Šta sve do sada znamo o – izborima u Gruziji?

Parlamentrani izbori, održani 26. oktobra, u Gruziji se smatraju jednim od najvažnijih od raspada SSSR i viđeni su kao odlučujući za evropsku budućnost te zemlje. Izbori za 150 poslanika gruzijskog parlamenta usledili su nakon višemesečnih političkih turbulencija i niza antidemokratskih poteza vladajuće stranke Gruzijski san, među kojima su usvajanje kontroverznog Zakona o stranim agentima i anti LGBT zakona, te upotreba represivnih mera u suzbijanju masovnih protesta. Zbog usvajanja zakona o “stranom uticaju” početkom jula je stopirano pristupanje Gruzije Evropskoj uniji, a deo finansijske podrške toj zemlji je zamrznut. Zbog svega ovoga prozapadna predsednica Gruzije Salome Zurabišvili nazvala je ove izbore “referendumom” između Rusije i Zapada, dok ih je vladajući proruski Gruzijski san predstavljao kao izbor između rata i mira.

Prvi potpuno proporcionalni izbori

• Parlamentarni izbori, održani 26. oktobra, bili su prvi potpuno proporcionalni izbori u Gruziji, kao i prvi elektronski izbori. Oko 90 odsto od 3.508.294 registrovanih birača glasalo je koristeći nove tehnologije glasanja. Cenzus za ulazak u parlament iznosio je pet odsto.
• Više od 100 lokalnih i preko 60 međunarodnih posmatračkih misija bilo je registrovano da prati izbore, a različite građanske i društvene inicijative formirane su kako bi se zaštitili glasovi i edukovali birači.

Ko je učestvovao u izbornoj trci

• Proruska stranka Gruzijski san, koja je na vlasti 12 godina. Predsednik ove stranke Bidzina Ivanišvili, milijarder koji se obogatio u Rusiji devedesetih godina prošlog veka, ponovio je uoči izbora da će zabraniti opozicione partije ako njegova stranka pobedi. Gruzijski san se pozicionirao kao garant mira i stabilnosti usred rata u Ukrajini, obećavajući da će zaštititi zemlju od slične vojne pretnje iz Rusije. Istovremeno je zastrašivao građane ratom ukoliko pobedi opozicija. Vladajuća stranka se takođe predstavljala kao zaštitnik tradicionalnih hrišćanskih vrednosti protiv onoga što naziva zapadnom “LGBT propagandom”. Gruzijski san je parlamentarne izbore predstavio kao izbor između “rata i mira” i “tradicionalnih vrednosti i moralnog propadanja”.
• Opozicione stranke formirale su četiri glavne koalicije kako se glasovi ne bi rasuli: Jedinstvo – za spas Gruzije, Koalicija za promene, Snažna Gruzija i Koalicija za Gruziju. Opozicija je izbore predstavila kao izbor između Rusije i Zapada, posebno u svetlu jasnih signala iz Brisela da su antidemokratski potezi vlade doveli do obustavljanja evropskih integracija. Opozicija je obećala da će sprečiti dalju autoritarnu dekadenciju zemlje i osigurati njen povratak na prozapadni kurs. Na apel predsednice Salome Zurabišvili četiri najjače opozicione koalicije potpisale su “Gruzijsku povelju” i saglasile se da će, u slučaju pobede opozicije, formirati tehnokratsku vladu koja će obezbediti demokratsku tranziciju i sprovesti reforme neophodne za nastavak puta ka EU.
• Libertarijanska stranka Girči izašla je na izbore s ambicijom da se postavi kao ključni faktor, nadajući se da će dobiti nekoliko procenata glasova i ne isključujući mogućnost ulaska u koaliciju bilo sa opozicijom ili Gruzijskim snom. Savez patriota/Alt-Info na izborima se borio za glasove krajnje desnice, dok je Laburistička stranka takođe pokušala da pridobije deo opozicionih birača.
• Ukupno 18 stranaka i koalicija registrovalo je svoje izborne liste za parlamentarne izbore.

