Autor istraživanja Goran Cetinić ocenio je da je oštar trend opadanja održivosti medijskog sektora od 2001. do danas znak da demokratske promene nisu poboljšale medijski sektor.
“Nakon pada Miloševica doneti su liberalniji zakoni, zatim sledi stagnacija nakon Đinđićevog ubistva, da bi prošle i pretprošle godine indeks pao ispod dva odsto što se smatra granicom održivosti medija”, rekao je Cetinić dodajući da se stanje vidno pogoršava od 2011. kad je indeks bio iznad dva da bi danas iznosio 1,71.
Indeks održivosti medija (MSI – Media Sustainability Index) je metodologija IREX-a kojom se meri razvoj i održivost medijskog sektora u 80 zemalja, a ocenjuje slobodu govora, profesionalne standarde, transparentnost izvora, ekonomsku samodovoljnost i rad medijskih institucija.
Učesnici konferencije posvećene MSI indeksu za Srbiju, održane 24. juna u Medija centru, ocenili su da je paradoksalno da je status medija i novinara sve lošiji iako su 2014. godine doneti novi medijski zakoni za koje je Srbija dobila pohvale i domaćih i inostranih medijskih stručnjaka. Razlog je, smatraju, nestransparentan proces privatizacije medija čiji se krajnji ishod i dalje ne zna, pasivnost regulatornih tela, politički interesi u medijima i zloupotreba dobrih zakonskih rešenja.
Predstavljanje izveštaja / Foto: Medija centar
Sloboda govora koju meri ovaj indeks, pala je sa ocene 2,14 u 2011. na 1,89. Kako je ocenio Cetinić, zakonske norme ne ograničavaju slobodu govora, ali je problem u primeni zakona.
Uz to, novinari su bili izloženi uvredama i pretnjama uz blage reakcije pravosudnog sistema. Konkursno finansiranje medija iz budžeta opština koje je uvedeno medijskim zakonima 2014. nije oslobodjeno političke kontrole zbog čega je sloboda govora pod jakim pritiskom, istakao je Cetinić.
Profesionalno izveštavanje je na najnižem nivou u poslednjih 20 godna, uz pad indeksa sa 1.74 u 2011. na 1, 30 prošle godine, a razlozi su sve manje objektivnosti i istraživačkog novinarstva, a sve više tabloidnog novinarstva.
“Jedna od važnih odlika profesionalnog novinarstva je nepokrivanje važnih tema. Zato malo čitamo o državnim dugovima, siromaštvu, nezaposlenosti. A teme najčešće nameću političari”, kazao je Cetinić ističući da ipak ima nekoliko grupa novinara poput Birna, Cinsa i Krika, koje se bave istraživačkim novinarstvom, ali se njihovo pisanje proglašava neprijateljskim delovanjem.
Pluralnost izvora informisanja, takođe, ima opadajući trend, jer je zavladalo opšte kopiranje vesti, a nema ni novih programskih ideja što vodi u uniformnost medijskog sadržaja, rečeno je na konferenciji u Medija centru na kojoj je predstavljen ovogodišnji indeks za Srbiju.
Previše medija
Autori istraživanja naročito su se osvrnuli na sve veće poteškoće u poslovanju medija, navodeći kao glavni argument broj medija. Kako je naveo Cetinić, u Srbiji ima 1.600 medija što je jedan medij na 4.500 ljudi.
“To je neodrživo, ali to je svima jasno osim političarima, a naročito onima u Ministarstvu kulture koji nista ne čine, već naprotiv podržavaju takav trend. Osim što ih ima previše, mediji su suočeni sa smanjenjem tržišta oglašavanja koje je 2015. iznosilo 150 miliona evra, a to je nedovoljno za toliki broj medija”, kazao je on i dodao da nestabilnosti u finansiranju dovode do toga da mediji zavise od budžetskog finansiranja u vidu subvencija i projektnog finansiranja.
Kao ilustraciju problema u poslovanju, Cetinić je naveo da je u 2015. po prvi put dnevni tiraž novina pao ispod 500 000, što je 30 odsto manje nego 2013. godine, a samo jedne novine imaju tiraž veći od 100.000.
Urednik Foneta Zoran Sekulić ocenio je da je “nenormalno” da se medijska scena uvećava u sve težim uslovima poslovanja. Kako je rekao, kad su 2014. usvajani medijski zakoni svi su se “zgražavali”, jer je bilo registrovano više od 1.100 medija, da bi danas taj broj bio još veći iako je uslov za dobijanje novca na konkursu upis u registar medija.
