Štrajk malinara u Prijepolju – crveno zlato ili crvena propast?

Ne znam kako su se ljudi uopšte dosetili da u ovom kraju probaju da posade malinu. Kada biste došli u Prijepolje, lokalna brda bi vas verovatno silno demotivisala da i pomislite da iz njih može nići nešto toliko kvalitetno kao što je „crveno zlato“, kako ga kolokvijalno nazvaše oni koji od njega pokušavaju da žive. Uglavnom, kada je sve počelo, nije imalo mnogo zasada maline, dok dobro upućeni tvrde da je danas bukvalno svaki kvadratni metar obradivog zemljišta pod malinom. I to se poslednjih nekoliko godina i osetilo na standard života u samom gradu, kao i zbog činjenice da se sve veći broj mladih vraća u ovaj grad. Uspeh malinarstva u ovom kraju je doneo više novca, samim tim više radnih mesta, a posledično i kvalitetniji život stanovnika ovog kraja. 

Ovih dana Prijepolje je u žiži srpske javnosti usled štrajka prozvođača maline. Najavljena cena od 55 dinara u ovom trenutku ni približno ne zadovoljava zahteve malinara. Posle okupljanja i protesta malinara okupljenih u Udruženje „Limska dolina“, okupljeni građani su izašli na ulicu i blokirali magistralni put Beograd – Bar, i time potpuno zaustavili saobraćaj. On se tokom trajanja blokade odvijao alternativnim pravcima kroz sam centar Prijepolja, što je stvaralo velike gužve. 

Prva reakcija na blokadu puta stigla je od lokalnog otkupljivača malina, firme Es komerc, koja izašla sa svojom ponudom koja je iznosila u proseku 100 dinara po kilogramu maline, u zavisnosti od kvaliteta i vrste ovog voća. 

Osnovni zahtev malinara bio je formiranje cene otkupa ovog voća na početku berbe. Najavljeno formiranje dnevne cene maline, za njih nije prihvatljivo, jer kako kažu, uz dnevnu cenu maline, nemoguće je planirati troškove i prihode na godišnjem nivou, što samo po sebi povlači ozbiljniji rizik kod samog ulaganja u novu opremu, malinjake pa na kraju i u same radnike. Odmah po izbijanju štrajka Prijepolje je posetio državni sekretar u Ministarstvu za poljoprivredu, Senad Mahmutović, koji nije uspeo da napravi dogovor sa okupljenim malinarima, pa su oni zatražili ostavku ministra Branislava Nedimovića. 

Štrajk je okončan posetom narodnog poslanika Krste Janjuševića, inače koordinatora Srpske napredne stranke za Zlatiborski okrug. Janjušević je zakazao sastanak malinara sa vrhom države za četvrtak, a zadovoljni rastom cene maline, koja je već dostigla cenu od 130 po kilogramu, malinari su obustavili blokadu puta. Da li samo zbog cene ili zbog pritisaka sa svih strana, počev od vlasti preko lokalnih privrednika koji su pretili tužbama, tek 5. juna u kasnim večernjim časovima, malinari su se razišli kućama.  

Da se razumemo, zahtevi malinara koji se odnose na kontrolu cene maline, predstavljaju na neki način zahtev za državnim intervencionizmom, što je prosto nemoguće učiniti ukoliko mi u Srbiji zaista imamo slobodnu ekonomiju, pravimo se da imam, ili bar težimo da je imamo. Cenu maline prosto diktira ponuda i potražnja na tržištu, i tako je sa svakom robom u normalnim i uređenim ekonomijama. 

Međutim, posao države u ovom slučaju jeste da stvori normalnu i uređenu ekonomiju. Država kao takva mora da spreči i procesuira svako mešetarenje sa malinom, ukoliko ga ima, a to je već posao nadležnih organa. Takođe, posao države je da omogući udruživanja malih proizvođača maline u takozvane zadruge, stimulaciju takvih udruženja za nabavku kvalitetne opreme, kupovinu sopstvenih hladnjača, a onda bi zatim ta udruženja sama mogla da se bave izvozom maline. Ili u drugom slučaju, stimulaciju otvaranja sopstvenih pogona za preradu maline, što bi u krajnjem slučaju dovelo do otvaranje novih radnih mesta.

Dakle ukratko, posao države je da omogući liberalizaciju tržišta, kao i da omogući onima koji imaju znanje i žele da rade da razviju posao tako da neki novi mladi imaju kakvu takvu perspektivu u godinama koje su pred nama. 

U ovom trenutku, bojim se da ni jedni ni drugi to ne razumeju.