Sve je pogrešno u frazi “teror manjine”

Ako ovakve poruke slušamo svakodnevno od predstavnika vlasti, kako onda zvuče pozivi na poštovanje Roma ili LGBT populacije? Zašto onda pravimo rampe za invalide, nek ne ulaze u institucije, kad su manjina. Čemu u liftovima brojevi na „Brajevom pismu“, koliko to ima slepih? Izgleda da to, ipak, javno nije izjednačeno. Aktuelna vlast pokušava da prikaže sliku kako poštuje svaku različitost, osim opozicione.

Prozivke zbog protesta

Isticanje teze o „agresivnoj manjini“ koja ne da većini da se kreće, da radi, da putuje – naročito su pojačane od kako su započele blokade puteva zbog Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu, ili kraće – protiv Rio Tinta. Čule su se od vrha države, ministara, režimskih novinara i analitičara, a takav govor brzo se preneo i u skupštinu gde već dugo nema ni mere ni kočnice.

Pa se, između ostalog, čulo i ovo:

Docent na Filozofskom fakultetu u Nišu Rastislav Dinić smatra da vlast koristi veoma opasan jezik i godinama unazad odgovara disproporcionalnom silom na svaku kritiku.

“Apsolutno sve u toj frazi ‘teror manjine’ je pogrešno. Ako se odnosi na proteste ove protiv Rio Tinta i ekološke ugroženosti, onda nemamo posla sa terorom, već je reč o građanskoj neposlušnosti, koja je nenasilna, unapred je najavljena i kojoj se pribeglo tek kada su potrošene sve ostale opcije – peticije, molbe, apeli“, kaže Dinić.

Volja većine ne sme biti iznad ljudskih prava

Direktor organizacije “ Civil Right Defenders” za Evropu, Goran Miletić kaže da je izbor između navodnog terora manjine ili terora većine koji se pojavljuje u javnosti – u stvari lažna dilema.

“Vlast često govori o tome da većina nešto želi, a da se ne sme pristati na nešto sto hoće manjina. Na primer, prema istraživanjima, većina građana Srbije bi bila za smrtnu kaznu, pa je i pored toga nju praktično nemoguće uvesti zbog obaveza koje imamo kao članica Saveta Evrope. Takođe, većina ne želi pored sebe Rome, Albance i LGBT zajednicu, ali bi bilo koji akt u skladu sa tim željama bio protivan ne samo velikom broju međunarodnih standarda koje je Srbija ratifikovala, već i Ustavu i velikom broju zakona”, kaže Miletić za Istinomer.

On smatra da se vlast na volju većine poziva kada joj to odgovara, ali je zanemaruje onda kada to ne želi zbog stava većine svojih glasača. Za primer daje Zakon o istopolnim partnerstvima, čije odredbe podržava sada preko 60 odsto građana, ali usvajanje izostaje.

“Ideja o ‘teroru manjine’ je lažna, nepotrebna i populistička. Čak i Evropski sud za ljudska prava u svojim presudama naglašava da se volja većine nikada ne moze staviti iznad ljudskih prava manjina, ma koliko ta manjina bila mala”, rekao je Miletić i dodao da je ovaj sud više puta zaključio da je “moderno društvo demokratsko samo ako uvažava stavove i manjinskih grupa.

Besmisleno je tražiti prava za većinu

Od narodnih poslanika prethodnih dana imali smo priliku da čujemo i ovakve rečenice, a istoričar Milivoj Bešlin kaže da je besmisleno tražiti nekakva prava za većinu.

“U svim autoritarnim i populističkim režimima imate tu političku intenciju da se vlast predstavi kao zaštitinik čitavog naroda, a da se svi koji pripadaju nekoj političkoj alternativi prikažu ne samo kao neautentični predstavnici naroda, nego čak kao neprijatelji”, kaže Bešlin i dodaje da je reč o “duboko antidemokratskoj pojavi”.

“Kad vi sebe identifikujete sa čitavim narodom i kažete – mi smo većina i imamo sva prava koja iz toga proizlaze i mi sad određujemo dokle ta manjina koja je već diskriminisana, može imati političkih, medijskih ili ostalih prava”, objašnjava naš sagovornik.

Primer cinizma vlasti za Bešlina je bio kada su svi mediji preneli saopštenje vlade da je premijerka dobila sina, a to je u Srbiji zakonski nemoguće.

“To znači da ovde postoje građani prvog i drugog reda, da su neki su građani ravnopravniji. Pa ako ste predstavnik te privilegovane političke kaste, vi onda imate pravo i na istopolno partnerstvo i sva prava koja ostale LGBT nemaju, jer ako biste pratili zakonsku regulative, onda bi premijerka mogla biti svojoj partnerki cimerka”, kaže Bešlin.

I ovo su samo neke od rečenica koje su izgovorili narodni poslanici povodom blokada puteva i protesta prethodnih nedelja.

Na pitanje da li nove generacija glasača uopšte imaju gde da vide kako u stvari treba društvo da izgleda, Rastislav Dinić izražava nadu da sećanje na neke dobre prakse nije potpuno nestalo.

Ipak kaže da imamo nekoliko novih generacija kojima možda ovo čemu svedočimo izgleda kao demokratija.

„Vrlo je perfidno podmetanje da je demokratija samovolja većine. Ovo je jednopartijska skupština u kojoj ne postoji rasprava i zato su u njoj poslanici iz ”treće postave” političkih partija. Ukoliko sada svi izađu na izbore, postoji šansa da skupštinska rasprava sledeće godine bude potpuno drugačija“, objašnjava Dinić. 

Pošto je hajka na neistomišljenike uglavnom pojačana kada je reč o političkoj opoziciji, Milivoj Bešlin pita zbog čega su uslovi za održavanje izbora do te mere neravnopravni, ukoliko je vlast ubeđena u svoju nadmoć.

“Sama reakcija predsednika na proteste govori da autoritativna i nedemokratska vlast, ipak, pati od nedostatka legitimiteta i shvataju da zapravo nisu većina, već vladaju zahvaljujući toj poslušnoj trećini koja izlazi na izbore i koja je uslovljena nečim”, kaže Bešlin.

Posle čitave hajke na demonstrante, vlast je popustila i pokazala da nije većina uvek u pravu. Takvih primera u prošlosti ima mnogo, a za Bešlina je najupečatljiviji onaj od pre 30 godina, kada je tadašnji jugoslovenski premijer Ante Marković podneo ostavku. On je nacrtao šta će se desiti ako ljudi budu birali nacionalističke političke partije, ali je većina birala baš takve. Desilo se sve na šta je upozoravao, jedno civilizacijsko posrnuće od kojeg se do danas nismo oporavili.

Kurs iz demokratije

Iako kažu da nema savršenijeg oblika vlasti od demokratije, vladavine naroda, vladavine većine, to ne znači da ta većina, makar bila u pravu, može da zauvek ućutka sve koji ne misle isto. Čak i ako neskriveno želi da opoziciju ućutka zauvek, čak i ako pokazuje da joj je malo 243 poslanika, pa i ako ne podnosi ni reč kritike, srpskoj vlasti bi neko morao dobronamerno da objasni da to tako ne ide. Ne možeš biti gospodin i junak, a radovati se kad prebiješ vezanog roba. I bolje da se ne vraćamo kroz istorijske primere kada su većine pozivale na istrebljenje onih kojih ima manje, samo zato što ne mogu da se brane. I kako se to završavalo.

Naslovna fotografija: Dragan Gojić/Beta