Svaki drugi građanin podržava proteste protiv nasilja
Za proteste „Srbija protiv nasilja", koji se održavaju već skoro dva meseca, znaju skoro svi građani Srbije, svaki drugi ih podržava, a svaki treći ističe da je bio ili da želi da dođe. Proteste u velikoj meri podržavaju politički neopredeljeni građani, ali i svaki peti od onih koji ističu da su im bliže partije na vlasti, pokazuje novo istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela organizacija Crta.
Tuga i očaj zbog 19 žrtava majskih tragedija u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima kod Mladenovca, pretvorila se u bes i masovne proteste. Skoro dva meseca u Beogradu i drugim mestima organizuju se skupovi na kojima se od vlasti traži da zaustavi nasilje umesto da ga gaji i podstiče. Šetnje i blokade puteva do sada su se održale u više od 30 gradova, a učesnici ne odustaju od zahteva za smenu odgovornih, među kojima su ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić i direktor Bezbednosno informativne agencije Aleksandar Vulin.
„Ostavke, ostavke!“; „Ispunite zahteve, zaustavite nasilje!“; „Ili će stati nasilje, ili će stati cela Srbija“ – glavne su poruke na protestima, čije učesnike je vlast isprva etiketirala kao „hijene“ i „lešinare“ koji koriste tragediju, a onda – kako su protesti postajali masovniji, kao građane koje treba slušati.
Šta o protestima protiv nasilja znaju i misle građani Srbije želela je da čuje Crta u svom poslednjem istraživanju javnog mnjenja, koje je sprovela u periodu od 10. do 15. juna na slučajnom i reprezentativnom uzorku od 1065 ispitanika.
Samo sedam odsto građana nije čulo za proteste
Podaci do kojih su došli istraživači Crte kažu da je čak 93 odsto građana čulo za proteste koji se održavaju u Beogradu i drugim gradovima širom Srbije, a da 46 odsto njih zna da se oni održavaju pod nazivom „Srbija protiv nasilja“.
Proteste podržava polovina građana (50 odsto), a trećina građana ističe da su na njima već bili ili bi voleli da odu na protestne šetnje (35 odsto).
U Crti navode da proteste podržavaju građani iz svih segmenata društva i da se ne može reći da je to tema koja dotiče samo određene gradove ili regione zemlje.
Podrška protestima ne pada ispod 50 odsto ni u jednom od regiona, ali je nešto niža u ruralnim krajevima, među najstarijima i među građanima sa nižim obrazovanjem. Istovremeno, protestne šetnje u velikoj meri podržavaju građani kojima nisu bliske ni partije na vlasti ni partije opozicije, ali i svaki peti građanin koji ističe da su im bliže stranke na vlasti.
„U prilog nadstranačkom karakteru protesta govori podatak da dve trećine građana kojima nisu bliske ni partije vlasti ni partije opozicije podržavaju proteste, ali i 20 odsto građana koji ističu da su bliži partijama vlasti. Ovaj podatak ukazuje da poruka vlasti o nasilnim protestima nije bila u potpunosti uspešna“, kaže za Istinomer jedan od autora istraživanja Vojislav Mihailović.
Najviše građana za ukidanje tabloida i rijalitija
Kada je reč o zahtevima protesta, petina građana Srbije podržava sve zahteve protesta, a više od dve trećine podržava barem deo njih. Svega devet odsto ističe da ne podržava nijedan zahtev. Najviše građana – preko tri četvrtine – podržava poziv na ukidanje tabloida i rijalitija.
Zahteve u velikoj meri podržavaju i građani koji nisu bliski ni partijama vlasti ni partijama opozije, ali i oni koji navode da su bliži partijama vlasti.
„Značajno je opao procenat građana koji kažu da nisu blizu ni vlasti ni opoziciji. Udeo onih koji ističu da su bliži opoziciji znatno je viši u odnosu na prethodni period. Možemo da kažemo da je na delu snažna politička mobilizacija koja u nešto većoj meri ide na ruku opoziciji“, objašnjava naš sagovornik.
Zahtevi protesta „Srbija protiv nasilja':
- Smena ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i direktora Bezbednosno informativne agencije Aleksandra Vulina, jer su direktno odgovorni za urušeni sistem i neadekvatno reagovanje nadležnih.
- Smena članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, koji se smatraju odgovornim za promovisanje nasilja, agresije i nemorala na televizijama sa nacionalnim frekvencijama.
- Smena rukovodstva Radio-televizije Srbije.
- Gašenje štampanih medija i tabloida koji objavljuju lažne vesti i kontinuirano krše novinarski kodeks.
- Hitno ukidanje programa koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, poput rijaliti programa.
- Oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama koje sluđuju građane i promovišu nasilje, kao što su TV Pink i TV Hepi.
Istovremeno, istraživanje koje je Crta sprovela govori da je za Narodni pokret za državu, čije je osnivanje najavio predsednik Republike, za sada čulo manje od polovine građana (48 odsto), a među onima kojima su bliže partije vlasti svega 42 odsto.
Suočeni sa dva stava koja su mogla da se čuju u medijima – da Aleksandar Vučić osniva Narodni pokret za državu sa idejom da „očuva državu“ ili da se pokret formira zato što je SNS počeo da gubi glasače, više od jedne trećine građana (37 odsto) veruje da je reč o ovom drugom. Malo manje od trećine (31 odsto) smatra, pak, da se pokret osniva s idejem očuvanja države.
Važno je istaći i da osnivanje pokreta radi očuvanja države ne podržavaju ni svi građani koji kažu da su im bliske partije na vlasti, već tek 63 odsto njih što opet govori da željeni efekti nisu u potpunosti ostvareni.
Nedugo nakon dve tragedije od predsednika smo mogli da čujemo i najavu novih ekonomskih mera. Percepcija građana po pitanju ove najave nije pozitivna. Svega trećina građana (32 odsto) najavljene mere vidi kao način da država pomogne građanima, dok četiri od 10 građana ima negativno mišljenje o merama. Tačnije, svaki četvrti građanin Srbije (25 odsto) nove mere vidi kao kupovinu glasova za sledeće izbore, a dodatnih 15 odsto veruje da je u pitanju skretanje pažnje sa protesta.
Ono što je zanimljivo, jeste da najavljene ekonomske mere nisu imale u potpunosti pozitivan efekat ni na na građane koji smatraju da su im bliže partije vlasti, pa ponovo „tek“ oko dve trećine (69 odsto) ima pozitivan stav i veruje da je to način da se pomogne građanima.
Naslovna fotografija: Istinomer
