Šta sve Ana Brnabić ne zna o penzijama

Premijerka je, izgleda, sve pomešala kada je reč o penzijama.

Cela stvar je krenula 10. maja, kada je Politika prenela svoja saznanja da je Međunarodni monetarni fond (MMF) sugerisao da vlada Srbije ukine Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, koji je na snazi već četiri godine, te da Srbija treba da nađe „sistemsko rešenje za penzije, budući da su javne finansije poslednje tri godine stabilne“. Opomena da ovo privremeno umanjenje ne sme postati trajno stizala je od MMF-a i tokom prethodnih susreta, ali se u međuvremenu ništa nije promenilo, pisala je Politika.

U tom trenutku, misija MMF-a na čelu sa Džejmsom Rufom boravila je u Srbiji zbog dogovora novog aranžmana. Međutim, iako nije objavljeno nikakvo zvanično saopštenje, ova vest iz Politike – da MMF traži ukidanje Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija – izazvala je potpuno različite reakcije predsednice vlade i predsednika države.

Vučić je, karakteristično, 11. maja izjavio da „ne kaže to MMF zato što više voli penzionere nego što volimo mi“, da bi se tim predlogom MMF-a „drastično povećale penzije ljudi koji imaju više od 50.000 dinara penziju“, te da „75-76 odsto penzionera ništa ne bi dobili od narednog povećanja“, i da je on „uvek za zaštitu najsiromašnijih„.

Međutim, predsednica vlade Ana Brnabić je istog dana izjavila nešto potpuno suprotno – da bi ukidanje pomenutog zakona značilo da bi se za 80 odsto penzionera smanjile penzije:

Istinomer je od predsednice vlade tražio računicu na osnovu koje je dala ovu izjavu – odnosno, kako bi ukidanje pomenutog zakona smanjilo penziju bilo kome?

No, odgovor nije stigao, pa su čitaoci Istinomera ostali uskraćeni za informaciju – da li je premijerka Ana Brnabić prosto izrekla neistinu ili je potpuno neobaveštena, jer ne zna šta piše u zakonu o kojem govori, a dodatno, ne zna ni na koji način se penzije povećavaju?

ŠTA PIŠE U ZAKONU: O čemu je reč? Ovaj zakon dugačkog imena, koji je donesen krajem 2014. godine, bio je jedan od stubova fiskalne konsolidacije, kojom je postignuto da Srbija u veoma kratkom roku od fiskalnog deficita od 6,6 odsto BDP-a na kraju 2014. stigne do suficita od 1,2 odsto BDP-a na kraju 2017. godine.

Zakon je veoma kratak, i u suštini kaže sledeće: penzionerima koji primaju penzije veće od 25.000 dinara penzija će biti umanjena tako što će sav iznos penzije koji je veći od 25.000, a manji od 40.000 biti smanjen za 22 odsto, a onima koji primaju više od 40.000 dinara smanjiće se i sav iznos preko 40.000, i to za 25 odsto. I to je sve.

Šta bi, dakle, značilo ukidanje ovog zakona? Jednostavno – bile bi ukinute ove odredbe kojima su smanjene sve penzije veće od 25.000 dinara, te bi svi „natprosečni“ penzioneri dobijali veće, odnosno „normalne“ penzije – u skladu sa doprinosima koje su uplaćivali tokom radnog staža.

Sasvim logično, dakle, ukidanjem zakona kojim su smanjene penzije, ne bi došlo do smanjenja, već, suprotno, do povećanja penzija. I tu je Vučić u pravu – ukidanjem ovog Zakona, penzioneri sa najnižim primanjima ne bi dobili ništa, jer ovaj Zakon njima ništa nije ni uzeo, već bi najviše dobili oni kojima je i uzeto najviše.

Međutim, deluje da Ana Brnabić misli da bi se ukidanjem ovog Zakona sve penzije vratile na nivo iz 2014. godine. U međuvremenu, nakon smanjenja iz novembra 2014, sve penzije su povećane tri puta: za 1,25 odsto na kraju 2015. godine, za 1,5 odsto na kraju 2016, i za pet odsto na kraju 2017. godine.

Da vidimo šta je još rekla Ana Brnabić, istog dana kada i ono da bi ukidanje zakona značilo smanjenje penzija za 80 odsto penzionera:

Pošto nije poslala odgovore Istinomeru, ne možemo znati na šta je mislila kada je ovo rekla, ali možemo napraviti logičnu pretpostavku: Ana Brnabić misli da bi ukidanjem Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija bila ukinuta i ova tri povećanja penzija (od 1,25, 1,5 i 5 odsto), te da bi se penzije vratile na nivo iz 2014. godine.