“To znači da se mediji osnivaju kao paravan netransparentog finansiranja i služenja interesima koji nisu javni već politički, finansijski, korporativni i slično”, kazao je Sekulić.
Autori indeksa su ukazali na još jedan relativno novi trend, a to je da raste gledanost inostranih TV stanica: u Vojvodini 50 odsto gledalaca gleda strane kanale, dok u Beogradu 40 odsto gledalaca preferira stranu ponudu TV sadržaja.
Novinarka i predstavnica Saveta za štampu Tamara Skrozza govorila je o porastu kršenja novinarskog kodeksa u štampanim medijima. Prema njenim rečima, od marta ove godine umesto od 300 do 400 prekršaja kodeksa mesečno, sada imamo 500 do 600. Ona je pojasnila da je naglom porastu prekršaja naročito doprinelo ubistvo pevačice zbog kojeg je bilo više od 150 prekršaja etičkih standarda.
Tamara Skroza i Zoran Sekulić / Foto: Medija centar
Osvrćući se na aktivnosti drugih medijskih institucija, Skroza je ukazala da je jedan od većih problema REM koji se tokom kampanje nije nijednom oglasio, kao ni po pitanju dešavanja u RTV. Ona je direktno prozvala resornog ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca koji se “tokom dva mandata dva puta oglasio nekim perifernim povodom, a ne oglašava se zbog poternica za novinarima”. Na račun REM-a bila je kritična i predstavnica OEBS-a Gordana Janković, ali dosta umerenije.
Urednik Foneta Zoran Sekulić bio je i samokritičan prema profesiji ocenjujući da stanju u profesiji ne doprinose samo eksterni faktori, već i interni zbog čega mediji ne rade u javnom interesu. Kako je rekao, postoji kontinuirani pad novinarksih veština i znanja i kod novinara i kod urednika.
“Nije interes ni medija, ni njihovih vlasnika da imaju kompetentne novinare, već ljude koji će da slede uređivačku politiku i budu kooperativni. Redakcije koje imaju interes da ulažu u ljude, nemaju resurse, jer se takve redakcije bore za puko preživljavanje”, naveo je urednik Foneta.
Sekulić se nije složio sa Cetinićem oko uloge REM-a i ministarstva kulture u održivosti medija. Za razliku od Cetinića koji smatra da medijska udruženja treba da vrše pritisak upravo na ove dve insitutcije ne bi li došlo do poboljšanja na medijskoj sceni, Sekulić je ocenio da održivost ovog sektora najviše zavisi od poštovanja zakona, profesionalnih i etičkih standarda, te spremnosti novinara da rade u javnom interesu.
Gordana Janković iz OEBS-a kazala je da kriza u medijima nije svojstvena samo Srbiji. Ona je rekla da je činjenica da vladavina prava u medijima nije poštovana i da se čak ni dobra zakonska rešenja ne poštuju.
„Javni novac nije tu da bi se obezbedilo preživljavanje medija na svaki mogući način, već da se zaštiti deo vezan za javni interes i za informisanje u određenoj oblasti“, kazala je ona.
Predrag Blagojević iz Onlajn asocijacije medija izrazio je zabrinutost zbog bezbednosti novinara navodeći da sudovi, i kad u to malo slučajeva presude u korist novinara, izriču kazne ispod zakonskog minimuma što je ohrabrenje ostalima da i dalje napadaju novinare.
“Za izjave upućene novinaru u Nišu “dao bih metak u čelo, “treba zapaliti vašu redakciju”, tužilaštvo je procenilo da nije pretnja jer nije rekao “zapaliću vasu redakciju i daću metak u čelo”, naveo je Blagojević.
Komentarišući promene u medijskom sektoru nakon donošenja novih zakona, on je kazao da se broj onlajn medija od januara do danas povećao 30 odsto, sa 334 na 423 registrovana medija. Kako je protumačio, registrovanje sajtova za nekoliko stotina evra je posledica rupe u zakonu, a takvi mediji predstavljaju nelojalnu konkurenciju medijima koji se ozbiljno bave novinarstvom, ne samo zbog raspodele novca već zbog činjence da se snižavaju profesionalni standardi.
On je ocenio i da je novi zakon legalizovao korupciju, jer u komisijama za dodelu novca sede novinari čije medijske kuće upravo prolaze na tim konkursima.
