Šta nam je Vučić obećavao u ekspozeu 2016?
Višečasovni ekspoze predsednika Vučića, tada mandatara za sastav nove Vlade 2016. godine, obeležila su, iz ugla Istinomera, nekoliko obećanja koja smo “pročešljali” i pred ovogodišnje izbore. Sa čime se kaskalo, šta je ispunjeno, a koja obećanja su i dalje na stend baju?
Šta je bilo sa Zakonom o poreklu imovine?
Zakon o poreklu imovine je akt o kojem se govorilo još od pada Miloševićevog režima. Da nije usvojen 29. februara ove godine, čekali bismo na njega i više od 20 godina. A, da su ispunjena obećana koja su političari davali iz godine u godinu, čekanje bi bilo znatno kraće.
Aktuelna vladajuća stranka, o Zakonu je govorila još 2012. godine. Sada predsednik, tada premijer Vučić je upravo 2012. najavio donošenje Zakona o poreklu imovine. Kada ovaj zakon nije usvojen 2013, Nacrt je obećan za kraj 2015. Međutim, i taj rok je prošao.
Podsetimo se koja su sve obećanja političari davali od 2013. do 2015 godine kada je reč o ovom zakonu:
Novi rok za usvajanje Zakona o poreklu imovine dat tokom izlaganja ekspozea u avgustu 2016. godine.
Nakon što je Vučić obećao usvajanje zakona do kraja 2016, isto obećanje dala je i ministarka pravde Nela Kuburović. Obećanje međutim, nije bilo ispunjeno. Kada je redakcija Istinomera pitala Ministarstvo pravde kada će zakon biti usvojen, odgovor je bio – tokom 2017. godine. Međutim, usvojen je tri godine kasnije.
Šta je bilo sa obećanim auto-putevima?
Vučić se dotakao i auto-puteva u svom ekspozeu.
“Kada budemo završili sa mandatom ove Vlade moći ćete da idete do bugarske granice auto-putem od Horgoša, moći ćete od Šida. Dakle, hoćete, moći ćete da idete do makedonske granice auto-putem svuda i kroz Grdeličku klisuru, gde nam danas nedostaje 28,6 kilometara plus 9,8 kilometara Levosoj – Srpska kuća, sve ostalo smo završili. Otvorili smo Grabovnica – Grdelička klisura. Dakle, sve će to da bude završeno kao što ćete moći da idete do Čačka, nadam se i do Požege pre kraja mandata ove Vlade u najmanju ruku auto-putem gde će vam i Zlatibor i Zlatar i mnogi drugi srpski turistički centri biti i te kako dostupni. I to će biti rezultat ove Vlade“.
Međutim, put do Čačka, koji spada u Koridor 11 nije završen do kraja ovog mandata, niti tokom predsedničkog mandata Aleksandra Vučića.
Još jula 2014. je Vučić najavljivao da će se do Čačka putovati auto-putem do kraja 2016, a do Požege do marta 2017. O izgradnji Koridora 10 i 11 slušali smo i od ministarke Zorane Mihajlović. Ona je 2014. rekla da “Koridor 10 treba da bude završen do 2016. godine, a Koridor 11 od Beograda do Čačka mora biti gotov do početka 2017. godine”. Kako je Istinomer već pisao, usledili su problemi, jer je jedan deo deonice Ub – Lajkovac propao i morao je ponovo da se radi. U međuvremenu se završio i Vučićev mandat.
Uz kašnjenja su ubrzo stigla i nova obećanja. Vučić, sada već kao predsednik, kao novi rok za završetak radova naveo je kraj 2018. godine.
„Radimo puteve više nego ikada, završićemo sve koridore u sledećoj godini, sem deonice Surčin – Obrenovac, imaćemo kompletan završen Koridor 11 do Čačka. Kreće izgradnja Čačak – Požega da, koliko možemo, zaobiđemo Ovčarsko – kablarsku klisuru“, kazao je tada predsednik Vučić.
Ni taj rok nije ispoštovan, pa je Mihajlović sredinom maja 2019. rekla da će do Vidovdana, 28. juna te godine “potpuno pustiti auto-put”, deonicu Obrenovca do Čačka dugu 103 kilometara. Ali, ovo obećanje nije ipak bilo ispunjeno. Rok za završetak radova je pomeren za 15. avgust.
