Šta sve do sada znamo o – izborima u Rumuniji?

Kako je i zašto poništen prvi krug predsedničkih izbora?

• U nedelju, 24. novembra, u Rumuniji je održan prvi krug predsedničkih izbora. Od 13 kandidata, u drugi krug prošli su desničarski i proruski kandidat Kalin Đorđesku (22,9 odsto), i liderka progresivno-liberalnog saveza „Spasimo Rumuniju” Elena Laskoni (19,18 odsto). Aktuelni premijer i kandidat socijaldemokrata, Marčel Čiolaku, koji je važio za favorita, završio je na trećem mestu i tako eliminisan iz predsedničke trke.
• Prvo mesto Kalina Đorđeskua, ekstremnog desničara, kritičara NATO i EU, koji je svoju kampanju pretežno vodio na TikToku, bilo je upitno. Četiri dana nakon izbornog, Ustavni sud Rumunije naložio je ponovno prebrojavanje glasova. Vrhovni odbrambeni savet Rumunije (CSAT) saopštio je da postoje dokazi o „sajber napadima” koji su uticali na predsedničke izbore. Poruke koje su stigle iz kancelarije predsednika Klausa Johanisa bile su da je Rumunija meta „neprijateljskih akcija državnih i nedržavnih aktera, posebno Ruske Federacije“.
• U ponedeljak, 2. decembra, Ustavni sud Rumunije potvrdio je rezulate predsedničkih izbora, a dva dana kasnije rumunski Vrhovni odbrambeni savet skinuo je oznaku tajnosti s dokumenata. U dokumentima se navodi, preneo je RSE, da je Rumunija bila meta „agresivne hibridne ruske akcije” koja je dovela do iznenađujuće pobede proruskog kandidata Đorđeskua.
• Dva dana pre drugog kruga, 6. decembra i dok je glasanje u dijaspori bilo u toku, Ustavni sud je poništio rezultate prvog kruga predsedničkih izbora i odredio ponavljanje izbora. „Izborni proces za izbor predsednika Rumunije će se u potpunosti ponoviti, a vlada će odrediti novi datum i kalendar za neophodne korake“, navodi se u saopštenju Ustavnog suda, a preneo je Glas Amerike.
• Dan nakon odluke Ustavnog suda, rumunska policija počela je da vrši pretrese u sklopu istrage o izbornim nepravilnostima tokom poništenog prvog kruga predsedničkih izbora.
• Drugi krug predsedničkih izbora bio je zakazan za 8. decembar. U međuvremenu, građani Rumunije su na birališta izlazili i 1. decembra, kada su održani parlamentarni izbori. Vlast je ostala u rukama proevropskih socijaldemokrata, koje su do ovog izbornog ciklusa bile u koaliciji sa liberalima.

Šta je sa TikTok-om?

• Optužbe su usmerene i ka TikTok platformi. Kako je preneo Dojče vele, Izborna komisija Rumunije naredila je TikToku da obezbedi da kandidati aktivni na toj platformi jasno naznače svoj status (identifikacioni kod koji bi uključivao i informacije o izvorima finansiranja). Rumunski Nacionalni audio-vizuelni savet je zatražio od Evropske komisije da istraži ulogu TikToka na glasanju 24. novembra.
• Đorđeskuov TikTok nalog imao je 1,6 miliona lajkova. Na tom nalogu je objavljivao video snimke na kojima posećuje crkvu, trenira džudo, trči na stazi i govori u podkast emisijama. Po pisanju Radija Slobodna Evropa, jedan od najpopularnijih Đorđeskuovih klipova na TikToku uključivao je lažne tvrdnje da su ukrajinska deca izbeglice primala veću pomoć vlade nego rumunska deca. Taj TikTok video, isečak iz dužeg intervjua Đorđeskuu na državnoj televiziji, uprkos dezinformacijama dostigao je 5,1 milion pregleda i više od 213.000 lajkova.
• U jednom od deklasifikovanih dokumenata, istaknuto je i da je Đorđesku masovno promovisan na platformi TikTok preko koordinisanih naloga, preporučenih algoritama i plaćene promocije.
• U četvrtak, 5. decembra, na osnovu Zakona o digitalnim uslugama (DSA), Evropska komisija je naredila TikToku sačuva interne dokumente i informacije o radu svog sistema i preporuke kako se nosi sa rizicima manipulacije. Naredba je stigla pre svega zbog uloge ove platforme u predsedničkim izborima u Rumuniji, ali je obuhvatila sve nacionalne izbore.

Reakcije Zapada i Istoka

• Ističući da na Zapadu postoji trend da se za sve što se događa optuži Moskva, samo par dana posle prvog kruga, ali i prvih optužbi na račun Moskve, portparol Kremlja Dmitrij Peskov naveo je da su tvrdnje da se Rusija meša u predsedničke izbore u Rumuniji su bez osnova.
• Mešanje u rumunske izbore Moskva je negirala i narednih dana. U četvrtak, 5. decembra, mediji su preneli da je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, u saopštenju poručila: „Čvrsto odbacujemo sve neprijateljske napade koje smatramo poptpuno neosnovanim.“ Zaharova je u istom saopštenju osudila „sve apsurdnije optužbe“ upućene Moskvi.
• Tog dana, oglasio se i Vašington. Sjedinjene Američke Države  pozvale su na detaljnu istragu o „zlonamernim” potezima Moskve da utiče na predsedničke i parlamentarne izbore u Rumuniji.

Šta se sada dešava?

• Desnica se buni zbog poništavanja izbora. Đorđesku i njegove pristalice 8. decembra organizovali su i protest na zatvorenom biračkom mestu u Bukureštu. Pristalice proruskog kandidata uzvikivale su „Dole diktatura”, „Želimo da glasamo” i „Lopovi”.
• Mediji prethodnih dana pišu i o krizi poverenja u institucije u Rumuniji, jer je odluka Ustavnog suda da poništi prvi krug izbora naišla na oprečne reakcije javnosti. „Jedni su izrazili šok i zgražavanje, dok su je drugi podržali”, piše Dojče vele.
• Akutelnom predsedniku Klausu Johanisu mandat formalno ističe 21. decembra, ali je nakon odluke Ustavnog suda izjavio da će ostati na funkciji dok se ne izabere novi predsednik.
• Na Vladi Rumunije je da odluči o datumu održavanja novih predsedničkih izbora. Nakon održanih parlamentarnih, u sredu, 11. decembra, prozapadna Socijaldemokratska partija postigla je sporazum o formiranju velike koalicije sa Nacionalno-liberalnom partijom desnog centra, reformističkom partijom Savez „Spasimo Rumuniju”, i malom etničkom mađarskom partijom. Predsednik države Johanis naveo je da će novi datum za ponovne predsedničke izbore biti određen kada nova vlada stupi na dužnost.

Izvori:

Politico
Dojče vele
Radio Slobodna Evrope
Glas Amerike
Rojters
BBC
N1