Svrsishodni tenderi: Gerilska borba civilnog sektora, medija i državnih revizora
Četvrtina javnih nabavki u regionu pod sumnjom je da su sprovedene na nezakonit način, nalazi su izeštaja Evropske komisije. U regionu i politička i krivično-pravna odgovornost za nezakonite ili nesvrsishodne javne nabavke izostaje.
Da li u državama u kojima se svakog dana dešavaju atentati, državni tužioci mogu da se bave nalazima državnih revizorskih institucija, zapitao se Branislav Radulović, član Senata Državne revizorske institucije Crne Gore na skupu “Kako do efektivne kontrole svrsishodnosti javnih nabavki“ Koalicije Balkan Tender Watch (BTW) koju čine organizacije civilnog društva iz Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine.
“Ako mi nađemo neku nepravilnost, to praktično znači da smo utvrdili da je državna kasa oštećena, ali da li je bilo krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, utvrđuje tužilaštvo. Međutim, u Crnoj Gori tužilaštva se u svoj posao ne mešaju“, rekao je Radulović.
U Srbiji, reklo bi se, ista situacija. Osim tužilaštava, nedostajuća karika u lancu su i sudovi. Predsednik Državne revizorke institucije (DRI) Srbije Radoslav Sretenović kazao je da vrlo često prijave DRI ostaju u fiokama, pre svega zbog preopterećenosti sudova.
Predsednik DRI Radoslav Sretenović / Foto: www.mc.rs
U najnovijem izveštaju o napretku Evropske komisije stoji da je Srbija ostvarila napredak u ovoj oblasti, ali da ima još posla kako bi sistem javnih nabavki bio efikasan i transparentan. Koalicija BTW u prethodnom periodu analizirala je svrsishodnost javnih nabavki, odnosno da li se uložena sredstva koriste na pravi način, da li je neka javna nabavka opravdana ili ne.
Aneksi ugovora – tumori javnih nabavki
Nalazi Koalicije BTW kažu da su glavne nepravilnosti u ovoj oblasti u Srbiji nedovoljno precizna tehnička dokumentacija, mali broj ponuđača, česta zakašnjenja u pokretanju postupka, netransparentna realizacija ugovora, izostanak unutrašnje kontrole kao i prepisivanje planova javnih nabavki iz godine u godinu.
“Imali smo primer JP „Skijališta Srbije“ koje nabavlja računare i onda vidimo da je isti kompjuter ugovoren u 2014. na 53 hiljade, dok u 2015. taj isti, već zastareo računar košta 68 hiljada. Dakle, potpuno nelogične razlike u ceni“, navodi primer Ivana Stevanović iz Fonda za otvoreno društvo.
“Na osnovu dostavljene dokumentacije i planova javnih nabavki nije moguće utvrditi u kojoj meri je nabavljena oprema bila potrebna za redovno poslovanje JP Skijališta Srbije, pa samim tim ni da li je bila svrsishodna. U tom smislu opravdano je postaviti pitanje u kojoj meri je, recimo, bežični miš od čak 5.911 u 2014, odnosno 6.760 dinara u 2015. godini zaista potreban za efikasno i efektivno obavljanje zakonom propisanih nadležnosti JP Skijališta Srbije, u koja svakako ne spada igranje zahtevnih igara, kakvim su namenjeni miševi u sličnom opsegu cena. Sa druge strane, postavlja se pitanje efikasnosti i efektivnosti kupovine računara čije su performanse uveliko prevaziđene i koji će u veoma kratkom roku morati da budu zamenjeni kompjuterima novije generacije, prilagođenim potrebama koje nameće svakodnevni razvoj tehnologije”, navodi se u izveštaju.
Četvrtina javnih nabavki u regionu pod sumnjom je da su sprovedene na nezakonit način
Oblasti u kojima postoje sistemski problemi, prema istraživanju BTW su nabavke goriva i usluge štampanja gde ni naručioci ni dobavljači ne znaju koliko će zapravo biti posla, pa se pribegava brojnim načinima da se ugovorene vrednosti pomeraju.
Na skupu u Beogradu moglo se čuti i to da su naknadne izmene prvobitno zaključenog ugovora tumori javnih nabavki i da ih revizori moraju posmatrati sa posebnom pažnjom.
“Zaključite ugovor za izgradnju mosta uz jednu cenu, potom stanete na pola posla – tražite više novca i zaključenje aneksa ugovora. Naručilac pristaje jer most mora da se završi. To tako funkcioniše“, rekao je Branislav Radulović, član Senata DRI Crne Gore.
Priručnik za praćenje i kontrolu svrsishodnosti javnih nabavki koji je izradila koalicija BTW možete preuzeti ovde.
