Stefanović: U stanju hladnog građanskog rata nema uslova za izbore

Intervju je sniman u utorak, dan posle protesta opozicije zbog ataka na porodicu Dragana Đilasa i dan pre zvanične odluke Skupštine Srbije o ukidanju vanrednog stanja, koje je prema brojnim ocenama predsednik Srbije koristio, između ostalog, i za izbornu kampanju. Na samom početku pitala sam Stefanovića da li postoji ijedan potez Aleksandra Vučića, tokom vanrednog stanja i pandemije, koji bi on ocenio kao dobar. Stefanović je naveo tri primera, poput zatvaranja škola i obdaništa, dopuštanja šetnje penzionerima, obezbeđivanja dodatne opreme medicinskim i drugim ustanovama, pripisujući to uspehu pritiska opozicije. Primećuje da je vanredno stanje uvedeno protiv Ustava, a da se sada ukida iako je nekoliko hiljada zaraženih, i u tome „ne vidi logiku“: „Na žalost, državu vode bahati i nekompetentni ljudi koji su isprva slali žene u Milano u šoping, kasnili sa uvođenjem mera i gubili dragoceno vreme, da bi se to na kraju završilo najrigoroznijim zatvaranjem građana u Evropi.“

Da li imate utisak da se vanredno stanje ukida jer je virus pobeđen, ili se ukida jer treba što pre održati izbore?

 Ja mislim da je, na žalost, ovo drugo. Teško je to objašnjivo, nisam stručnjak kao ni vi, ali mi se čini da je ovde struka poklekla pred vlastima. Vučić želi izbore što pre, kako bi kapitalizovao podršku, koju očekuje da ima i koja je u neku ruku i prirodna tokom bilo koje krize svuda u svetu. Ona je doduše kratkotrajna i možda je za Vučićev režim poslednji voz. Dakle, čini mi se da su ignorisali stavove struke i moja je pretpostavka da je tu bilo nesaglasja, možda čak i svađa. Teško je objasniti kako se ukida vanredno stanje u situaciji kada imamo svaki dan gotovo jednak broj preminulih sugrađana.

Niste jedini koji tumači da je ovo poslednji voz i da je ovo Vučićeva 1999. godina. Čak i da je tako, u kom vagonu je opozicija?

Mislim da se opozicija izborila, pre svega, da uopšte postoji. I opozicija, ali i građani Srbije, osam godina su prolazili kroz kaštigovanje od strane vlasti, uništavanje života, mrcvarenje i potpuno psihološko ubijanje ljudi. Za opoziciju je važno, kao uostalom i za građane, da je uspela nekako da preživi, a onda i da se ujedini. Mislim da je to najvažnija stvar koja je postignuta i koja je postala još važnija u senci ove pandemije. Rekao bih da je opozicija u vagonu koji je sastavni deo jedne nove, obnovljene, sređene kompozicije koja donosi jednu neophodnu promenu u ovu zemlju.

INTERVJU SA BORKOM STEFANOVIĆEM  MOŽETE SLUŠATI NA ISTINOMER PODCASTU

Kako to vidimo? Ne znamo šta ćete da radite, niste nam rekli šta ste odlučili tokom ova dva meseca – da li imate strategiju?

Zato što, pre svega, ljudi nemaju gde da nas čuju. Malobrojni su mediji, poput vašeg, koji dozvoljavaju različita mišljenja. Opozicija je zabranjena na svim elektronskim medijima sa nacionalnom frekvencijom već skoro osam godina i u toj situaciji naše obraćanje i mogućnost da dopremo do javnosti Srbije svelo se na par časnih izuzetaka televizije, jedne dnevne novine i na internet.

Kako ste upotrebili ova dva meseca kreativno u opoziciji?

