Suze jedne Justicije
Dokazivanje uspešnosti reforme pravosuđa nije otišlo dalje od busanja u grudi njenih tvoraca. Ako je to za proteklih godinu dana i uljuljkivalo domaće javno mnjenje, eksperte Evropske komisije počelo je ozbiljno da žesti te je Evropa, vidno nezadovoljna, po ko zna koji put naložila revidiranje takozvane reforme insistirajući na efikasnosti, brzini i nezavisnosti pravosudnog sistema.
Nosioci najviših pravosudnih funkcija više nemaju kud, počeli su i da priznaju da propusta ima a i da obećavaju da će ih otkloniti. Kako dokazati Briselu da je Srbija rešena da joj jedan od sinonima bude pravna država? Za početak, otarasiti se političke volje. Ona i nezavisno pravosuđe nikako ne idu ruku pod ruku, isključuju jedna drugu a njihova simbioza u zdravom pravnom poretku moguća je onoliko koliko postoji mogućnost da su Sokrat i ministarka pravde savremenici.
Evropa daje na znanje da Hag jeste veoma važan za približavanje Srbije evropskim intergacijama ali da već neko vreme nije destinacija od prioriteta i da joj je (Evropi) Ratko Mladić, kao i nekada sovinom sagovorniku, samo jedna od rupa na svirali. Ono što Evropu brine više od svega a Srbiju sputava jesu korupcija i mafija čije se postojanje češće konstatuje nego što mu se staje na put.
Nedovršeni višegodišnji sudski procesi i odlaganje pokretanja novih udaljavaju nas od svake pomisli da je Srbija na dobrom putu. Još jedna, ali temeljna, nepristrasna, politički neobojena i lustrativna reforma pravosudne reforme moguća je samo ukoliko je i ovde shvaćeno da je zdravo i nezavisno pravosuđe kamen temeljac evropskih intergacija.
Put u Evropu vodi preko pravde, slepe za sve osim za istinu. Gledanje u svetliju pravosudnu budućnost trebalo bi da seže dalje od divljenja nosiocima pravosudnih funkcija nagrađenih za jedan nedovršen sudski proces ili nekoliko tankih optužbi pilićarskih „mafija“.
Dobro je što su Justiciji oči vezane, da može da vidi – plakala bi.
P. S.
Događa se u sudnici države Masačusets, SAD. Sudija ispituje sudskog veštaka. „Doktore, pre nego što ste pristupili autopsiji, jeste li proverili puls?“
„Ne, kaže veštak.
„Jeste li proverili krvni pritisak?“
„Ne.“
„Jeste li proverili disanje?“
I treći odgovor bio je: Ne.
„Dakle, moguće je da je pacijent još bio živ kada ste otpočeliautopsiju?“, uporan je sudija.
„Nije moguće.“
„Kako možete biti tako sigurni, doktore?
„Zato što je njegov mozak bio u tegli sa formalinom na mom stolu“, uverljiv je veštak.
„Ali, zar nije moguće da je pacijent uprkos tome ipak bio živ?“, neumoran je sudija.
„Moguće je da je živ i da se danas negde bavi sudijskim poslom!“
