Šta nam političari obećavaju za 2020?

Vučić o kandidovanju za predsednika

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je za praznično izdanje lista “Blic”, gde je “otkrio” da li će se kandidovati na predsedničkim izborima.

“Ako bih danas donosio odluku, moj odgovor bi bio ‘ne’ i verujem da će tako i ostati”, rekao je Vučić.

U intervjuu za  “Novosti”, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je da će se povući ako to učini i Vučić, jer svoju političku budućnost “ne vidi mimo njega”.

“Svakako neću biti na bilo kakvoj funkciji. Ni javnoj, ni stranačkoj”, istakao je on.

Podsetimo, Vučić već godinama najavljuje svoj odlazak sa čela SNS. Tako je 2016. rekao da neće biti predsednik stranke kada više ne bude bio premijer. Zatim je 2018. godine takođe obećao da napustiti funkciju predsednika partije do 2019, što se, kao što vidimo, nije dogodilo. 

Brnabić: Šta Vlada mora do kraja mandata

Premijerka Ana Brnabić je za “Kurir” navela šta sve Vlada mora da uradi kako bi “zaokružila” mandat i istakla da je tome u potpunosti posvećena.

“Moramo da privedemo kraju radove na naučno-tehnološkim parkovima u Novom Sadu, Nišu i Čačku; potpišemo ugovor i krenemo u izgradnju Kliničkog centra Vojvodine; krenemo u izgradnju deonice od Novog Sada do granice sa Mađarskom brze pruge Beograd-Budimpešta; usvojimo medijsku strategiju; strategiju industrijskog razvoja Srbije; pustimo sistem e-nostrifikacija kako bi se mladi lakše vraćali iz inostranstva…”

*Šta nam je sve obećavano u 2019. godini

*Pogled na 2019. godinu očima dnevne štampe

Mali: Brojke koje će obeležiti 2020. godinu

Ministar finansija Siniša Mali je za “Srpski telegraf” izneo konkretne brojke koje će “obeležiti 2020”. Kada je reč o nezaposlenosti u 2020, on očekuje da ta brojka padne ispod devet odsto. 

A prosečna zarada, već od kraja 2019, premašiće 500 evra. 

O prosečnoj plati od 500 evra govorio je predsednik Vučić još pre četiri godine, kada ju je najavio za kraj 2017. Kako to obećanje nije ispunjeno, usledilo je i obećanje da će prosečna plata od 500 evra “stići” krajem 2018. Međutim, ni to se nije dogodilo. Da će ipak do kraja 2019. prosečna plata biti 500 evra, rekao je i u julu prošle godine, o čemu smo pisali ovde.

Realan rast BDP-a u ovoj godini, kako je rekao, iznosiće četiri odsto.

“Rast bi trebalo da bude ostvaren u većini uslužnih delatnosti, a posebno u trgovini, saobraćaju, turističkim uslugama, ali i sve značajnijem IT sektoru. Za građevinarstvo se predviđa nastavak stabilnog rasta i u narednom periodu i doprinos rastu BDP od 0,4 procentnih poena u 2020”, rekao je Mali.

Očekuje se, dodao je on, priliv stranih direktnih investicija od tri milijarde evra godišnje u periodu od 2020. do 2022. godine.

“Procenjuje se da će SDI u 2019. godini premašiti bruto iznos od 3,7 milijardi evra, što će biti rekordni priliv po ovom osnovu, posmatrano u periodu od 2007, za koji postoje uporedivi podaci. Priliv SDI obezbediće transfer znanja i tehnologije, podići konkurentnost i obezbediti nove prodajne kanale domaćim proizvođačima”, objasnio je Mali.

U periodu od 2020. do 2025. godine biće uloženo više od 10 milijardi evra za investicione projekte u Srbiji.

“Godišnja državna i javna ulaganja biće na nivou od dve milijarde evra i obuhvatiće širok spektar ulaganja u infrastrukturu, životnu sredinu, školstvo, zdravstvo, pronatalnu politiku”, zaključuje Mali. 