Prvi put celokupna srpska opozicija je pozvala građane da se pridržavaju mera da ostanu kod kuće. Dogovorili smo se da ćemo o propustima vlasti i političkim pitanjima pričati nakon epidemije – sećate se one zajedničke poruke srpske opozicije? Sledeći potez je bio da iskažemo solidarnost u svakoj situaciji i pružimo pravnu pomoć svima koji su bespravno uhapšeni. Treća stvar je da zajednički podnesemo ustavnu žalbu Ustavnom sudu zbog protivustavnog uvođenja vanrednog stanja i četvrta stvar jeste to što je opozicija jedinstvena u tome da u ovom trenutku ne postoje ni minimalni zdravstveni, ni politički, ni pravni uslovi za sprovođenje slobodnih izbora. Mislim da je to za ova dva meseca dovoljno i da je srpska opozicija, takva kakva je – znamo da nismo savršeni – uspela ipak da se konsoliduje, zbije redove i jedinstvenim glasom kaže da moramo što pre promeniti ovu nesposobnu vlast i da se ovaj teror više ne može izdržati.

Kažete da nema uslova za izbore, a u izjavi koju je objavila agencija „Beta“ rekli ste da reč bojkot „nema snagu kao pre pandemije“.

Mislio sam pre svega na bojkot kao parolu, kao sublimaciju jedne politike, kao reč.

Šta suštinski znači da bojkot nema snagu kao pre pandemije?

Postoji više ideja, ali je činjenica, kako meni to sada izgleda, da je opozicija, na rubu jedne pandemije, u situaciji kada ljudi umiru od virusa korona, jedinstvena u oceni da se ništa, ni u medijskom, državnom, političkom, organizacionom smislu nije promenilo na bolje u Srbiji već naprotiv, da su svi uslovi za eventualne izbore još gori. Potpuno je jasno da ne postoje ni minimalni uslovi da se izađe na izbore u junu mesecu, ali kao što smo rekli u našem saopštenju – govorim za celu srpsku opoziciju – mi smo spremni da, radi prevazilaženja ove ogromne krize u državi, razgovaramo i napravimo dogovor o tome da se dođe do pravih, slobodnih, demokratskih izbora u nekom normalnom roku i u uslovima u kojima je sve to moguće implementirati, tj. sprovesti.

Sa kim da napravite dogovor?

Sa državom, sa vlašću, sa Evropskom unijom, sa bilo kim ko je zainteresovan – mi prosto ne vidimo mogućnost da, dok ljudi umiru, imamo izbore. Ne vidimo mogućnost da, dok su mediji potpuno zatvoreni za drugačije mišljenje, imamo izbore. Ne vidimo mogućnost da imamo izbore dok se vrši pritisak na birače, napadaju opozicionari i njihova deca i živimo u stanju jednog latentnog hladnog građanskog rata. To mora hitno da se prevaziđe. Mi smo pokazali odgovornost jer smo rekli – hoćemo da doprinesemo da se prevaziđe kriza izazvana pandemijom, a iskreno nemam nekih prevelikih iluzija. Mi nemamo minimalne uslove u ovoj zemlji i sve je mnogo gore nego pre pandemije. Kada sam rekao da bojkot nema snagu, mislio sam na reč, na parolu, kao sublimaciju cele politike. Uostalom, ljudi su sada mnogo otvorenije i jasnije videli da živimo u diktaturi i da u Srbiji situacija nikako ne valja, ni na jednom polju, da nas vode nesposobni i korumpirani. Mi imamo 1,5 miliona građana koji su protiv vlasti i siguran sam da dobar deo među njima misli da opozicija treba da izađe na izbore. Verovatno ne misle na ove junske pošto, ne samo iz tehničkih razloga, ne vidim kako to uopšte mogu biti izbori.

Kako vam deluje nezvanična vest, koja se nastavlja na izjavu lidera Pokreta slobodnih građana, koji je rekao da mu, posle napada na Đilasovu porodicu, reč „bojkot” deluje anahrono i defetistički – da PSG ozbiljno razgovara da ipak izađu na izbore?

Svaka stranka ima pravo i mogućnost da donese sopstvene odluke. Mi ćemo raditi na tome kao i do sada, svom snagom, da opozicija zadrži svoje jedinstvo i da sve odluke donosimo zajednički. Mislim da je to jedna od najvažnijih stvari u ovoj situaciji. Kakva god ta odluka bila, za sada smo svi na ovoj odluci koja je doneta ranije.