Ako zaista to misli – a deluje da misli – to bi značilo da premijerka ne zna na koji način su povećavane penzije ova tri puta, što je dosta zabrinjavajuće, jer je, od ta tri puta, dva puta bila članica Vlade, i to poslednji put kao predsednica Vlade.

A evo kako su povećavane penzije: izmenama Zakona o budžetskom sistemu.

Tako, u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu s kraja 2015. godine piše da se „u 2016. godini penzije mogu povećati za 1,25%“, na kraju 2016. piše „u 2017. godini penzije će se povećati za 1,5 %“, dok je u izmenama iz decembra 2017. pisalo „u 2018. godini penzije će se povećati za 5 %“.

Naravno, niti je MMF, niti bilo ko drugi, tražio da se ukinu ove izmene Zakona o budžetskom sistemu, tako da je bespredmetno razmatrati da MMF traži da se na ovaj način smanje penzije, ali je Ana Brnabić to učinila.

Takođe, deluje da predsednica vlade misli da su se, pre donetog Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, te penzije usklađivale „dvogodišnje“, dakle, jednom u dve godine, a zapravo su se usklađivale (sa stopom rasta potrošačkih cena i rastom BDP-a) dva puta godišnje – u aprilu i oktobru, i to onim istim izmenama Zakona o budžetskom sistemu, koji se donosi svake godine u decembru, kada i Zakon o budžetu.

Inače – ironično – možda bi penzioneri zapravo i voleli da im penzije budu vraćene na nivo iz 2014. godine, a još više na nivo iz 2009. godine. Prema podacima Ministarstva finansija, realna vrednost penzija je padala šest godina uzastopce od 2010. do 2015. godine: ako uzmemo za osnovu prosečan iznos penzije iz 2009, penzije su realno na kraju 2015. godine bile za 20,7 odsto manje nego one 2009. Potom su penzije u 2016. simbolično porasle za 0,1 odsto, da bi u 2017. ponovo realno pale za 1,2 odsto. Za sada, u prvom kvartalu 2018, one beleže rast od 3,3 odsto.

Takođe, valja podsetiti da je pomenuti Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija izazvao burne polemike u javnosti, jer su, u suštini, diskriminisani građani koji su tokom svog radnog staža uplaćivali veće doprinose, i zbog toga imali i penzije više od prosečnih. Ustavni sud je u septembru 2015. saopštio da „nema osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti ovog Zakona i njegove nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima“.

CILJ POSTIGNUT, ZAKON I DALJE NA SNAZI: Istinomer je u oktobru 2017. godine izračunao da je od novembra 2014. do avgusta 2017. godine, država putem smanjenja penzija penzionerima uzela 432,7 miliona evra, a da su penzioneri oštećeni i za već pomenuto usklađivanje penzija sa rastom potrošačkih cena i BDP (u skladu sa odredbom iz 2013), tako da je konačna brojka izašla na 612,4 miliona evra.

U Predlogu Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija iz oktobra 2014. godine, ovaj Zakon je bio ograničenog trajanja – zaključno sa decembrom 2017:

Međutim, nekoliko dana nakon što je ovaj Predlog stigao u Skupštinu Srbije, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva je 26. oktobra podneo amandman kojim se iz Zakona briše vremenska odrednica (decembar 2017. godine), sa zanimljivim obrazloženjem:

„Predloženim amandmanom stvara se mogućnost da mere privremenog smanjenja penzija prestanu da važe i ranije, pre decembra 2017. godine, ukoliko se za to steknu uslovi.“

Dakle, vremenska odrednica je obrisana kako bi se, eventualno, i ranije ukinuo ovaj Zakon, ako se za to steknu uslovi. Uslovi su se stekli, država ima fiskalni suficit, ali Zakon je ostao na snazi. 

Fiskalni savet u decembru 2017. piše:

Sličnu bojazan verovatno ima i MMF – da zbilja uspešan program fiskalne konsolidacije ne bude upropašćen zato što Vlada Srbije još nema nikakav predlog niti plan kako će da trajno i sistematski uredi penzijski sistem.

No, vratimo se Ani Brnabić: manji je problem što je njena izjava da bi ukidanje zakona kojim su smanjene penzije smanjilo penzije za 80 odsto penzionera neistinita – šta ako ona zaista nije znala sve ovo što smo pobrojali?