Šta nam je pokazalo masovno testiranje u Slovačkoj?
Skoro svi odrasli stanovnici Slovačke, kao i tinejdžeri, testirani su početkom novembra na kovid19 brzim antigen testom a ovog vikenda se odvija drugi krug testiranja. Država s oko 5,5 miliona stanovnika odvažila se da testira celu naciju. I, dok je premijer Igor Matovič bio i više nego optimističan, predsednica Zuzana Čaputova proglasila je plan testiranja na nacionalnom nivou skoro pa nemogućom misijom. Šta se zapravo desilo u Slovačkoj i šta možemo naučiti iz njihovog primera?
Kampanja za testiranje počela je najpre na severu zemlje, jer je najveći broj zaraženih zabeležen upravo tamo. Vojska je pretvorila zatvorene bazene, škole i druge sale u centre za testiranje.
Zvaničnici su pozvali sve građane starije od 10 godina da se testiraju dva puta, nadajući se da će to biti način da se prepolovi broj zaraženih. Iako je testiranje dobrovoljno, oni koji ga odbiju, moraju ostati kod kuće 10 dana. U suprotnom, biće novčano kažnjeni sa čak 1600 evra.
Iako je predsednica Čaputova tvrdila da nije moguće testirati sve građane, objašnjavajući da nema dovoljno medicinskog osoblja, prošlog vikenda je testirano više od 3,6 miliona stanovnika Slovačke. Kako je izjavio premijer Matovič, procenat zaraženih nakon ovog testiranja je bio oko jedan odsto.
Za antigen brze testove koji su korišćeni je inače iz SZO rečeno da nisu pogodni za masovno testiranje, osim ako se ne koristi i PCR test. Problematično je za neke bilo i to koliko masovno testiranje može biti rizično po javno zdravlje.
Testiranje je, po Matoviču, bila alternativa zatvaranju. Kako je uveden policijski čas, oni sa negativnim testom su sada u mogućnosti da izlaze do prodavnice, jer imaju dokaz da nisu zaraženi, a ekonomija neće biti toliko ugrožena, zaključio je premijer.
Prvom krugu testiranja prisustvovao je i tim iz Downing Street-a, kako bi i u Liverpulu sproveli nešto slično ovog vikenda.
Testiranje cele nacije ne smatraju svi pametnom odlukom. Jedan od njih je Rihard Kolar, matematičar sa Univerziteta Komenius u Bratislavi. Kako je rekao, postoje dva razloga zbog kojih je testiranje cele zemlje bilo gubljenje vremena. Najpre je tu pitanje logistike, odnosno nedostatka osoblja.
“Kina može testirati grad od 9 miliona dovodeći lekare iz drugih delova Kine. Ali kada pokušate da organizujete testiranje cele zemlje, jednostavno je nemoguće imati dovoljno kvalifikovanog osoblja da to uradi kako treba“, rekao je on.
Drugi problem, po njegovom mišljenju, je to što su masovna testiranja pogodna samo u oblastima gde je rasprostranjenost virusa velika i da se tamo gde je rasprostranjenost manja mogu dobiti iskrivljeni rezultati. Kako je naveo, iako se veruje da test daje lažne pozitivne rezultate u samo 0,4 odsto slučajeva, među 38.000 pozitivnih slučajeva u slovačkom testiranju, lažno pozitivna stopa od 0,4 odsto znači da je oko 15.000 njih verovatno bilo lažno, dok će biti mnogo više ljudi koji imaju virus koji test nije otkrio.
Kolar vidi više smisla u planu koji ima Liverpul.
“Česta, ponovljena ispitivanja u najvećim klasterima su ono za šta su antigen testovi savršeni“, rekao je on i dodao da je za pozitivne rezultate neophodno koristiti i PCR testove koji su tačniji.
Kada je reč o pozitivnim na korona virus, njihov broj je u Slovačkoj od septembra u porastu. Po poslednjim podacima (od 7. novembra), zabeleženo je 2 579 novih slučajeva zaraze, a 34 osobe su preminule. Ukupno je u Slovačkoj do sada od posledica korona virusa preminula 351 osoba.
Uprkos kontroverzama, ostaje činjenica da je Slovačka uspela da sprovede vrlo ambicioznu operaciju. Za realizaciju plana bila je zadužena vojska Slovačke i bilo je potrebno angažovati više od 40.000 ljudi. Od toga je oko 14.500 zdravstvenih radnika i više od 6000 vojnika raspoređenih na 5000 lokacija.
I nakon masovnog testiranja, u Slovačkoj će i dalje biti zabranjena masovna okupljanja, obavezno je nošenje maski, kao i poštovanje ostalih mera.
Naslovna fotografija: Testiranje u Liverpulu / FoNet