“Do tada ću im stajati nad glavom, sve dok rok ne bude ispoštovan”, rekla je Mihajlović, i dodala da su deonice “trebalo da budu otvorene 28. juna, ali da je rok pomeren, pre svega, zbog kišovitog aprila i maja”.
Konačno, deonica je otvorena tog 15. avgusta. Koji dan kasnije, otvorena je i deonica auto-puta „Miloš Veliki“ od Obrenovca do Ljiga.
U međuvremenu, i za druge deonice je ministarka davala obećanja, međutim, mnoga obećanja ostala su neispunjena, dok je obećanje da će deonica Surčin – Obrenovac biti gotova do kraja 2019. ispunjeno.
Inače, Milutin Mrkonjić 2008. godine govorio kako je put Beograd – Čačak prioritet i da će “građevinski radovi početi na proleće 2009. godine”. Međutim – ni započeto!. Takođe, Mlađan Dinkić, tadašnji ministar ekonomije i regionalnog razvoja i potpredsednik Vlade Srbije, rekao je 2009. da će “već u martu 2010. godine“ početi da se radi ovaj autoput. Ali, ni to nije ispunjeno.
Kada je reč o Koridoru 10, i tu je bilo kašnjenja, a završen je krajem prošle godine. Međutim, ponovo se javio problem – ovog puta sa puštanjem u rad Ipsilon kraka, o čemu je Istinomer već pisao.
*Predizborna obećanja: Zaposlićemo, izgradićemo – i tako godinama
*Glavna obećanja iz ekspozea mandatara Vučića
*Neispunjeno više od pola obećanja u prvih 100 dana Vlade
Žeželjev most
„Žeželjev most će biti otvoren u prvoj polovini 2017. godine“, rekao je Vučić u svom ekspozeu, ali, ni ovo nije ispunjeno. Most je otvoren tek u septembru 2018.
Ovaj most je srušen tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Prva obećanja da će most biti obnovljen data su još 2005. godine. Rokovi su se, zatim, samo ređali iz godine u godinu – ni 2012, a ni 2013. most nije bio gotov. Radovi su počeli 2012. godine, a obećanje tadašnjeg ministra infrastrukture Milutina Mrkonjića da će most biti gotov do 2015. nije ispunjen.
Aerodrom “Nikola Tesla”
Od pola milijarde evra, koliko je procenio Vučić u januaru 2016. da vredi aerodrom “Nikola Tesla”, već avgusta iste godine je rekao da će za njega tražiti “najmanje 310 miliona evra”.
Početkom 2018. godine, saznali smo da aerodrom na koncesiju na 25 godina dobiti francuska kompanija Vansi.
Priča je bila sledeća: Srbija će odmah dobiti 501 milion evra, a Vansi će investirati 732 miliona evra i još svake godine plaćati Srbiji koncesionu naknadu koja će se kretati između četiri i 16 miliona evra godišnje.
Premijerka je u mart u 2018. najavila da će ugovor o koncesiji biti objavljen biti objavljen do septembra te godine, ali ovo obećanje nije bilo ispunjeno. Ovaj ugovor do danas nije objavljen.
Istinomer je, inače, detaljno analizirao “priču” o aerodromu, te je saga objavljena u dva nastavka – Aerodrom, priča o nama i Aerodrom, priča o nama (drugi deo).
Pred vama je i Istinomerov tajmlajn o aferama koje su bile u direktnoj vezi sa osavremenjavanjem aerodroma od 2001. godine do odluke o koncesiji za aerodrom „Nikola Tesla“ 2018. godine.
Licitiranje sa procentom javnog duga
Do 2020. javni dug ispod 70 odsto BDP-a, rekao je Vučić tokom izlaganja ekspozea 2016.
Kada je postao predsednik, od njega smo, podsetimo, više puta čuli da je javni dug bio ovoliki ili onoliki dok je bio predsednik Vlade.
Tako je za izjavu iz novembra 2017. da je javni dug bio 76,5% BDP kada je preuzeo vođenje vlade dobio ocenu “kratke noge”. Zatim, kada je mesec dana kasnije rekao da “u aprilu 2014. javni dug bio 77 odsto BDP” dobio je istu ocenu. I još jednom, kada je rekao da je javni dug bio od 77 do 79 odsto BDP kada je postao premijer.