Dostizanje “srpskog sna”

Mali je za “Alo” podsetio da je predsednik Aleksandar Vučić pominjao „srpski san“, koji je, kako je rekao, “za pojedine neverne Tome ravan Potemkinovim selima”.  

O “srpskom snu”, predsednik je, podsetimo, govorio na 11. godišnjici od osnivanja Srpske napredne stranke u Novom Sadu. A pod ovim terminom podrazumevao je da se mladima omogući da imaju stan i automobil, a ne da “rasipamo našu decu po celom svetu”.

“Mi smo usmerili sve svoje kapacitete ka tome da upravo ‘srpski san’ bude dostižan, u čemu će umnogome pomoći plan ‘Srbija 2025’”, rekao je Mali.

Na kraju, Mali je govorio i za “Večernje novosti”, gde je komentarisao to što mu je doktorat proglašen plagijatom.

“Uvek sam imao mnogo vere u svoje znanje i sposobnosti. Nikada ni od čega ne odustajem i uvek ću se boriti. Spremiću novi doktorat, već razmatram uslove za doktorske studije i ovde i u inostranstvu. I sve ću da pozovem da idu sa mnom na ispite”, najavio je on.

Šarčević: Više novca za nauku i drugi prioriteti

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević govorio je za praznični “Blic”. Istakao je da je “stara garnitura ministara ostavila obrazovanje u korovu” i da država ispravlja greške koje postoje u obrazovnom sistemu, u čemu će pomoći i investicioni plan “Srbija 2025”.

Kako je rekao,“naredne četiri godine će biti kritične” u njegovom resoru. Stoga očekuje da će tek 2028. biti godina kada će obrazovanje u Srbiji biti stabilizovano i prepoznatljivo na svetskom tržištu. Tada će, kaže, i rezultati na PISA testiranju biti bolji.

Ukazao je i na to da će u narednom periodu “akcenat biti na izgradnji infrastrukture za visoko obrazovanje, što decenijama nije rađeno”.

“ETF dobija novu zgradu, biologija, geografija i bezbednost drugu, umetnički fakulteti treću, Tehnički fakultet u Čačku novu lamelu, kao i Niš i Kragujevac. Za to je obezbeđen kredit od 91 milion evra, a dodatno su planirana i 32 miliona evra za nove studentske kapacitete u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, od kojih je jedan deo za strane studente”, naveo je ministar.

Dodao je da je obezbeđen novac i za projekte predškolskog obrazovanja. Oni, kako je naveo, imaju za cilj da se stvore uslovi za veći obuhvat dece od tri do šest godina.

“Iz IPA fondova smo dobili 2,5 miliona evra, a deo tog programa se finansira i iz kredita Svetske banke od 50 miliona evra. To je prioritet u 2020, kao i program jednosmenskog rada u oko 200 škola. To je važan projekat koji ima 57 sadržaja iz sporta, folklora, jezika… Za nauku je povećan fond sa šest na devet miliona evra, a obezbedili smo i 43 miliona evra od Svetske banke i nepovratna sredstva iz IPA fondova od 31 milion evra”, istakao je on.

*Budžet za nauku se za četiri godine povećao za 36 odsto

Stanovi za mlade

Kada je reč o velikom odlasku mladih iz zemlje, on kaže da nova Strategija obrazovanja, koja predviđa povećanje broja visokoobrazovnih ljudi i koja bi trebalo da se usvoji u septembru ove godine, nije jedini način da se to zaustavi.

“Otvaramo tehnološke parkove, startap kompanije, promenili smo načine finansiranja nauke i dodatno motivisali mlade da ostanu u zemlji. Pored toga, država radi na tome da im izgradi stanove i [omogući] kupovinu pod povoljnim uslovima”, zaključuje Šarčević.

