Šta se krije iza smanjenja broja nezaposlenih?
Pad stope nezaposlenosti, kojim se poslednjih dana hvali Vlada, nije pokazatelj da se privreda Srbije oporavlja, niti najavljuje bolji životni standard građana. Kako ocenjuju ekonomski analitičari, precentualni udeo nezaposlenih u ukupnom broju aktivnog stanovništva (zaposleni plus nezaposleni) opada jer se, pre svega, smanjuje broj stanovnika u Srbiji. Pored toga uticaj na manju stopu nezaposlenih ima i migracije stanovnika a u poslednjih par meseci i intenzivnija kontrola inspektora rada.
Da je pogrešno misliti da je smanjenje nezaposlenosti razultat oporavka srpske privrede može lako da se vidi iz statističkih podataka. Srbija je, naime, opet ušla u recesiju, po treći put od 2008. godine. To znači da vrednost svega što se napravi opada već devet meseci. Procenjuje se da će pad bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) ove godine biti oko jedan odsto, a ukupna industrijska proizvodnja je u avgustu ove godine bila za 13,1 odsto manja nego u istom mesecu prošle godine. Vladimir Vučković, ekonomista i urednik MAT-a analizirajući ove podatke napominje da nema nagoveštaja da će ovaj silazni trend biti zaustavljen u sledećoj godini.
Ipak, kada čujemo satističke podatke vezane za nezaposlenost pomislimo da nije sve tako crno. Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izneo je podatak da je broj nezaposlenih za poslednjih sedam meseci smanjen za 45.000, odnosno sada je za 5,6 odsto manje nezaposlenih nego u februaru.
Da je smanjen broj nezaposlenih potvrdio je i Aleksandar Vulilć, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
“To je dobra vest. Stopa nezaposlenosti konstantno opada već sedmi mesec, a u septembru je smanjena za 0,5 odsto u odnosu na prethodni mesec” , rekao je Vulin, navodeći da je u septembru registrovano 748.549 nezaposlenih.
Vulin je naglasio da je u periodu od 1. juna do 30. septembra ove godine Inspekcija rada izvršila 16.893 nadzora kod 354 poslodavca, a kao rezultat rada inspekcije zaposleno je 14.464 ljudi.
I prema Statističkom biltenu Nacionalne službe za zapošljavanje (iz avgusta), od februara do avgusta ove godine mesečno se smanjivao broj nezaposlenih u Srbiji.
Januar 788.712
Februar 793.625
Mart 790.501
April 786.988
Maj 778.577
Jun 773.369
Jul 769.340
Avgust 757.243
Kako za Istinomer objašnjava ekonomista Goran Nikolić u Srbiji će i ubuduće nastaviti da se smanjuje stopa nezaposlenosti.
„Povećanju broja zaposlenih sigurno je doprino intenzivniji rad inspektora rada. Ali glavni razlog smanjenja stope nezaposlenosti je to što je broj ljudi u radnom dobu od 15 do 64 godine u Srbiji je u opadanju. Imamo tako oko 30.000 manje stavnovnika svake godine. Od ukupnog broja radno sposobnih ljudi treba oduzeti i dodatnih 10.000 ljudi koji idu u emigraciju. To je glavni razlog zašto se smanjuje procenat nezaposlenih. Tako da ako održimo ovaj nivo broja zaposlenih ili broj zaposlenih bude padao sporije nego što se smanjuje broj radno sposobnih, dobićemo smanjenu stopu nezaposlenosti“, kaže Nikolić.
Republički zavod za statistiku (RZS) i kretanje broja zaposlenih.
Tabela 1 – Stope zaposlenosti, nezaposlenosti i neaktivnosti, 2013. i (I i II kvartal) 2014.
2013 | 2014 | ||
I kvartal | II kvartal | ||
Stopa zaposlenosti | 37,7 | 38,4 | 39,5 |
Stopa nezaposlenosti | 22,1 | 20,8 | 20,3 |
Stopa neaktivnosti | 51,6 | 51,6 | 50,5 |
2013 | 2014 | ||
I kvartal | II kvartal | ||
Ukupno | 6123967 | 6108556 | 6102703 |
Zaposlena lica | 2310718 | 2342966 | 2407930 |
Nezaposlena lica | 656120 | 613787 | 612134 |
Neaktivni | 3157129 | 3151803 | 3082639 |
U RZS objašnjavaju šta se podrazumeva pod pojmom zaposleni i nezaposleni:
Zaposlena lica su lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala neki plaćeni posao (u novcu ili naturi), kao i lica koja su imala zaposlenje, ali koja su u toj sedmici bila odsutna sa posla. U zaposlena lica, pored lica koja imaju zasnovan radni odnos i rade u preduzeću, ustanovi ili u drugoj vrsti organizacije ili rade kao privatni preduzetnici, uključuju se i individualni poljoprivrednici, pomažući članovi u domaćinstvu, kao i lica koja su obavljala neki posao koji su samostalno pronašla i ugovorila (usmeno ili pismeno) bez zasnivanja radnog odnosa i kojima je taj rad predstavljao jedini izvor sredstava za život. Prema tome, u Anketi se ne uzima u obzir formalni status lica koje se anketira, nego se radni status tog lica određuje na osnovu stvarne aktivnosti koju je ono obavljalo u posmatranoj sedmici.
Nezaposlena lica su lica koja u posmatranoj sedmici nisu obavljala nijedan plaćeni posao, niti su imala posao sa kojeg su odsustvovala i na koji su mogla da se vrate nakon isteka odsustva, pod uslovom da su zadovoljavala sledeće kriterijume:
da su u poslednje četiri sedmice preduzimala aktivne korake u cilju nalaženja posla i da su, ukoliko bi im posao bio ponuđen, bila u mogućnosti da počnu da rade u roku od dve sedmice;
da u poslednje četiri sedmice nisu aktivno tražila posao, jer su našla posao na kojem je trebalo da počnu da rade nakon isteka posmatrane sedmice, a najkasnije za tri meseca.
Aktivno stanovništvo (radnu snagu) čine sva zaposlena i nezaposlena lica.
Neaktivno stanovništvo čine sva lica stara 15 i više godina koja nisu svrstana u aktivno stanovništvo.
Stopa zaposlenosti predstavlja procenat zaposlenog od ukupnog stanovništva radnog uzrasta.
Stopa nezaposlenosti predstavlja procenat nezaposlenog od ukupnog broja aktivnog stanovništva radnog uzrasta.
Stopa neaktivnosti predstavlja procenat neaktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina.