Šta sve do sada znamo o – američkim sankcijama NIS-u?

Potvrđena vest

• U petak, 13. decembra, gostujući na TV Informer, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Sjedinjene Američke Države „uvode za nekoliko dana pune, kompletne sankcije protiv Naftne industrije Srbije zbog ruskog vlasništva”. Vučić je naveo i da Srbija još nije dobila „zvaničan papir”, ali je „naša služba to potvrdila sa sestrinskim službama”. „Sankcijama se pridružuju i Britanci, ali to znači svi jer kad je neka firma pod američkim sankcijama, niko neće sa njom da radi”, izjavio je Vučić.
• Sutradan, na RTS-u, predsednik Srbije je naveo da će po uvidu u dokument, razgovarati „najpre sa Amerikancima”, a potom i sa Rusima. Vučić je dodao da nije spreman u „ovom trenutku da uopšte razgovara o potencijalnim sankcijama Moskvi”.
• Naftna industrija Srbije saopštila je potom da se poslovanje obavlja „neometano” i da kompanija „ostaje fokusirana na nastavak realizacije započetih investicija i očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata”. Iz NIS-a su naveli i da „prate aktuelnu situaciju i analiziraju sve moguće scenarije i potencijalne posledice po poslovanje kompanije i trenutno nema nikakvih pravnih ograničenja po aktivnosti kompanije i naših partnera”.
• NIS je, podsetili su mediji, od 2008. godine u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gasprom Njeft i njene krovne kompanije Gasprom. Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, kako piše RSE, Gasprom Njeft i Gasprom imaju 56,15 odsto vlasništva u NIS-u, dok je 29,87 odsto u vlasništvu Republike Srbije. Zbog ovakve vlasničke strukture, NIS je prethodnih godina bio pod indirektnim sankcijama, jer su one uvedene i kompaniji Gasprom njeft. Te sankcije su, kako je objašnjeno za Danas, u određenoj meri već ograničile NIS-u pristup finansijama i tržištu sirove nafte. 
• Putem Instagrama, 15. decembra, predsednik Srbije saopštio je da je imao sastanak sa predstavnicima BIA tokom kojeg je razmotrena informacija da će SAD i neke druge zemlje uvesti sankcije NIS.
• Na sednici Vlade u Palati Srbija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatražio je od premijera Miloša Vučevića i ministara da formiraju tim za sankcije koje će navodno Sjedinjene Američke Države uvesti NIS-u.

Šta kažu SAD i kakav je odgovor usledio?

• Nakon što je predsednik Srbije najavio da će SAD uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije, Stejt department je saopštio da Sjedinjene Američke Države ne objavljuju javno akcije vezane za sankcije. „Politika SAD je da ne govore javno o potezima u vezi sa sankcijama. Ostajemo posvećeni tome da poremetimo ruske prihode, nabavku i finansijske mreže pomoću kojih podržava rat u Ukrajini i nastavićemo da preduzimamo adekvatne mere kako bi odgovarali oni koji omogućavaju ili profitiraju od nelegalnog rata Rusije”, navedeno je u odgovoru Stejt departmenta na upit Glasa Amerike.
• Ambasador SAD Kristofer Hil izjavio je da ne može da potvrdi da li će Amerika uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije, kao i da nije namera da se na bilo koji način naškodi privredi Srbije ni bilateralnim odnosima dve zemlje. „Nisam u poziciji da potvrdim da li će sankcije biti uvedene, ali moram da kažem da je od trenutka kada je Rusija kupila NIS odnosno rafinerijske i proizvodne kapacitete, postojala je zabrinutost, jer je od tada veoma dobro profitirala, ali ništa nije investirala u Srbiji, već je ceo profit otišao u inostranstvo, odnosno u Rusiju”, rekao je Hil i dodao da je „cilj sankcija Rusija, a ne Srbija”.
• Početkom 2025. godine, 10. januara, Glas Amerike je preneo da je Američki Sekretarijat za finansije „doneo odluku o uvođenju sankcija ruskim kompanijama iz energetskog sektora – Surgunjeftu i Gaspromnjeftu i njihovim podružnicama u pokušaju da smanji prihode Moskve od prodaje energenata kojim finansira rat u Ukrajini”. Kao podružnica Gaspromnjefta u Srbiji, među sankcionisanim kompanijama našla se i Naftna industrija Srbije. Glas Amerike istakao je i da je, prema saopštenju Odeljenja za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC), NIS sankcionisan na osnovu dve uredbe koja se odnose na sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Kako je objašnjeno u istom tekstu – kada se kompanija nađe na listi sankcionih osoba i firmi OFAC-a („specially designated nationals”) – na koju je stavljen i NIS – „sredstva koja sankcionsana firma ili pojedinci poseduju u Americi su blokirana, i američkim državljanima je zabranjeno da posluju sa sankcionisanim pojedincima i kompanijama”.
• Prethodno je, na osnovu na osnovu uredbi kojima je sankcionisan NIS, sankcionisano 13 kompanija i pojedinaca iz Srbije, uključujući ministra bez portfelja Nenada Popovića.
• Početkom februara, kako je saopštilo Ministarstvo rudarstva i energetike, Naftna industrija Srbije (NIS) uputila je zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC) SAD za odlaganje sankcija na minimum 90 dana.
• U četvrtak, 27. februara, putem svog Instagram naloga, predsednik Srbije saopštio je da su američke sankcije NIS-u zbog ruskog vlasništva odložene za 30 dana. „Dobili smo dodatnih 30 dana za Naftnu industriju Srbije. Jedna dobra vest za građane Srbije”, napisao je Vučić u objavi sa odlukom SAD.
• Samo dan ranije, pisao je Tanjug, NIS je na sajtu Beogradske berze objavio dva obaveštenja iz kojih se vidi da je Gaspromnjeft smanjio svoj vlasnički udeo u Naftnoj industriji Srbije i to sa 50 odsto na 44,84 odsto. Paralelno sa ovim, navedeno je, Gasprom je povećao svoj udeo u NIS-u sa 6,15 odsto na 11,30 odsto.

