Šta sve do sada znamo o – nesreći na železničkoj stanici u Novom Sadu?
Četrnaest osoba je poginulo, a troje povređeno kada se na njih, prvog dana novembra, srušila nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu. Deo javnosti i opozicija smatraju da vlast zataškava dokaze o nesreći i zahtevaju ostavke premijera Miloša Vučevića, ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića. Ipak, nakon nesreće niko još nije priveden, niti se zna se šta je izazvalo rušenje betonske nadstrešnice sa dva puta rekonstruisane zgrade, koja je konačno završena u julu ove godine. Tri dana su protekla u magli različitih informacija, neproverenih tvrdnji i namerno plasiranih spinova. Mada je na momente teško razaznati činjenice od manipulacija, šta zaista do sada znamo o rušenju nadstrešnice u Novom Sadu?
Betonska nadstrešnica iznad ulaznih vrata u železničku stanicu srušila se nešto pre podneva 1. novembra. Iako se odmah sumnjalo da ima stradalih, zvaničnih informacija o žrtvama nije bilo više od dva sata. Broj stradalih i povređenih, koji je tokom dana saopštavao ministar policije Ivica Dačić, rastao je do kraja akcije spasavanja, da bi konačan bilans bio 14 mrtvih i troje povređenih. Iako su provladini mediji objavili da će, pored premijera Miloša Vučevića i ministra policije Ivice Dačića, u Novi Sad doći i predsednik Aleksandar Vučić, predsednik Srbije ipak je izabrao da se građanima obrati u večernjim satima iz kabineta, u direktnom televizijskom prenosu. Takođe, već u prvom satu nakon tragedije provladini mediji počeli su da izveštavaju da se srušila stara nadstrešnica, koja nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom. Istu poruku tokom dana ponavljali su i oni koji su za rekonstrukciju bili nadležni.
Da li je nadstrešnica rekonstruisana i ko je odgovoran?
- Otprilike dva i po sata nakon nesreće oglasila se Infrastruktura železnice Srbije, koja je saopštila da nadstrešnica koja je pala “nije bila predmet rekonstrukcije u okviru radova na obnovi stanične zgrade. „U okviru rekonstrukcije rađena je unutrašnjost stanice, krov i fasada iznad i ispod nadstrešnice“, naveli su u ovom preduzeću.
- Ministar policije Ivica Dačić, na pitanje novinara u Novom Sadu ko je odgovoran za nesreću, rekao je da akcenat treba da bude na spasavanju ljudi ispod ruševina i dodao da će insistirati da se pronađu odgovorni i oni koji su morali da upozore nadležne da određene stvari moraju da se poprave.
- Premijer Miloš Vučević izjavio je na mestu nesreće da će, bez obzira što se radi o objektu koji je sagrađen 1964. godine, insistirati da se pronađu odgovorni i odgovaraju oni koji su morali voditi računa o stanju objekta i upozoriti nadležne da se određene stvari moraju ispraviti.
- Ministar Goran Vesić rekao je u Novom Sadu da nadstrešnica koja se obrušila nije rekonstruisana sa ostatkom zgrade. „Narednih dana utvrdićemo ko je odgovoran za to što i ovaj deo stanice nije rekonstruisan i ko je rekao da je to bezbedno. Utvrdićemo odgovornost svakog lica“, rekao je Vesić.
- Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je u obraćanju građanima da traži od tužilaštva u Novom Sadu i Vlade Srbije „da odgovorni za ovo što se dogodilo budu procesuirani i strogo kažnjeni“, objasnivši da traži „i političku i krivičnu odgovornost“. „Znam samo da 60 godina tu nadstrešnicu nismo renovirali, kada smo sve renovirali, samo nju nismo, zašto – ne znam, neko će valjda da pruži odgovore“, rekao je Vučić i dodao da su posebno krivi oni što su projektovali.
