Svi urlaju, vladajući dobijaju
Javni servis evropske Srbije omogućio je predstavljanje kandidata za lokalne izbore u Beogradu. Terači maka na konac među nama mogli bi da pitaju po čemu je Beograd bitniji od Kostolca i zašto slične debate nisu održane i za ostale gradove u kojima se glasa 4. marta – ako je servis javni, a jeste, ako je nacionalni, a jeste, onda su i Kostolački birači, za pare koje daju, a daju jednako novca i oni i Beogračići, zaslužili da čuju šta su im to njihovi tribuni i korifeji demokratije spremili lepoga.
Tek, da ne teramo taj mak na taj konac i ne pretvarajmo se da smo normalno društvo.
U studiju RTS tako su se našli ljudi zbog kojih nije bilo jasno da li gledamo suđenje za ratne zločine ili predstavljanje kandidata za komunalnu skupštinu. Dvojica vođa paravojnih formacija, jedan neo-ljotićevac i jedan čovek koji samo voli da se fotografiše sa ratnim zločincima.
Emisija se u trećoj sekundi otela kontroli voditeljke Jovićević i od nje su tri gospodina sa ratnohuškačke desnice napravila ono jedino za šta su istinski sposobni – opšti haos. Istini za volju, ovaj što voli da se fotka sa ljudima koji su streljali ranjenike je celo vreme ćutao, te ispao kolateralno najpametniji.
Apropo voditeljke moram da napravim malu digresiju i da kažem da mi je od svih Jovićevićiki koje rade na RTS ova najmilija, jer je baš drčna i oštra, te da mi je žao što drčna Jovićević ne vodi nekad i intervjue sa Vučićem umesto one smerne Jovićević kojoj uvek zapadne taj posao.
Sviđa mi se i što smo počeli kapilarno da usvajamo i modele ponašanja našeg predsednika, pa je i Jovićević imala priliku da pokaže zavidan talenat za predivnu pasivnu-agresiju a la Vučić kroz nekoliko puta iskorišćeno – „Izvinite što emisija ima voditelja“. Izvinjavamo.
Ovaj sukob na ratnohuškačkoj desnici upriličen u studiju RTS samo je jedan u nizu od desetak grotesknih pseudo-duela tokom kojih je „opozicija“ opala u vešto postavljeno zamku vladajuće ekipe. (Teško je ovde govoriti o opoziciji bez znakova navoda u situaciji u kojoj 22 od 24 stranke na izbornom tiketu ne želi kraj korupcije, ne želi pravnu državu, ne želi vladavinu prava, ne želi demokratsko i pluralističko društvo – već samo ili da ostane kalifom ili da postane kalif umesto kalifa ili da za račun prvih otežava misiju drugima.)
Politički sateliti vladajuće stranke sa izborne liste za Beograd, te mediji bliski interesima vladajuće stranke, uspeli su da uz svesrdnu pomoć „opozicije“ predizbornu kampanju u Beogradu pretvore u beskrajan niz ličnih sukoba lidera opozicije i da omoguće vladajućima da u miru vode svoju kampanju neuznemiravani ni sa leva, ni sa desna. Umesto kakvog komunalnog problema, ili pitanja zašto nam se za kandidate nude ljudi koji sami kažu da ne žele u gradsku skupštinu, teme su postali Boško i Šešelj, Radule i Šapić, Đilas i Šutanovac.
Niti će prevoz od Zuca do grada biti redovniji, jer je Boško „pregazio“ Šešelja, niti će se kanalizacija sama prečistiti pre ispusta u Savu, jer je Radule nagnao Šapića (u političkom smislu), niti će vrtića biti više, jer je Đilasova ekipa zelenašila Šutanovčevu ekipu. Tek, tražili smo – gledali smo. Ili predizbornim sloganima rečeno – svi urlaju, vladajući dobijaju!
U nameri da izmeste fokus pažnje u izbornoj kampanji sa problematičnih sebe na opoziciju, vlastima su donekle pomogle i sujete političara, a donekle i odsustvo bilo kakvog vrednosnog sistema kod „opozicionih“ lidera i njihova zelotska posvećenost isključivo realizaciji partikularnih finansijskih interesa.
Zbog sopstvene alavosti i potrebe da budu u koruptivnom kolu, bez obzira sa kim u njemu trupali, jedni su o drugima godinama pričali bukvalno sve i svašta – od ljubavnih izjava do kletvi i kleveta i tako lepo sami sebi iskopali jamu u koju su ih potom prorežimski medij zakopali. I to u najlepšim tradicijama miloševićevskog RTSa. Sa sve povremenim Vučelićem. #volim90te
Naročito je zanimjiva nova TV forma koju je lansirao Pink – a koja podrazumeva upotrebu arhivskih snimaka sa izjavama „opozicionih“ političara i tvitova kao vesti. Da stvar bude baš tragična, ništa manje skandalozno nije bilo ni izveštavanje pro-đilasovske „Naše TV“. Ako ste se i ponadali, iz bilo kog razloga, da bi u Beogradu moglo biti drugačije kad pobedi Đilas – izveštavanje „Naše TV“ moglo vas je kvalitetno opovrgnuti.
Stratezima vladajuće koalicije treba odati priznanje, jer su vrlo kvalitetno pripremili zamku, te pažljivo montirali TV arenu i na njoj umesili baš kvalitetno blato. Brlog u koji je „opozicija“ spremno uletela i krenula da se po njemu valja i koprca kao da sutra ne postoji.
Ali to je naša politika u kojoj je svaka glupost em bolja, em poželjnija od smislenog dijaloga u kojem bi mogli da nam nađu da osim želje za ličnim bogaćenjem nemamo drugi motiv za bavljenje politikom.
Beograđanima svakako sve najbolje sa novim gradskim parlamentom, a svima nama više sreće u nekom drugom životu.
Mišljenja izneta u ovom blogu predstavljaju stavove autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije Istinomera.
Naslovna fotograrafija: Printscreen/RTS