Reakcije i prognoze

• Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da bi ozvaničenje američkih sankcija NIS-u imalo teške posledice po Srbiju. „Pažljivo pratimo odnose SAD i EU sa Rusijom, pa i kada je u pitanju uvođenje sankcija Gasprom banci. Obezbedili smo dovoljne količine gasa, radimo na proširenju skladišta u Banatskom Dvoru i izgradnji novih gasnih interkonekcija sa Rusijom i Severnom Makedonijom, koje će omogućiti još veću dostupnost gasa”, rekla je ministarka.
• Ministar za javna ulaganja Darko Glišić rekao je da će, ukoliko Amerika uvede najavljene sankcije Naftnoj industriji Srbije, „država naći adekvatan odgovor i obezbediti da sve funkcioniše kao do sada”.
• Mediji su prethodnih dana prenosili i ocene eksperata o posledicama sankcija NIS-u. Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković za N1 je rekao da bi „najgori i najcrnji scenario za državu, za kompaniju i za potrošače jeste da oni sankcionišu JANAF (Jadranski naftovod), odnosno da preko JANAF-a ne može da se snabdeva naša rafinerija”. „JANAF je u vlasništvu Hrvatske, Hrvatska je članica EU, znači ovim sankcijama morala bi da se priključi i briselska administracija“, objasnio je Zdravković.
• Iz JANAF-a su u odgovoru Insajderu naveli da je NIS njihov „dugogodišnji i najveći poslovni partner s kojim ima sklopljen trogodišnji ugovor o transportu 10 miliona tona nafte do kraja 2026. godine”.
• Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da se veliki pritisci na Srbiju nastavljaju sa različitih strana, da SAD nisu srećne što je NIS u ruskom vlasništvu, kao i da nam niko nije zaboravio to što nismo uveli sankcije Rusiji. „Ja ne mislim da Amerika ima neku želju preterano da nas maltretira. Ali da li je ovo deo pritisaka? Jeste. Da li su oni srećni što je NIS u vlasništvu Rusa? Nisu. Da li bih ja to drugačije radila da smo mi 2008. bili na vlasti? Svakako”, rekla je Brnabić.
• Već u prvim nedeljama ruske agresije na Ukrajinu 2022. godine, kako su se nizali paketi sankcija koje je Evropska unija uvodila Ruskoj Federaciji, stručnjaci su sugerisali da Srbija zbog NIS-a treba da razmotri dve opcije – ili da otkupi deo akcija i postane većinski vlasnik ili da ruski Gasprom njeft izađe iz vlasništva.

Tekst je ažuriran 27. 2. 2025.

Izvori:

Ministarstvo rudarstva i energetike
Radio Slobodna Evropa
Glas Amerike
Insajder
N1
Danas
RTS
Tanjug
YouTube
Instagram