Vesić o metrou

Više decenija Beograd čeka na metro, a početak izgradnje najavljivan je nebrojeno puta. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić na početku 2020. rekao je da je uveren da će se tokom ove godine početi sa izgradnjom. Kako je rekao, urađen je ogroman posao da se počne sa izgradnjom metroa.

“Za to nije dovoljno reći ‘mi smo odlučili da gradimo i počinjemo sutra’. Potrebno je bilo ispuniti čitav niz preduslova. Prvo je bilo potrebno uraditi idejni projekat koji je završen prošle godine za 1. i 2. liniju, tih 40,5 kilometara. Prva linija počinje na Makiškom polju i završava se na Mirijevu, a druga […] počinje na Mirijevu i završava se kod Železničke stanice Zemun. To su dve linije koje se ukrštaju kod sadašnje Železničke stanice na Savskom trgu”, objasnio je on.

Rekonstrukcije u Beogradu u 2020. godini 

Za novogodišnje izdanje “Srpskog telegrafa” govorio je i gradski urbanista Marko Stojčić.

U 2020. godini, prema njegovim rečima, biće završen Bulevar Patrijarha Pavla, kao i raskrsnica Džordža Vašingtona i Cara Dušana. Završetak ove raskrsnice spada u treću fazu rekonstrukcija ulica Kraljice Marije, 27. marta, Džordža Vašingtona i Cara Dušana. Kompletna rekonstrukcija trebalo je prvo da bude završena 20. decembra, međutim obećanje zamenika gradonačelnika Gorana Vesića nije ispunjeno, jer su radovi na trećoj fazi odloženi za proleće 2020. Razlog su bile “velike saobraćajne gužve u gradu koje nastaju tokom obnove ulica”. 

Gotov će biti i Savski park uz Karađorđevu ulicu, rekao je Stojčić, a u okviru „Beograda na vodi“ biće izgrađeno još nekoliko saobraćajnica. Biće gotove i rekonstrukcije ulica Strahinjića Bana i Palmotićeve.

Tokom godine, Beograđani će dobiti i osam fontana i pjaceta u centralnoj zoni grada. Biće, takođe, uređena i šetališta u novobeogradskim blokovima 44, 45 i 70, kao i  Zemunski kej, od hotela „Jugoslavija“ pa „skroz do kraja“.

“Novo ruho” za trgove, platoe…

Stojčić je istakao da je jedan od najznačajnijih javnih projekata u ovoj godini linijski park od 4,5 kilometara. Prostiraće se od Beton hale do Pančićevog mosta, što će, kako je naveo, “potpuno transformisati tu lokaciju”.

“Nameravamo da ubacimo i mnoštvo rekreativnih i kulturnih sadržaja, kao i nekoliko turističkih punktova na tom potezu. Taj projekat će raditi 10 timova, podeljenih u 10 sektora, a biraćemo ih na konkursu koji smo ograničili tako da starost kandidata ne bude iznad 40 godina, kako bismo mladim ljudima dali šansu”, rekao je on.

Trg Nikole Pašića takođe će biti rekonstruisan tokom 2020. godine. Nastaviće se i sa radovima na Savskom trgu.

“Tu će biti uređena zgrada bivše Železničke stanice i biće postavljena skulptura Stefana Nemanje. Važno je napomenuti da, iako je u pitanju veliki obuhvat radova, neće biti zaustavljanja saobraćaja s obzirom na to da će se najpre izgraditi obodna kružna saobraćajnica koja obilazi Savski trg, a tek onda će se početi sa radovima na samom trgu.”

U “novom ruhu”, kako sam kaže, u 2020. će biti Plato Raše Popova u Ulici 27. marta.

“Tu nameravamo da napravimo jedan lep urbani džep, koji će služiti ne samo stanovnicima okolnih zgrada već i drugim ljudima koje tuda put nanese. Biće pametnih klupa i žardinjera sa visokim zelenilom”, objasnio je Stojčić.

Foto: Istinomer