Šta sledi posle izbora – o rokovima i procedurama
Izborni rezultati još nisu ni ozvaničeni, a počela su da stižu brojna pitanja o tome šta je sledeće. Izbori se u Srbiji zaista organizuju često, ali su rokovi za postizborne radnje za svaku stvar drugačiji, često potpuno nelogični, pa nije ni čudo što ne ostaju u sećanju.
“Jel to Vučić izgubio Beograd? Ako ga DSS podrži, nije. Pa kako to može tako?“
„Hoće li sad Boško biti ministar? Neće. Otkud znaš da neće, valjda mora da mu ponudi? Ne mora, ako nije u vladajućoj koaliciji. Čekaj, a nije dovoljno što je ušao u Skupštinu?”
“Jel istina što kaže RTS da će se Skupština konstituisati početkom maja? Ne mora da znači. Kako, pa piše da mora?”
Ovo su samo delovi nekih razgovora koje smo vodili sa prijateljima, kumovima, kolegama u poslednjih nekoliko dana. A ima još – od ko će biti predsednik Skupštine, kad će vlada, može li Ana Brnabić biti mandatar u još jednom mandatu, pa sve do detalja na koje danas zaista odgovor nema – niko.
Pored pitanja od građana koje smo čuli ovih dana, primetili smo da se i na televizijama često oseća da ni gosti ni voditelji nisu baš sigurni šta sad sledi, kakva je procedura, šta se formira prvo, a šta posle. Ako ste od onih koji ovo sve znaju i ne zaboravljaju između dva izborna ciklusa, onda ništa. Ako niste sigurni, podsećamo na neka pravila i rokove. Bar one koji su sigurni.
Kada će novi poslanici sesti u klupe?
Držeći se pravila iz Zakona o izboru narodnih poslanika neki mediji su objavili (pa povukli) da će konačne rezultate parlamentarnih izbora Republička izborna komisija saopštiti najkasnije do 7. aprila u 20 sati, iz čega je sledilo da će se mandati raspodeliti do 17. aprila, a parlament biti konstituisan najkasnije do 7. maja.
U istom zakonu, međutim postoji i pojašnjenje šta se dešava ako izbori budu ponovljeni na nekim biračkim mestima. I RIK je u svom saopštenju potvrdio da se u tom slučaju pomeraju rokovi za proglašenje rezultata.
„Imajući u vidu da će se glasanje ponavljati na određenom broju biračkih mesta, o čemu će odluku doneti Republička izborna komisija u skladu sa zakonom, u ovom trenutku se ne može utvrditi vreme u koje će biti utvrđeni i objavljeni ukupni rezultati izbora, kako za narodne poslanike, tako i za predsednika Republike“, navedeno je u saopštenju RIK-a.
Rešenje o ponavljanju izbora donosi RIK u roku od tri dana od dana kada je na veb-prezentaciji objavljeno rešenje kojim je konstatovano da se na tom biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja. Rok za održavanje ponovljenih izbora je 10 dana od dana donošenja rešenja, u ovogodišnjem slučaju 17. aprila, ali i dalje ništa nije konačno, jer se prigovori mogu podneti i posle ponovljenog glasanja.
Kad se jednom sva glasanja ponove i objave konačni rezultati, ostaje da Republička izborna komisija u roku od deset dana, rešenjem dodeli mandate kandidatima za narodne poslanike po njihovom redosledu na izbornoj listi. Prvu sednicu po pravilu zakazuje predsednik Narodne skupštine iz prethodnog saziva, dakle Ivica Dačić, tako da se ona održi najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora.
Da podsetimo i da se na prvoj sednici potvrđuju poslanički mandati, ali to ne znači da će istog dana biti izabran i predsednik Skupštine. Ako se setimo prošlih izbora, iako je vladajuća koalicija imala apsolutnu većinu, mandati su potvrđeni 3. avgusta 2020, proglašena je pauza, a Dačić je za predsednika izabran tek 22. oktobra iste godine. Tada su izabrani i potpredsednici, a potom i skupštinski odbori. Sve je ipak bilo po zakonu, jer je rok za izbor vlade 90 dana od potvrđivanja mandata poslanika.
(Kada je reč o konstituisanju Skupštine Grada Beograda, taj posao bi trebalo završiti 10 dana do 30 dana od dana proglasenja i objavljivanja konačnih rezultata. Od tog dana, gradska skupština ima još 30 dana da izabere gradonačelnika.)
