Stanje medija u Srbiji mora da se poboljša pre nego što neko ne nastrada

Tim Istinomera 19. 1. 2018.

U organizaciji NUNS-a, a nakon obavljenih razgovora sa zvaničnicima i predstavnicima nezavisnih institucija, delegacija Evropske federacije medija održala je konferenciju za medije na kojoj su predstavili svoje preporuke za poboljšanje stanja u medijima i svoja zapažanja o najvećim problemima medija u Srbiji

„Postoje veliki problemi u vezi sa slobodom medija, kako na zapadnom Balkanu, tako i u Srbiji, i to je razlog zbog čega smo ovde“, rekao je Mogens Bliher Bjeregard, predsednik Evropske federacije medija (EFJ) na konferenciji za štampu danas u Beogradu.

Predstavnici delegacije EFJ obratili su se javnosti nakon što su razgovarali sa nizom najviših državnih zvaničnika Srbije, kao i sa nezavisnim institucijama, i izneli čitav niz preporuka koje za cilj imaju poboljšavanje slobode i pluralnosti medija.

„Želim da vas podsetim, i sve nas, da su sloboda medija, okružje pluralističkih medija, visokokvalitetno novinarstvo, istraživačko novinarstvo, poštovanje uloge novinarstva i medija osnovni stub demokratije, ali ujedno i poštovanje građana“, rekao je Bjeregard.

„Sve naše preporuke su veoma važne za medije i novinare, ali moram da naglasim da su još važnije za građane. Jer, one će stvoriti okruženje u kome cveta demokratija. Kada mediji i novinari cvetaju, bujaju sloboda medija i medijski pluralizam, cvetaće i demokratija. U Srbiji ima dosta posla i mi ćemo je pomno pratiti – nećemo sad izaći, otići na aerodrom i zaboraviti na Srbiju. Ne, mi ćemo dolaziti, napraviti izveštaj i pratiti sprovođenje svake pojedinačne preporuke“, reči su predsednika EFJ.

Delegacija EFJ, s leva na desno: Oliver Vujović, generalni sekretar Medijske organizacije Jugoistočne Evrope, Mogens Bliher Bjeregard, predsednik EFJ i Skot Grifin, zamenik direktora Međunarodnog pres instituta / Foto: Istinomer

EFJ je dala veliki broj preporuka (vidi okvir), a pre konferencije, koja je održana u organizaciji NUNS-a, delegacija EFJ razgovarala je i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

„On je rekao da će braniti slobodu medija svake nedelje, a na moje pitanje – da li će to biti bez postavljanja uslova – on je rekao da hoće. Ali važno je šta će se dogoditi u stvarnosti“, rekao je Bjeregard.

Na pitanje o tome šta je Vučić rekao o različitom tretmanu medija, etiketiranju novinara i medija, Bjeregard je izjavio da ne sme da postoji situacija da postoji čitav niz ministara koji odbijaju intervjue pojedinim medijima. Bjeregard je rekao da su i u njegovoj zemlji (Danskoj), imali slučaj da je premijer počeo da bira novinare sa kojima će da priča, ali da je ombudsman jasno rekao da premijer, osoba na takvoj javnoj poziciji ne može da bira sa kojim novinarima će da priča, a sa kojima neće.

Na dodatno pitanje – šta je Vučić odgovorio na to – Bjeregard je rekao: „Predsednik je rekao da nikada ne odbija intervjue“, nakon čega se među novinarima u sali prolomio gromoglasan smeh.

Prema rečima Skota Grifina, još jednog člana delegacije EFJ, inače zamenika direktora Međunarodnog pres instituta, jedna od glavnih poruka EFJ jeste da, nezavisno od statistike ili pojedinačnih slučajeva fizičkih napada na novinare, zvaničnici a naročito najviši zvaničnici moraju da pošalju poruku da je sloboda medija veoma važno dobro za Srbiju, da se ona mora poštovati, i da novinari imaju osnovno pravo da istražuju aktivnosti onih na vlasti.

„To se naročito odnosi na zvaničnike koji odgovaraju na medijske priče za koje misle da su nefer prema njima iz bilo kog razloga. Svako ima pravo da odgovori na medijske napise, ali to mora biti urađeno na način koji ne podriva ukupno okruženje i koji ne smanjuje nivo ugleda koji mediji i novinari kao institucija moraju da imaju u demokratiji. To je, mislim bila naša ključna poruka – da okruženje, atmosfera koju zvaničnici prave svojim izjavama, delima i komentarima ima uticaj na medijsko okruženje, kao i pojedinačni incidenti i nasilje. Mislim da smo ovu poruku efikasno preneli predsedniku i zvaničnicima sa kojima smo se sreli“, rekao je Grifin.