Dragan Đilas je, tokom protesta podrške njegovoj porodici, na Vračaru rekao: „Sa plakanjem smo završili, sad idemo u borbu.“ Vi ste u citiranoj izjavi „Beti“ govorili o crvenoj liniji. Da li u tome ima neke sadržine, ili je reč samo o metaforama?

Pre svega, treba da nastavimo da lomimo ovo drvo neslobode, dok ga ne slomimo. A nikada više nećemo dozvoliti nikome ni da nas bije, ni da nam ugrožava decu i nema okretanja drugog obraza, to je pod jedan. Smatramo da je država Srbija oteta, uzurpirana od jedne organizacije koja podseća na mafiju. U tom smislu, oni treba da znaju da se mi sa time pomiriti nećemo i nećemo odustati.

Kada kažete „nema okretanja drugog obraza”, Sergej Trifunović je rekao – na silu treba odgovoriti na isti način. Na šta se tu tačno misli?

Pre svega, staćemo jedni uz druge, kao što smo sinoć to uradili, i bićemo uz svakog građanina, kao što smo sinoć išli u sud da podržimo građane koji su kažnjeni. Pa neka Vučić onda privodi slobodne građane, koji su bili na slobodnom protestu, a ne privodi huligane koji pale krovove. Pojavićemo se na svakom mestu, obezbeđujući i pravnu i advokatsku pomoć i sve što je potrebno ljudima širom Srbije i istovremeno čuvajući jedinstvo opozicije i donoseći zajedničku odluku šta i kako uraditi. Pri svemu tome moramo da vodimo računa da ima puno ljudi koji govore „Sad treba izaći na ulice”, „Sad treba uraditi ovo”, i treba biti vrlo oprezan kako se ne bi pribeglo nekakvom nasilju. Teško je napraviti balans u situaciji kada značajni glasovi iz naše javnosti traže da se izađe na ulicu, ili da se po svaku cenu izađe na izbore. U narednom kratkom periodu moraćemo da usaglašavamo sve te različite pozicije i da dođemo na ono što je najbolje i što odražava želju svih građana ili većeg dela građana, a ne samo nekih delova. Prosto, nećemo da nasednemo ni na sopstvene strasti i emocije.

Niste artikulisali stavove građana koji, na primer, lupaju u šerpe. To su, pretpostavljam, vaši ili potencijalno vaši birači?

To su ljudi koji su protiv ovog režima i nezadovoljni su životom u Srbiji, što je u redu.

Među njima su i oni koji su šetali prošle i pretprošle godine. Šta nameravate da preduzmete kao ujedinjena opozicija da te ljude i njihovo nezadovoljstvo artikulišete, imajući u vidu da je, sudeći prema istraživanjima, opozicija jednako nepopularna kao i ranije?

Ili manje nepopularna – ali to su sada nijanse u pitanju, ne bavimo se brojevima niti je moguće bilo šta sad izračunati u vanrednom stanju i kako realno građani Srbije razmišljaju. Ono što je sigurno je da ćemo u narednom periodu predstaviti šta ćemo konkretno uraditi, kako ćemo se postaviti prema aktuelnim problemima i izazovima. Mislim da se kroz to meri koliko je opozicija dovoljno snažna, dovoljno razumna i ujedinjena. Svaki izazov koji nas čeka – a čeka nas, pre svega oko lažnih izbora u junu mesecu – odrediće i reakciju javnosti, a i same opozicije. Mi smo deo ovog naroda, neka niko ne misli da sad neko iz opozicije ima snagu i moć da nazove 20.000 ljudi telefonom i kaže im šta da urade. To prosto ne postoji u Srbiji.

Šta je opoziciju do sada sprečavalo da sa konkretnim planom izađe pred te građane, da napravi plan sa kojim će da izađe i iza koga će da stane, dan posle ukidanja vanrednog stanja?