- Nakon Vučića oglasio se konzorcijum kineskih firmi CRIC-CCCC, koji je izvodio radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, saopštivši da betonska nadstrešnica koja se urušila nije bila predmet radova u okviru rekonstrukcije. Istakli su da je konzorcijum radove izvodio „striktno u skladu sa građevinskom dozvolom“.
- Međutim, inženjer geologije Zoran Đajić, koji je do marta 2023. godine radio na rekonstrukciji zgrade železničke stanice u Novom Sadu, rekao je za N1 da su na nadstrešnici izvođeni radovi i da Vesić ne govori istinu. Izjavio je takođe da na dopise koje je slao na brojne adrese da ploče sa pročelja zagrade moraju da se skinu i da se mora videti šta je iza njih, niko nije odgovorio. Đajić je pozvao odgovorne da kažu javno ko je dozvolio da se nadstrešnica dodatno opterećuje, bez obzira da li ima papir za to ili nema.
- Ministar Ivica Dačić najavio je 2. novembra da će početi utvrđivanje odgovornosti za nesreću i da je tužilaštvo dostavilo spisak od 20 ljudi koji treba da daju izjavu. Rekao je i da je od novosadskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture zatražena dozvola za promene na objektu, ali da je Zavod tražio samo sanaciju stakala i pločica na samoj nadstrešnici, odnosno da se ne vrši rekonstrukcija. Dodao je i da se „može pretpostaviti“ da je „došlo je do korozije sajli, jer su stare praktično 60 godina“ i da one „nisu menjane tokom rekonstrukcije objekta“.
- Nakon što je i nekoliko provladinih medija objavilo da nadstrešnica koja se srušila nije obnovljena jer Zavod za zaštitu spomenika to nije dozvolio, iz Zavoda su te tvrdnje demantovali. „Brutalna je laž da nismo dozvolili sanaciju nadstrešnice, izdali smo konzervatorske uslove za očuvanje estetike i autentičnosti, građevinski i statički proračuni nisu naša nadležnost“, saopšteno je iz Zavoda za zaštitu spomenika Novog Sada.
- Istog dana ministar Goran Vesić objavio je da je „u svojstvu građanina“ dao izjavu u policiji u vezi sa nesrećom.
- Sledećeg dana ministar Ivica Dačić izjavio je za RTS da je saslušano 26 ljudi i da će biti saslušano još petoro. Prema njegovim rečima, saslušani su ljudi iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada, Železnica Srbije, Infrastruktura železnica Srbije, kao i osobe koje su neposredno odgovorne za poslove u vezi sa rekonstrukcijom. Kako je izjavio, niko nije zadržan, već su samo prikupljena obaveštenja.
- Premijer Miloš Vučević rekao je da nije upitno da zbog tragedije u Novom Sadu treba da se utvrdi krivična i politička odgovornost, ali da to treba uraditi na miran i odgovoran način. Dodao je da će odluka o političkoj odgovrnosti biti doneta u danima pred nama i da to neće dugo trajati.
Dve rekonstrukcije i dva otvaranja
- Rekonstrukcija stanične zgrade u Novom Sadu počela je u jesen 2021. godine, a radove je izvodio konzorcijum kineskih kompanija China Railway International i China Communications Construction Company.
- Kako je u oktobru 2021. saopštila Infrastruktura železnice Srbije, radilo se na obnovi prva tri stanična koloseka, izgradnji novog perona i nadstrešnice, dok je obnova stanične zgrade podrazumevala sanaciju podova, zidova i krova, energetsku sanaciju objekta i zamenu fasade i stolarije.
- Žurilo se da radovi na železničkoj stanici budu gotovi do 19. marta 2022. godine, kada je u saobraćaj, usred izborne kampanje za opšte izbore, svečano puštena u rad rekonstruisana pruga Beograd-Novi Sad. Tada su iz Beograda u Novi Sad brzim vozom “Soko” stigli predsednik Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Viktor Orban. „Ne mogu da vam opišem koliko sam ponosan. Posle skoro 60 godina obnovili smo ovu stanicu“, rekao je tada Vučić.
