Šta sve do sada znamo o – izmenama Krivičnog zakonika?

Stručna javnost predložene izmene ocenila je kao populističke, smatraju kako se na mala vrata uvodi masovno elektronsko praćenje građana i da se seje strah od hapšenja ukoliko neko na društvenim mrežama samo objavi poziv na protest. Da li se govori o većim kaznama za silovatelje i ubice, a prećutkuje da će pojedine javne nabavke ostati ispod radara zakona? I na kraju, da li se za podršku izmenama koristi popularnost predsednika države, pa se u obrazloženju za donošenje pojedinih zakonskih rešenja ističe da je to urađeno baš na njegovu sugestiju. Iz ministarstva stižu ocene da su kritike zlonamerne i da je jedina namera “zaštita društva od opasnih sadržaja koji mogu podsticati kriminalno ponašanje”. Interesantno je takođe da ovoj temi mediji pristupaju na različite načine, pa se ili govori samo o mogućoj represiji, ili se ističu dobra rešenja, kao što je posebno krivično delo napada na lekara ili prosvetnog radnika.

Gde se može naći nacrt i koji su rokovi?

• Nacrt izmena i dopuna Krivičnog zakonika objavljen je na sajtu Ministarstva pravde u odeljku o javnim raspravama, uz formular za prijavu za učešće i obrazac za komentare. Predviđeno je da javna rasprava traje mesec dana, od 1. oktobra do 1. novembra 2024. godine. 
• Sastanci su održani u Nišu  9. oktobra, u Kragujevcu 16. i Novom Sadu 23. oktobra. Poslednji sastanak zakazan je za  30. oktobar u beogradskoj Palati pravde. Po završetku javne rasprave, Ministarstvo pravde će analizirati sve predloge, primedbe i sugestije  i na osnovu toga sačiniti izveštaj i objaviti ga na sajtu u roku od 15 dana.
• Izmene i dopune Krivičnog zakonika trebalo bi da budu usvojene u skupštini do kraja godine.
• Komitet pravnika za ljudska prava ocenio je da je mesec dana javne rasprave malo za ovako važan dokument, a  Nacionalni konvent o EU tražio od Ministarstva pravde da rasprava bude produžena.
  

Da li zakon olakšava hapšenje aktivista?

• Najčešća upozorenja na manipulacije odnose se na novi član 343a koji glasi:

(1) Ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i lice koje vrši posredovanje u pristupanju materijala iz stava 1. ovog člana.

(3) Ko pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi materijalu iz stava 1. ovog člana, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(4) Materijalom iz stava 1. ovog člana smatra se svaki materijal koji zvučno ili vizuelno sadrži uputstva ili savete za upotrebu sredstava izvršenja krivičnog dela ili predmeta nastalih izvršenjem krivičnog dela.

• Tužiteljka Bojana Savović smatra da je ovo jedna od odredbi koja ostavlja mogućnost za različita tumačenja. “Mi imamo pomaganje koje je već u krivičnom zakonu objašnjeno kao davanje saveta da se izvrši konkretno krivično delo. Ovo je sad proširen vid nekog pomaganja i ima sporne odredbe koje se odnose i na to svesno pristupanje sadržaju. Nije uopšte jasno kako će neko dokazati svesno i nesvesno pristupanje nekom sadržaju, širenje takvog materijala i šta se po tim može obuhvatiti. Postoji bojazan da se to može široko tumačiti jer je pravno neprecizna“, rekla je Savović.
  
• Advokat Stefan Ćorda nada se da će ova odredba biti izmenjena ili ukonjena, jer praktično znači da može da bude optužen svako ko na društvenim mrežama podeli poziv na proteste koji, na primer, podrazumevaju blokadu saobraćajnica, čak iako lično u takvoj blokadi ne učestvuje. „Takva odredba je rogobatna i široka i nadam se da u toj formi neće ući ni kao predlog Zakonika, već da će biti izmenjena, ili još bolje uklonjena“, rekao je Ćorda.

