Stara milijarda za nova ulaganja u zdravstvo

Besplatno zdravstvo srpske poreske obveznike godišnje košta oko 2,5 milijarde evra, a predsednik Aleksandar Vučić nedavno je, kao ambiciozan plan, najavio investicije od milijardu evra u ovoj oblasti. I to u narednom trogodišnjem periodu.

„Planirano je ulaganje od 235 miliona evra u opšte bolnice i 430 miliona evra u četiri klinička centra, kao i dodatnih 54 miliona u Dečju bolnicu u Beogradu, 100 miliona u 11 klinika i 200 miliona u domove zdravlja“, najavio je Vučić nedavno. 

Pedsednik je u svojoj najavi, međutim, prećutao da je za neke investicije novac ranije obezbeđen. Ima kredita koji su odobreni i pre više od decenije. Da nije reč o novim projektima vidi se iz javno dospupnih podataka. Tako se u budžetu za 2018. godinu navodi da je za izgradnju Univerzitetske dečije klinike Tiršova odboren zajam Banke za razvoj Saveta Evrope u ukupnom iznosu od 45 miliona evra. 

Prema procenama, za izgradnju takozvane „Tiršove 2“ neophodno je 54 miliona evra, a ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je da će ova klinika biti gotova u narednih nekoliko godina. Podaci o kapitalnim ulaganjima u zdravstvu mogu se naći i na sajtu Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima. 

Tu se navodi da je u toku „izvođenje radova na sanaciji i adaptaciji pedijatrijskih ambulanti na nivou prvog sprata i hirurških ambulanti na nivou prizemlja i na rekonstrukciji amfiteatra u objektu Univerzitetske dečje klinike Tiršova. Ovaj projekat košta 156 miliona dinara, što je oko 1,3 miliona evra. 

Dobar deo sredstava već je obezbeđen i kada je reč o ulaganjima u četiri klinička centra. Tako je Evropska investiciona banka još pre 12 godina odobrila kredit od 200 miliona za obnovu Kliničkog centra Srbije, KC Niš, KC Vojvodina, KC Kragujevac. Više od deceniju kamen spoticanja bila je dokumentacija – izrada master plana, glavnog plana, idejnog projekta. Za sada je završen samo KC Niš, istina posle mnogo odlaganja i produžavanja rokova.

Kako je najavljeno letos, vlada je za rekonstrukciju četiri klinička centra opredelila dodatnih 165,8 miliona evra. Budžetom za ovu godinu, takođe, planirana su dodatna sredstva za to. 

Tako je za rekonstrukciju Kliničkog centra Srbije u državnoj blagajni izdvojeno 516 miliona dinara (4,3 miliona evra), za KC Kragujevac 101 milion dinara (oko 840.000 evra), za KC Vojvodine 441 miliona dinara (3,6 miliona evra) i za KC Niš 568 miliona dinara (4,7 miliona evra). Samo za koordinaciju, nadzor i kontrolu ove četiri rekonstrukcije budžetom je planirano 109 miliona dinara (900.000 evra). 

Malo teže je zbirno naći podatke kada je reč o najavljenim ulaganjima u opšte bolnice, klinike i zdravstvene centre, ali neki od ovih projekata već se realizuju. 

Na sajtu Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, može da se vidi da je za Dom zdravlja Mladenovac izdvojen 141 milion dinara, zdravstvena stanica u selu Batote kod Brusa košta 6,3 miliona dinara, a u Razbojni (Brus) 4,6 miliona dinara.  

Za Dom zdravlja „Dr Nikola Džamić“ u Vrnjačkoj banji opredeljeno je 104 miliona dinara, a za Dom zdravlja Kanjiža 11 miliona dinara. U toku su i radovi na glavnoj zgradi Domu zdravlja „Danica i Kosta Šamanović“ iz Knića vredni 37 miliona dinara. 

Još toliko novca namenjeno je za dom zdravlja u Malom Iđošu, a za dom zdravlja u Štrpcu izdvojeno je nešto više od tri miliona dinara. To je tek 2,8 miliona evra. Srbija još otplaćuje zajam Evropske investicione banke u ukupnom iznosu od 28 miliona evra, koji je odobren još 2009. godine. Svetska banka i Međunarodna banka za obnovu i razvoj takođe su odobrile po 25 miliona evra za zdravstvo.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta ocenjuje da najavljena milijarda evra ulaganja u zdravstvo predstvlja veliki novac jer je to oko 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana. 

Kad se na ukupne državne izdatke dodaju i privatna ulaganja, onda ukupni troškovi za zdravstvo iznose čak 10 odsto BDP-a, po čemu je naša zemlja na nivou Austrije, Belgije ili Danske. Ipak, kvalitet zdravstvene usluge u Srbiji daleko je od austrijskog, belgijskog ili danskog. 

Ključni podatak kojim se meri uspešnost nekog zdravstvenog sistema je očekivani životni vek. U Srbiji on iznosi 75,5 godina. Prosek EU je za čak 5,5 godina viši. Poražavajuće je da bolje rezultate imaju čak i Crna Gora i Makedonija, iako po ukupnim izdacima za zdravstvo (6,4 odsto) ove dve zemlje zaostaju za Srbijom.