Kako kaže stara američka izreka – iznesi svoj plan da ti se bog smeje. Dakle, ne možeš ti u ovoj situaciji imati jasnu predstavu ni koliko će trajati epidemija, ni kakve će biti njene posledice, ni da li će Aleksandar Vučić biti toliko nerazuman da ide, pod još gorim izbornim uslovima, na izbore u junu mesecu. Druga stvar, opozicija je i te kako predstavila plan, i ekonomski i socijalni i to šta treba raditi oko same epidemije. Mi smo se svaki dan obraćali građanima Srbije i te naše prenose, podkaste je videlo skoro 3 miliona ljudi tokom epidemije, što nije malo, znajući da smo onemogućeni da dopremo do medija, a istovremeno smo, kao i drugi građani, bili onemogućeni da budemo na terenu. Lično smatram da ne treba nešto sada siliti, u smislu kao – učini nam se jedno jutro da narod samo što nije izašao, samo što nije rekao… Prosto, te stvari treba jako pažljivo izmeriti. Podsetiću vas da ogroman procenat građana Srbije nije pojma imao da se dešavaju protesti građana, koji su trajali godinu dana. Žao mi je što se desila ovakva globalna nesreća sa pandemijom, ali ona je istovremeno razgolitila diktatora, razgolitila njegov kriminogeni režim i prosto napravila jednu drugu situaciju. U ovom trenutku su najvažnije solidarnost i zajedničko donošenje odluka i planova i koraka. To je ono na čemu ćemo raditi u neposrednoj budućnosti, jer prvi veliki izazov, čini mi se da je to i vama jasno, je pitanje izbora ili takozvanih izbora.

Ako ostanete pri bojkotu izbora, da li to znači da se opozicija vraća na vaninstitucionalne metode, na ulicu? Šta radite?

Videćemo, o tome ćemo naknadno obavestiti narod i javnost. Jako je važno da donesemo zajedničku odluku, da svi stanemo iza nje i da bojkot, ako to bude odluka, a svakako mislim da je to jedina odluka za junske izbore, onda da taj bojkot nikako ne bude pasivan.

Da svi stanete iza te odluke – govorite o Savezu za Srbiju ili o celokupnoj opoziciji?

O celokupnoj opoziciji govorim. To je to.

U kojoj meri pokušavate, ili šta činite da ubedite Evropsku uniju da ste vi neka alternativa, imajući u vidu da u Savezu imate antievropske stranke?

Imamo jednu antievropsku stranku, ima nekih stvari koje se raspravljaju u kući. Mi smo u poslednjih godinu i po dana zaista u velikoj meri unapredili komunikaciju sa Evropskom unijom, sa Evropskim parlamentom, sa srodnim partijama – nešto što je do tada bilo potpuno nezamislivo – i monopolski položaj SNS u odnosu prema spolja je promenjen. Ne sporim to da u ovom trenutku centri moći odlučivanja u Evropi podržavaju Vučićev režim zbog toga što očekuju da on reši pitanje Kosova, to već svi znaju, ali ono što je dobro i što je novo je što smo imali aktivnosti, javno slušanje u Evropskom parlamentu, pa pismo evroposlanika, pa stavove gospodina Bilčika i gospođe Fajon i svih ostalih koji su znatno drugačije i, rekao bih, realnije počeli da gledaju na situaciju u Srbiji.

Sad je pitanje – a kako ćete vi to da iskoristite?

To se iskoristi tako što je to proces koji traje, mi na tome radimo i nama je cilj da i svet i Evropa i čuju i vide šta se u Srbiji zaista događa, a ne da im dešavanja servira Vučićev… Dobra je vest da sada već cela Evropa bruji o nama kao o državi koja je uvela najrigorozniji karantin, po kineskom modelu, da se Aleksandar Vučić vrlo negativno odnosi prema Evropi i evropskoj solidarnosti, dovodeći u pitanje i postojanje evropske solidarnosti, da mi imamo režim čoveka koji je formalizovao već postojeću blokadu medija, hapsio novinare u svojoj najboljoj tradiciji… Uopšte nije ista situacija, kao ranije. Prosto, ako sada vidite Vorheljija, Sebastijana Kurca ili nekog drugog zvaničnika koji govori pohvalno o Vučiću, znajte da je to samo dogovor dobrih drugara u funkciji Vučićevog što boljeg izbornog rezultata, a u stvari se očekuje da Aleksandar Vučić, po Srbiju nepovoljno, reši pitanje Kosova.