• Predsednica Udruženja tužilaca Lidija Komlen Nikolić upozorila je da pojedine odredbe nose opasnost masovnog nadzora nad građanima, kao i da brojne izmene te krivične materije vode u diskreciona tumačenja odredbi. Komlen Nikolić je navela da u sadašnjem zakoniku postoji krivično delo pristupanje pornografskom materijalu na kojem su deca, ali da su tu jasno predviđene i posebne dokazne radnje da bi to uopšte i moglo da se nadzire. Prema rečima Komlen Nikolić, koja je tužiteljka u Apelacionom tužilaštvu, u Beogradu, nepreciznosti u odredbama daju mogućnost da ih organi gonjenja, policija i tužilaštvo, diskreciono trumače, ali stvaraju problem i sudijama.

• Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava smatra da se u Srbiji može očekivati povećanje represije, ali da sve zavisi od primene zakona. “Postoji nekoliko odredbi koje su veoma sporne. Između ostalog, to je novo krivično delo, koje treba da sankcioniše davanje saveta za izvršenje krivičnih dela. Ne znamo kako se sve to može tumačiti, imajući u vidu da nije precizirano na koja krivična dela se to konkretno odnosi. Tako da možemo da imamo opravdani strah da to krivično delo može da se široko tumači, na štetu aktivista”, rekla je Milena Vasić.

• Pravnik Milan Antonijević ocenjuje da je bojazan od zloupotrebe neosnovana i da se u četvrtom članu pojašnjava na koja krivična dela se misli. U tom članu se navodi da se sporni materijal odnosi na one koji sadrže uputstva za upotrebu sredstava izvršenja krivičnih dela i da je jasno da se on odnosi na dark veb i uputstva koja se tamo mogu naći, poput onih za pravljenje eksplozivnih naprava.

Ministarka pravde kaže da kritičari manipulišu i obmanjuju građane

• Ministarka pravde izdala je saopštenje povodom, kako je navela “pogrešnih i zlonamernih tumačenja pojedinih rešenja iz Nacrta” ukazujući  da je reč “o svesnoj manipulaciji i politikanstvu, koji imaju za cilj obmanjivanje građana.” “Predstojeće izmene i dopune nemaju za cilj ograničavanje ljudskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom i međunarodnim ugovorima, kao što su sloboda okupljanja, sloboda mišljenja i izražavanja, sloboda kretanja i dr. Naprotiv, kako je i naglašeno u obrazloženju izmena i dopuna, usled porasta kriminaliteta u određenim oblastima, kao i razvoja novih tehnologija, propisana su nova krivična dela, kojima se šalje jasna poruka o potrebi efikasnijeg suzbijanja ovakvih oblika ponašanja”, navela je ministarka.
  
• Njeno objašnjenje za krivično delo Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela (član 343a), jeste zaštita društva od opasnih sadržaja koji mogu podsticati kriminalno ponašanje. 

“Takvi sadržaji, poput Darknet-a, uglavnom se bave ilegalnom aktivnošću ‒ drogama, nedozvoljenim korišćenjem oružja, pedofilijom i najčešće ih koriste teroristi, kriminalci i pedofilske grupe kako bi njihove aktivnosti ostale sakrivene. Na ovim sadržajima dostupni su i načini izvšenja ubistva, hakovanja, falsifikovanja novca, falsifikovanja isprava, pa je zbog toga objavljivanje i korišćenje takvog sadržaja neophodno propisati kao posebno krivično delo, kako bi se sprečilo izvršenje težeg krivičnog dela na čije izvršenje se podstiče takvim sadržajem”, rekla je Popović. Pozvala se na tragične događaje iz maja 2023. godine u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” u Beogradu i selima Malo Orašje i Dubona i dodala da je neophodno preduzeti sve mere kako bi se sankcionisalo i objavljivanje neprimerenog sadržaja na internetu čime se otklanjaju uzroci koji su doveli do tih događaja. 

Pooštravanje kazni iako to ne daje rezultate

U posebnom delu Krivičnog zakonika poseban akcenat je stavljen na pooštravanje kaznene politike u odnosu na određena krivična dela, kao što su silovanje, obljuba sa detetom i obljuba nad nemoćnim licem, kao i krivična dela nasilja u porodici. U obrazloženju zakona navedeno je da je s tim u vezi, predsednik Republike dostavio  Vladi inicijativu za izmenu Krivičnog zakonika, koja ima za cilj pooštravanje kaznene politike u odnosu na krivična dela silovanja i nasilja u porodici. U nastavku se između ostalog kaže da bi pooštravanje kaznene politike u odnosu na ova krivična dela nesumnjivo uticalo i preventivno na potencijalne učinioce, iako za ovu tvrdnju u praksi nema dokaza.

