, skrećući pažnju da bi, i inače, trebalo da nas zabrine prevelika potrošnja hemikalija.
Njena organizacija Alhem je radeći na jednom projektu s Potrošačkim savetnikom, od Centra za kontrolu trovanja na VMA dobila informaciju da godišnje imaju oko 50 pacijenata zbog intoksikacije hlorom, odnosno gasom. To su akutna trovanja, upozorava Ranđelović i objašnjava kako uglavnom imamo mala kupatila, bez velikih prozora i sa slabom ventilacijom, pa se dešava i da se domaćice, da se ukućani ne bi bunili, još i zatvore u tim malim prostorima i udišu direktno opasna isparenja.
Prilikom upotrebe sredstava s natrijum hipohloritom neophodna je zaštitina oprema – rukavice i maska; toga bi i u domaćinstvu trebalo da se pridržavamo kad koristimo npr. varikinu. Kako je onda moglo doći do toga da se građanima Brusa da sporna preporuka za dezinfekciju ruku, uprkos uputstvu proizvođača?
Sanitarna inspekcija iz Kruševca, u čijoj nadležnosti je kontrola korišćenja dezinfekcionih sredstava i na teritoriji Brusa, nije htela da odgovori na to pitanje Istinomera. Kažu, ne mogu to da učine bez odobrenja Ministarstva zdravlja.
Iz JKP Rasina, koja je građanima Brusa uz preparat delila i pogrešno uputstvo za upotrebu, za Istinomer odgovoraju da je od 11. septembra na čelu tog preduzeća novo rukovodstvo koje još uvek proverava taj slučaj.
„Mi smo razblaživali do nivoa od 0,05 odsto, pa smo ga u takvom stanju koristili za dezinfekciju ulica, Doma zdravlja i ostalih javnih ustanova u Brusu. NaOCl smo nabavljali od proizvođača BIN Commerce (bivša hemijska industrija ŽUPA Kruševac), koji ima proizvodni pogon u Kruševcu. Ovako razblaženo sredstvo ne bi trebalo da se koristi za ličnu higijenu”, odgovaraju još iz JKP Rasina.
Ne bi trebalo, ali jeste.
„Ta koncentracija nije štetna za ruke – 0,05, čak i 0,1 je dozvoljena, ne izaziva štetu za zdravlje, ali svakako su bili u obavezi da koriste samo u skladu s rešenjem koje im je proizvođač dao i po kojem se vidi da sredstvo nije registrovano za ličnu higijenu“, objašnjava Ranđelović.
Dragana Bosiljčić, načelnica Republičke inspekcije pri Ministarstvu za zaštitu životne sredine, u odeljenju za hemikalije i biocide, kaže da njena služba proverava proizvođače i uvoznike, one koji prvi put stavljaju proizvod na tržište. To kako se sredstvo koristi treba da nadzire sanitarna inspekcija – ona što „ne može da govori”.
„Mi vršimo kontrolu stavljanja u promet, da li je izdato rešenje, da li je upisano u listu biocidnih proizvoda, da li je Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo rešenje o stavljanju na tržište. Korišćenje biocidnih proivoda je u nadležnosti sanitarne i veterinarske inspekcije, u zavisnosti od vrste objekata, a za držanje u maloprodajnim objektima nadležna je tržišna inspekcija“, objašnjava za Istinomer lavirint nadležnosti načelnica Bosiljčić i naglašava kako bi svuda pored kanistera ili cisterne morali da budu istaknuti bezbednosni list i uputstvo za korišćenje.
Preostaje nam samo da čitamo sitna slova na etiketama i uputstvima, bilo da sredstva za dezinfekciju kupujemo ili dobijamo „od države „. I da pazimo da ne padnemo iz hemije.
„Pojavilo se dosta novih proizvođača. Ljudi su se zbog zastoja u jednom poslu, preusmeravali na ono što je bilo potrebno ljudima, pa su proizvodili dezinficijense, ali uglavnom na bazi etanola. Na tržištu se, na primer, pojavilo sredstvo za suvo pranje ruku - to nije dezinficijens - ako je za suvo pranje, može biti samo kozmetičko ili medicinsko sredstvo, ali ne i dezinficijens.”
Naslovna fotografija: Pixabay
*Tehničkom greškom smo prvobitno objavili nepotpun tekst. Izvinjavamo se čitaocima.