Bjeregard je dodao da je veliki problem to što postoji mnogo slučajeva napada i maltretiranja novinara: „Postoji mnogo stvari koje treba da se reše. I zato imamo toliko preporuka, a biće ih još. Situacija je ozbiljna i mora da se poboljša, i to pre nego što neko bude povređen ili nešto gore“, rekao je predsednik EFJ.

Na pitanje – da li su tokom svoje posete zvaničnicima nailazili na otvoreno nerazumevanje teme ili neslaganje sa svojim stavovima – Bjeregard je odgovorio da postoje mnoge poteškoće i da je potrebno mnogo posla kako bi se došlo do zajedničkog razumevanja sa čime se suočavamo i o čemu pričamo, šta je sloboda medija, a šta nije:

„Predsednik je veoma jasno rekao da se ne slaže sa mojim pogledima na stvar, tako da je apsolutno bilo neslaganja. Primer da se govori različitim jezikom jeste radna grupa za bezbednost novinara. Bilo nam je jasno da strane koje je sačinjavaju govore različitim jezicima, a veoma je važno da ta grupa funkcioniše, da se osigura zajednički jezik i razumevanje među njima o tome sa čime se novinari suočavaju, a sa čime policija i tužilaštvo“, zaključio je Bjeregard.

Preporuke EFJ

– Bezbednost. Naša preporuka je da svi slučajevi koje prijave novinari moraju da se shvate ozbiljno i u istom času mora da dođe do reakcije. Moraju da se završe i reše slučajevi iz prošlosti, da bi se borili protiv nekažnjivosti. Kada ne rešavate slučajeve, pozivate da dođe do novih slučajeva. Moram da naglasim značaj slanja jasnih signala od vrha države da sloboda medija mora biti zaštićena bezuslovno. Zaštitite slobodu medija, tačka. Svi napadi na sve medije moraju biti osuđeni od strane vrha države.

– Medijska strategija. Iako je njeno donošenje pri kraju, preporučujemo da se javne konsultacije održe i to na veoma pristojan način. One moraju da budu transparentne, i održane širom zemlje. Mora biti nađeno vreme za debatu, diskusiju, i oflajn i onlajn, mora da se nađe dovoljno vremena da se uzmu u obzir ideje, preporuke i sve što dolazi od strane medija i novinara.

– Ombudsman. Bilo bi dobro da ombudsman ima više alata da primi slučajeve medija i novinara, da se oni klasifikuju kao poseban slučaj za ombudsmana.

– Pristup informacijama. Vreme čekanja na informacije koje traže mediji i novinari mora da bude znatno kraće nego danas.

– Radna grupa za bezbednost novinara. Preporučujemo da sve strane u toj grupi nađu način da uđu u dijalog. Vidimo da ova grupa može biti veoma dobar alat za iznošenje novih slučajeva, da se njima neko bavi i da postoji zajedničko razumevanje o tome kako postupati sa njima.

– Definicija novinara. Kako definisati ko je novinar? Veoma je važno da postoji velika otvorenost u pristupu po ovom pitanju. Jer, ako ćete da suzite listu onih koji su novinari, to znači da ćete narušiti slobodu medija. To je moć slobode medija, da postoji mogućnost stvaranja novih medija – kada suzite definiciju novinara, to znači da manje ljudi može da se bavi tim poslom, što može doneti teškoće u vezi sa bezbednošću novinara. Govorili smo, i ovo važi globalno, kada pokušavate da suzite grupu ljudi koji mogu da se bave novinarstvom, vi igrate igru autoritarnih režima, jer bi i oni voleli da to rade, da novinari budu samo oni koje oni žele. Nikada ne smemo dati državnim liderima alat da izaberu ko će da bude novinar.

– Savet za štampu. Preporučujemo da mediji poštuju Savet za štampu, da objavljuju odluke Saveta i pozivamo sve medije da budu deo njegovog etičkog kodeksa, jer to vodi snaženju novinarstva kao profesije.

– Medijsko okruženje. Važno je da se teži boljem okruženju za novinare, da se zaustave kampanje koje kleveću novinare, da se zaustavi progon i da se razume pravo novinara da rade svoj posao isprovodi svoje istrage, iako to može biti iritantno i teško za neke ljude.