Na drugoj strani, kada govorimo o kritici koja je dolazila od vlasti usmerenoj ka EU, toj antievropskoj retorici, vi kao opozicija niste imali odgovor, niti bilo kakvu reakciju.

Opet se vraćamo na istu stvar – ja zaista nekad imam utisak da ljudi misle da mi živimo u potpuno uređenom demokratskom društvu, gde samo treba malo popraviti institucije. To je potpuna iluzija. To vam je kao kad neki poslanik uđe u Skupštinu pre neki dan i misli – sad ću ja da kažem Ani Brnabić i Vulinu šta treba da rade i oni će od sreće i iznenađenja da padnu u nesvest i da kažu „Jao, fenomenalno, svaka čast!” To su stvarno budalaštine.

Na šta sada reagujete?

Hoću da kažem, nemate gde da čujete o bilo kakvim našim aktivnostima, nemate gde da vidite.

Ja nisam videla, na primer, vaše saopštenje u kome kritikujete Vučića jer je napao evropsku solidarnost.

Nije bilo potrebe za tim. U tom momentu, tokom trajanja epidemije, mi smo doneli odluku da ne dajemo gole političke izjave, da o odgovornosti svih nosilaca vlasti pričamo kasnije i držali smo se toga maksimalno, koliko smo mogli, ali to nas nije sprečilo u našoj komunikaciji prema Evropskoj uniji, koja već sada daje rezultate.

Ili ste se čuvali toga zbog antievropske politike vaših kolega. Ali da li u SZS razgovarate, razmišljate, možda, o ideji da se eventualno podelite i napravite dve kolone – jedna da bude antievropska, druga da bude proevropska, a najmanji zajednički imenitelj da vam bude borba za promenu vlasti?

Mislim da svi procesi u srpskoj opoziciji moraju da idu još više u integrativnom pravcu, a ne u dezintegrativnom. Ne vidim budućnost bilo kakvog uspešnog političkog, izbornog, mirnog obaranja ove vlasti u tome što ćemo praviti dodatne kolone. Moj omiljeni primer su beogradski izbori, kada smo imali četiri kolone, u kojima ste imali i novu listu i proevropske i ove druge politike i videli smo kako je sve prošlo. Znam da to mnogim ljudima ne prija, ali naša stvarnost, naša realnost i iskustvo koje je vrlo nesrećno iskustvo, pokazuje da se ovde u Srbiji borimo za život, za opstanak ove države, ovog naroda i da nelagoda, po meni lično vrlo problematičnih, negativnih aspekata politike „Dveri“ na primer, zaista ne sme da predstavlja ništa značajno, u široj slici onoga što moramo u Srbiji da promenimo, svi zajedno.

Da li se radujete eventualnom uspehu DS, re-ujedinjenju, po cenu da bude vaš najveći konkurent?

Kako da ne, zato što je DS potrebna Srbiji, zato što je to stranka sa velikom i svetlom tradicijom, i to ujedinjavanje stranaka koje su nastale ili iz ličnog sukoba ili nerazumevanja, a suštinski, programski, ideološki nema nikakvih razlika, je po meni logična stvar. Potpuno mislim da je to jako pozitivno, pozdravljam ujedinjenje Demokratske stranke tj. re-ujedinjene DS. Mislim da će to ojačati srpsku opoziciju, svakako.

Sada ste potpuno iskreni kada to kažete?

Potpuno sam iskren, zato što je SSP stranka socijaldemokratske orijentacije koja u ovom trenutku vrlo svesno donosi odluku da se ne bavi nijansama naših ideoloških programskih razlika, a naročito ne dokazivanjem bilo kome u Srbiji, gde većina ljudi ne zna šta je Stranka slobode i pravde. Znači, mi sada nekom da dokazujemo da smo drugačiji od DS-a ili da je DS naš konkurent, to je besmisleno. Imamo veliki posao – da smenimo Vučićev režim i spasemo Srbiju od ove propasti.

Naslovna fotografija: FoNet/Aleksandar Barda