A kakav je zaista bio dug?
Javni dug u aprilu 2014, kada je on preuzeo vladu, bio je 62,7 odsto.
Prema podacima Uprave za javni dug, od 2016. do novembra 2019. javni dug je bio niži od 70 odsto BDP-a. Dakle, i pre Vučićevog dolaska na vlast javni dug bio niži od 70 odsto, a on sam je iznosio netačne podatke o procentu javnog duga u odnosu na BDP. Zato ovo obećanje iz ekspozea ocenjujemo sa – zloupotreba činjenica.
Veće plate u prosveti i zdravstvu
Još jedno obećanje Vučića iz ovog ekspozea – veće plate i u prosveti i u zdravstvu pre kraja 2016. Opet – neispunjeno. Iako su plate zaista povećane krajem 2016. godine, one nisu bile iste kao pre smanjenja.
Nisu ni prosvetarima bile veće plate nego pre smanjenja, kada je Istinomer ocenjivao izjavu Vučića iz februara 2017.
„Plate mnogima su vraćene, neke su i veće nego što su bile, od onih u javnom sektoru. Recimo, učiteljima i nastavnicima su za nekih 0.5 posto veće, 10.5 su uvećane, a bilo je minus 10. Dakle, njima su veće“, rekao je on tada.
Podsetimo, inače, kako su “povećavane” plate u zdravstvu iz godine u godinu kroz analize i ocene koje je radio Istinomer. Čak je i jedna od ocena koja se bavi upravo ovom tematikom proglašena za laž godine 2019.
“Danas plata medicinske sestre iznosi 54.775 sa višom školom, 50.446 sa nižom”, rekao je Vučić krajem februara 2019, a istimoer ja ovu izjavu ocenio kao – “neistinu”.
Krajem prošle godine čuli smo od predsednika da su “medicinskim sestrama plate u poslednjih pet godina povećane 38,9 posto”. Za ovu izjavu je dobio ocenu “zloupotreba činjenica”. Razlog – predsednik je izostavio da napomene promenu stope inflacije, odnosno rasta cena u datom periodu, koja direktno utiče na realnu procenu o količini povećanja. Uzevši u obzir stopu inflacije, povećanje od 38 odsto pada na 22 odsto.
Od skorijih izjava, Vučić je nedavno naveo da je plata lekara na Infektivnoj klinici pre sedam godina iznosila 64.000 dinara, što nije bilo istina. Plata doktora specijaliste na Infektivnoj klinici je 2013. godine iznosila 73.939, a ne 64.000 dinara.
Kontinuirano povećavanje smanjene penzije
U svom ekspozeu iz 2016. Vučić je rekao i da penzioneri “u narednom četvorogodišnjem mandatu Vlade Srbije mogu da očekuju boljitak i kontinuirano povećanje penzija.“ Međutim, dva godine pre ovog ekspozea, penzije su – smanjene, iako je govoreno da se to neće desiti.
Krajem oktobra 2014. godine donet je Zakon o privremenom uređivanju isplate penzija, pa su sve penzije koje su bile veće od 25.000 dinara umanjene za najmanje 22 procenta. A računica za penzije veće od 40.000 dinara bila je nešto komplikovanija, o čemu smo pisalo ovde.
U januaru 2016. godine penzije su povećane za 1,25 odsto. U januaru 2017. godine za 1,5 odsto, da bi na početku 2018. godine bile povećane 5 odsto. A od 1. novembra 2018. penzije su vraćene “na staro”, jer su nešto ranije usvojene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kojima je ukinut Zakon o privremenom utvrđivanju načina isplate penzija.
Tačno je, dakle, da je povećavanja penzija u periodu nakon ekspozea bilo, ali su pre toga one smanjene. A i samo povećanje do 2018. godine iznosilo je 7,9 odsto.
Ispunjena obećanja
Bilo je, međutim i ispunjenih obećanja, datih u ekspozeu. Jedno od njih je obećanje o povećanju minimalne cene rada. Počevši od 1. januara ove godine, minimalac iznosi 172,54 dinara (neto) po satu. Još jedno ispunjeno obećanje je i usvajanje drugog revidiranog Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
Naslovna fotografija: FoNet