Vladu biraju poslanici
Jeste da je to opšte poznata stvar, ali se u političkoj podeli snaga može i smetnuti sa uma da Vladu, premijera i ministre biraju narodni poslanici većinom glasova. I tačno je da partije sve to unapred dogovore, ali teoretski, poslanici imaju pravo i da se usprotive nekom kadrovskom rešenju i ne glasaju za predlog.
Kandidata za predsednika vlade skupštini predlaže predsednik Srbije nakon konsultacija sa svim poslaničkim grupama koje su u skupštini. Razgovori kod Predsednika uvek su zatvoreni za javnost, a akteri posle daju izjave medijima uglavnom o tome da je razgovor bio konstruktivan, da su ukazali na probleme ili izneli predsedniku ideje. Uglavnom se ne očekuje da neko stvarno izađe ispred predsedništva i kaže novinarima šta se tačno dogovorio.
Onaj koga predsednik predloži, dužan je da poslanicima prvo iznese program (u 20 minuta kao Zoran Živković 2003. ili u više od tri sata kao Aleksandar Vučić 2014.), dakle, ograničenja nema, a na kraju predlaže i njen sastav. Poslanici nakon toga glasaju za vladu i to je prvo merenje kolika je snaga vladajuće kolicije, mada se dešavalo kao kod Dragana Markovića Palme da poslanik odbije da glasa za premijera (u ovom slučaju konkretno za Anu Brnabić zbog pripadnosti LGBT populaciji), a da ipak ostane deo vladajuće koalicije i da posle toga glasa za svaki predlog iste te Ane Brnabić.
Mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne skupštine koja ju je izabrala.
Skupštinski Odbori, klubovi, radna tela
Postoje još neki važni poslovi koji slede posle konstituisanja novog saziva skupštine, na prvi pogled dosadni, ali za neke odluke mogu biti presudni. To su pravila u vezi sa skupštinom koja treba da znaju oni koji zaista žele da razumeju kako finkcioniše najvažnije zakonodavno telo u državi.
Kao prvo, poslanički klubovi. Bilo bi najjednostavnije da ako je u skupštinu ušlo, na primer sedam stranaka (ne računajući stranke nacionalnih manjina), skupština sutra ima sedam poslaničkih klubova. Da se svaki nazove kao lista koja je u parlament i ušla i to je to. Međutim, to nikada nije tako. Zašto?
Zato što je za kreiranje jednog poslaničkog kluba potrebno samo petoro poslanika, a predsednik poslaničke grupe na početku svake nove tačke dnevnog reda ima na raspolaganju 20 minuta da govori. Uglavnom o čemu god hoće. U direktnom prenosu na RTS-u. Zato se koalicije odmah po potvrđivanju mandata razdvoje na manje klubove, svaka stranka ima svoj klub. Tako već godinama, na primer, SPS i Jedinstvena Srbija nastupaju zajedno na izborima, a svaka ima odvojeni klub. Ili po jedan poslanik dve seljačke stranke napravi poslanički klub sa strankama manjina ili sa dva – tri poslanika Vulinove stranke. SDPS Rasima Ljajića uđe na listi Aleksandra Vučića, pa napravi odvojeni klub. Očekuje se da će tako biti i sada, a ne bi bilo čudno ni da se koalicije sa po 10 mandata razdvoje na dva kluba po pet. Poslanički klub u skupštini ima posebne prostorije, asistente, pomagače, sekretare, toga se gotovo niko ne odriče.
Druga važnija stvar su skupštinski Odbori. Jeste da njihov rad prati tek nekoliko novinara, ali kroz ruke odbora prolazi svaki zakonski predlog i svaki amandman. Na odboru se donose odluke, izriču novčane kazne poslanicima, odobrava druga funkcija, na tim sednicama ministri podnose izveštaje o radu, poslanici imaju vremena da ih propituju, atmosfera je mnogo opuštenija, često prijateljska, ponekad burna. Iako nigde u Poslovniku ne piše da bi predsednici Odbora trebalo da budu i iz opozicije, ranije se to praktikovalo, naročito kada je reč o bezbednosti, unutrašnjim poslovima, evropskim integracijama. Od kako skupštinsku većinu čini Srpska napredna stranka, ta praksa je ukinuta i naprednjaci (i njihovi koalicioni partneri) bili su predsednici svih skupštinskih odbora.
Naslovna fotografija: Istinomer / Zoran Drekalović