• Nedeljnik NIN u svojoj analizi navodi da pooštravanje sankcija uvek nailazi na odobrenje šire javnosti, ali da stopa kriminaliteta ostaje imuna na pooštravanje sankcija. Navode primer krivičnog dela teško ubistvo, koje se kod nas već pet godina sankcioniše doživotnom kaznom zatvora, zamenjujući kaznu od 40 godina. Statistički podaci otkrivaju da su, recimo, 2018. godine za ovo delo u Srbiji prijavljene 93 osobe, dok je njih 40 i osuđeno. Prošle godine, poslednje za koje Republički zavod za statistiku ima podatke, za teško ubistvo je prijavljeno 106 osoba, a osuđeno je 37.

• Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić kaže da su to najlakši i najjeftiniji potezi koje vlast povlači svaki put kada želi da pokaže građanima kako se nešto radi u borbi protiv kriminala. “Mi smo godinama unazad imali značajno povećanje sankcija za prodaju narkotika. Kao neko ko dugo radi u pravosuđu, mogu odgovorno da kažem da mi nikada više prodaje narkotika nismo imali nego danas. To samo potvrđuje da povećavanje kazni samo za sebe ništa ne čini“, ističe Majić.

• I sudija Dragoslav Milanović kaže „nije dovoljno samo da se reaguje kroz krivično zakonodavstvo, neophodno je reagovati praktično na svim nivoima društvene zaštite – porodica, sistem obrazovanja, socijalne ustanove.” Sudija dodaje da je Krivični zakonik  i do sada predviđao visoke kazne, ali su za krivično delo silovanja retko kada izricane maksimalne kazne.

• Tabloidi i provladini mediji uglavnom pišu u pozitivnom svetlu o tome da su predviđene i duplo veće kazne za nasilje u porodici, zatvor za napad na nastavnike i lekare, ali i strože sankcije za saobraćajne nesreće.

Briše se krivično delo iznuđivanje iskaza

U javnosti se dosta polemisalo o nameri zakonodavca da iz Krivičnog zakona briše krivično delo Iznuđivanje iskaza, a naročito u svetlu slučaja smrti brata jednog od osumnjičenih za nestanak i smrt dvogodišnje devojčice D. I, 7. aprila u policijskoj stanici u Boru. Većina medija izvestila je samo da se delo iznude iskaza dekriminalizuje, što nije potpuna istina. Ukoliko bi se zakon striktno poštovao, i pored brisanja člana za to je ostalo prostora. 

• Razlog za brisanje, kako stoji u obrazloženju predloga, je što se osnovni oblici krivičnog dela Iznuđivanje iskaza i krivičnog dela Mučenje i zlostavljanje podudaraju. Oba krivična dela uključuju slične radnje i zahtevaju učešće službenih lica. Ovo podudaranje dovodi do neujednačene prakse javnih tužilaštava i sudova u kvalifikaciji krivičnog dela i odmeravanju kazni. Brisanje krivičnog dela Iznuđivanje iskaza  u skladu je sa zaključnim zapažanjem Komiteta UN protiv torture (CAT) da se jedinstveno formuliše zakonski opis koji obuhvata oba krivična dela.

• U Krivičnom zakoniku postoji krivično delo zlostavljanje i mučenje koje u jednom stavu takođe definiše prekoračenje ovlašćenja službenih lica prilikom uzimanja iskaza, pa je pretpostavka da predlagač računa da će to u budućnosti biti dovoljno kada je u pitanju prekoračenje ovlašćenja, naročito policije.

Јavne nabavke do pet milona (više) nisu na udaru

Za izmene dela o zloupotrebama u vezi sa javnom nabavkom ni u zvaničnim razlozima za donošenje zakona nema pravog objašnjenja. Tu nije ni ostalo mesta za manipulacije jer se u članu koji u važećem zakonu glasi da će onaj ko u vezi sa javnom nabavkom podnese ponudu zasnovanu na lažnim podacima, ili se protivno zakonu dogovara sa ostalim ponuđačima u nameri da time utiče na donošenje odluka naručioca javne nabavke, biti kažnjen  zatvorom od šest meseci do pet godina, sada menja i dodaje se da se to odnosi na javne nabavke čija je vrednost manja od pet miliona dinara. Za javne nabavke manje od tog iznosa, u zakonu ne piše ništa.