Šta se pojavljivalo u medijima prethodnih godina
Posle oktobarskih promena 2000. godine, bilo je očekivano da dođe do promena tema u javnom životu Srbije. Međutim, neke teme su devet godina posle promena i dalje aktuelne. Ubistvo premijera Đinđića 2003. godine, proglašenje nezavisnosti Kosova, nedovršena saradnja sa Hagom, svetska ekonomska kriza, kao i konstantna borba protiv, čini se nepobedive korupcije u našem društvu, učinili su da se period nestabilnosti i neizvesnosti produži da današnjeg dana – posle skoro deset godina vladavine demokratije. Takvu atmosferu u društvu verno preslikavaju i novinski tekstovi u kojima preovladavaju izrazi kao što su nasilje, kriminal, korupcija, štrajkovi, kriza…
Štrajkovi se u 2008. godini spominju u preko 2.200 tekstova, dok je u prvih 9 meseci tekuće godine, to reč koja je prisutna u više od 2.500 tekstova. U Ebartovoj bazi novinskih tekstova, štrajk se ove godine kao tema pojavljuje u skoro 1.300 tekstova, što je duplo više u odnosu na celu prošlu godinu. Ovaj trend se praktično poklapa sa ogromnim porastom broja tekstova koji pišu o svetskoj ekonomskoj krizi. Kriza, koja je u svetu nastala polovinom prošle godine, kod nas postaje aktuelna u poslednjih nekoliko meseci 2008. godine. Početak svetske finansijske krize u Srbiji karakterišu umirujuće pa čak i pozitivne izjave naših najviših zvaničnika, kako je Srbija u mogućnosti da iskoristi svetsku krizu kao podsticaj za svoj ekonomski razvoj. Svetska ekonomska kriza se u 2009. godini pominje u preko 3.000 tekstova. Od srpskih zvaničnika najviše izjava koje se bave finansijskom krizom i njenim posledicama u 2009. godini dali su potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić (u nešto više od 200 tekstova) i predsednik Vlade Mirko Cvetković, čije su izjave prenete u 170 novinskih tekstova. Od srpskih političara, najmanje izjava na istu temu dale su vođe opozicionih stranaka. Novine su objavile 20 izjava Tomislava Nikolića, 18 izjava Vojislava Koštunice, dok je Čedomir Jovanović dao 11 izjava gde je tema svetska ekonomska kriza. I možda je upravo ova kriza učinila da ekonomske teme, po broju objavljenih tekstova, naglo odskoče u odnosu na druge, a posebno političke teme.
Naime, tekstovi koji se bave političkim temama kao što je Kosovo, Haški tribunal i evropske integracije naglo su opali u odnosu na prošlu godinu. Intresovanje za Haški sud i evropske integracije skoro je duplo manje. U bazi Ebartove medijske dokumentacije Haški sud se u prvih 9 meseci 2009. godine spominje kao tema u više od 2000 tekstova, dok je prošle godine tih tekstova bilo oko 4.800, a sam termin Haški sud se provlači kroz više od 6.000 tekstova. Iako saradnja sa ovim sudom nije završena, ostaje utisak da je ova tema zapala u drugi plan. Ista je situacija i kad je proces evropskih integracija u pitanju. Pošto je proces saradnje sa Haškim tribunalom u bliskoj vezi sa evropskim integracijama i broj tekstova koji prate ove teme je sličan. Slikovit primer je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju o kome je prošle godine objavljeno 2.600, a tekuće samo 300 tekstova.
Najveća promena, kad je u pitanju pisanje srpskih štampanih medija, zadesila je Kosovo. Iako je i ove godine dominantna tema, o Kosovu ni približno ne vlada isto intresovanje kao prošle godine. Reč Kosovo prošle godine se spominjala u oko 25.000 tekstova dok je ove godine taj broj spao na 8.500. Tokom 2008. godine, u Ebartovoj bazi indeksirano je preko 13.500 tekstova koji za temu imaju Kosovski problem. Ove godine takvih tekstova ima 4.766. Razlika je vidno uočljiva.
Predsednik Srbije Boris Tadić dao je prošle godine 440 izjava čija je glavna tema bila Kosovski problem, dok su ove godine srpske novine objavile 130 njegovih izjava.
U poslednjih devet meseci se izdvojilo više tema koje su okupirale pažnju javnosti. To je Statut Vojvodine, o kome se pisalo u preko 1.600 tekstova, kao i zakon o nadležnosti Vojvodine o kome je objavljeno 460 tekstova. Zatim zakon o javnom informisanju, koji je izazvao žučnu polemiku u medijima i koji je našao prostora u 1.620 novinskih tekstova. Novine su takođe posvetile pažnju i zakonu o zabrani diskriminacije o kome su pisale u više od 500 tekstova.
O Zakonu o besplatnoj podeli akcija i Nacionalnom investicionom planu (vrlo ambiciozno najavljivani), primetno se manje piše nego prošle godine, što je možda čudno s obzirom da su i dalje aktuelni. NIP se 2008. godine našao u 350 tekstova, ove godine u svega 130. Čak je i Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan jedno od najneaktivnih ministarstava, ako je sudeći po broju novinskih tekstova koji prate njegov rad. Takvih tekstova ove godina ima skoro 200, što je u poređenju sa npr. Ministarstvom unutrašnjih poslova (koje se spominje u skoro 1.800 novinskih tekstova) zaista malo.