Brojne nepravilnosti, pobedu proglasili i opozicija i vladajuća stranka

• Centralna izborna komisija je na osnovu više od 99 odsto obrađenih biračkih mesta saopštila da je vladajuća stranka Gruzijski san osvojila 54,23 odsto glasova, dok su opozicione stranke koje su prešle cenzus (Koalicija za promene, Jedinstvo za spas Gruzije, Jaka Gruzija i Za Gruziju) osvojile 37,44 odsto glasova.
• Tokom dana tri glavne lokalne posmatračke misije – Međunarodno društvo za poštene izbore i demokratiju, Udruženje mladih pravnika Gruzije i koalicija Moj glas, izveštavale su o različitim nepravilnostima, sistemskim zloupotrebama i incidentima tokom glasanja, među kojima su bili napadi na posmatrače i novinare.
• Nakon zatvaranja biračkih mesta u 20 časova saopšteni su oprečni rezultati parlamentarnih izbora. Dve ankete naručene od strane opoziciono nastrojenih TV stanica dale su prednost opoziciji, dok su podaci provladine televizije Imedi pokazali da je Gruzijski san pobednik.
• Desetak minuta po zatvaranju biračkih mesta milijarder Bidzina Ivanišvili, počasni predsednik vladajućeg Gruzijskog sna, proglasio je pobedu.
• I opozicija je proglasila pobedu i slavila. Lider Koalicije za promene, Nika Gvaramija, izjavio je da je prema obe ankete Gruzijski san izgubio i da opozicija pobeđuje.
• Nakon što je Centralna izborna komisija saopštila prve preliminarne rezultate, opozicione koalicije Jedinstvo za spas Gruzije i Koalicija za promene saopštile su da ne priznaju zvanične rezultate uz tvrdnju da su izbori pokradeni. Ubrzo su im se pridružile i druge dve koalicije.
• Lokalna posmatračka misija Moj glas, koja okuplja više organizacija civilnog društva, saopštila je da je uočila “veliku šemu” za nameštanje izbora i da će zahtevati poništavanje zvaničnih rezultata. Kako su saopštili, za nameštanje izbora koristili su se metodi kao što su “razbijanje sistema verifikacije, kršenje procedura obeležavanja i sprečavanje posmatrača da nadgledaju proces identifikacije birača”.

Masovni protest zbog “nameštenih” izbora

• Predsednica Gruzije Salome Zurabišvili takođe je odbila da prizna izborne rezultate. Dva dana nakon izbora ona je optužila vladajuću stranku da se u spornim izborima oslonila na taktike i propagandu u ruskom stilu, navodeći da je njen stvarni udeo glasova daleko manji od zvanično proglašene većine. Zurabišvili je ranije nazvala rezultate izbora “ruskom specijalnom operacijom”. Predsednica Gruzije pozvala je građane da se okupe narednog dana ispred parlamenta, kako bi pokazali da Gruzijci ne priznaju izborne rezultate.
• Više desetina hiljada građana, pristalica gruzijskih političkih opozicionih stranaka, okupilo se 28. oktobra na protestu ispred zgrade parlamenta u Tbilisiju kako bi osudili zvanične izborne rezultate, za koje tvrde da su namešteni.
• Viši evropski parlamentarci izdali su sa svojim kanadskim kolegom zajedničko saopštenje u kom navode da “izbori nisu bili ni slobodni ni pošteni” i da “Evropska unija ne može da prizna rezultat”.
• Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel pozvao je gruzijsku Centralnu izbornu komisiju da istraži neregularnosti na izborima i izjavio da namerava da pitanje Gruzije stavi na dnevni red neformalnog Evropskog saveta u novembru.
• Američki državni sekretar Entoni Blinken osudio je “sve povrede međunarodnih normi” i pridružio se “pozivima međunarodnih i lokalnih posmatrača za punu istragu svih izveštaja o prekršajima vezanim za izbore”.
• Posle brojnih kritika zbog izbornih neregularnosti i tvrdnji da su izbori pokradeni, kancelarija glavnog tužioca Gruzije saopštila je da je pokrenula istragu o navodnom nameštanju parlamentarnih izbora. 

***

Korišćeni izvori:

Civil Georgia
Georgia Today
Radio Free Europe
BBC
Rojters
Radio Slobodna Evropa
N1
Društvena mreža “X”

Naslovna fotografija: FoNet / AP