- Međutim, i posle svečanog otvaranja radovi su nastavljeni, jer je stanica bila samo delimično završena.
- Novosadski portal 021.rs pisao je da je šest meseci nakon otvaranja stanična zgrada počela da prokišnjava, zbog čega je delimično zatvorena, dok je početkom juna 2023. pisao da je u zgradi došlo do odronjavanja, te da je stanica ponovo privremeno zatvorena sredinom januara ove godine.
- Istovremeno, na zahtev portala 021.rs Ministarstvo saobraćaja je 23. januara 2024. godine odbilo da otkrije podatke o rekonstrukciji stanične zgrade, rekavši da kineski izvođač ne želi da oni budu dostupni javnosti pre završetka projekta. Ministarstvo je, naime, kontaktiralo „kinesku ugovornu stranu“ koja ih je obavestila da „nije saglasna da se bilo koji podaci iz ugovora i u vezi sa ugovorom dostavljaju trećim licima pre završetka projekta, odnosno pre dobijanja potvrde o dobro urađenom poslu“.
- U martu ove godine Infrastruktura železnice Srbije objavila je video o napretku druge faze rekonstrukcije železničke stanice. Kako su naveli, radovi obuhvataju završetak zamene mermernih površina na kompletnoj staničnoj zgradi, završetak izolatorskih radova, zamenu kompletne stolarije, kao i uređenje šalterskih prostorija. Naveli su i da je u stanici izgrađena i galerija i da je u toku postavljanje staklene ograde.
- Stanica, koja je trebalo da bude završena do kraja leta 2023. godine, najzad je po drugi put otvorena početkom jula ove godine.
- Ministar Goran Vesić izjavio je na svečanom otvaranju da je za radove na železničkoj stanici ukupno uloženo 65 miliona evra, a da je samo u staničnu zgradu uloženo 16 miliona evra.
- Otvaranju je prisustvovala i prеdsеdnica Pokrajinskе vladе Maja Gojković, koja je „izrazila zadovoljstvo“ što ćе Novsađani i svi putnici „moći da u ovom savremenom delu železničke stanice na najmoderniji, bezbedan i najefikasniji način obezbede sebi kartu“.
Koje institucije su bile nadležne
- Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu jedan je od najvažnijih državnih projekata u okviru izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta. Kako piše Radio Slobodna Evropa, inspekcijski nadzor nad građevinskim objektom poveren je različitim institucijama – od republičkog, preko pokrajinskog do gradskog nivoa. Odgovorne institucije su:
- Vlada Srbije i premijer Miloš Vučević, koji je do oktobra 2022. bio gradonačelnik Novog Sada
- Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ministar Goran Vesić, te Sektor za inspekcijski nadzor
- Infrastruktura Železnice Srbije, v.d. direktorka Jelena Tanasković i Sekcija za infrastrukturu Novi Sad
- Pokrajinska Vlada i njena predsednica Maja Gojković, pokrajinski Sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, sekretar Bojan Vranjković, Sektor za inspekcijski nadzor
- Grad Novi Sad, gradonačelnik Milan Đurić, Gradska uprava za inspekcijske poslove
- Slobodna Evropa je objavila i projekat za građevinsku dozvolu iz 2021. godine, u kom se navodi da je objekat stanične zgrade u železničkoj stanici u Novom Sadu „u konstruktivnom smislu u dobrom stanju i ne uočavaju se oštećenja koja bi uticala na stabilnost objekta“. Projekat su izradili srpski ogranak kompanije China Railway Design Corporation i srpski saobraćajni institut CIP.
Korišćeni izvori:
N1 Srbija
Portal 021.rs
Radio Slobodna Evropa
Danas
Beta
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
sns.org.rs
Naslovna fotografija: FoNet/MUP Srbije