Tačka na „I”: Kako se čita izveštaj ODIHR-a?

„Izvinjavam se još jednom kolegama i partnerima iz ODIHR-a zato što sam morala da držim ovu pres-konferenciju pre objavljivanja praktično finalnog izveštaja, zato što je neko želeo da iskoristi izveštaj. Nije mogao da sačeka čak ni da ODIHR izbaci svoj izveštaj, da objavi svoj izveštaj, nego su želeli da iskoriste za dalje širenje lažnih vesti i narativa koji bi dalje potpirivao krizu u Srbiji”, izjavila je predsednica Vlade u tehničkom mandatu Ana Brnabić, na konferenciji za medije, koja nije mogla da sačeka da OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) objavi izveštaj o prošlogodišnjim parlamentarnim izborima u Srbiji.

Za kreiranje krize, na istoj toj konferenciji, Brnabić je optužila medije, opozicione partije i nevladine organizacije, a navode o neregularnostima u izbornom procesu ponovo je označila kao pokušaj „destabilizacije” zemlje.

I na osnovu izveštaja koji je u tom trenutku bio dostupan samo njoj i njenim najbližim saradnicima, pažljivim odabirom zaključaka koji ne odstupaju mnogo od narativa o „najpoštenijim” izborima do sada, ali i proizvoljnim tumačenjem određenih termina, Brnabić je stavila tačku.

Prva tačka

„Konačno nam je stigao finalni izveštaj ODIHR-a o izborima u Srbiji, održanim u decembru 2023. godine. Ovaj izveštaj stavlja tačku na sve laži i sve besmislice o krađi izbora. Dakle, nakon višemesečne nestabilnosti i kriza, kreiranih lažima i besmislicama, ovaj izveštaj konačno stavlja tačku na sve to”, ovim rečima premijerka Brnabić započela je analizu zaključaka ODIHR-a.

U toj analizi, Brnabić je umesto objašnjenja i odgovora na tvrdnje o brojnim neregularnostima, nizala spin za spinom. 

Prvi među njima ticao se medija, pa je premijerka navela da je morala da održi konferenciju jer su prethodnog dana „određeni mediji u okviru United grupe, iako izveštaj nije ni bio finalizovan, ekskluzivno počeli da navode stvari iz finalnog izveštaja”.

Tu je propustila da kaže da su i drugi mediji, van UG, istog dana „ekskluzivno objavili zaključke iz finalnog izveštaja”. Neki od njih su već u naslovima imali istu rečenicu koju je premijerka izgovorila samo 24 sata kasnije.

Selekcija informacija bila je očigledna i u slučaju preporuka ODIHR-a. Premijerka je tvrdnje da Srbija nije učinila ništa po tom pitanju nazvala dezinformacijama, da bi potom počela da nabraja i koje je su to preporuke implementirane u prethodnom periodu.

„Ukupan broj u potpunosti sprovedenih preporuka 13, ukupan broj uglavnom sprovedenih preporuka osam i ukupan broj delimično sprovedenih preporuka 33. Dakle, u ovom finalnom izveštaju ODIHR-a prepoznato je da je Srbija u prethodnih sedam godina sprovela u celini uglavnom ili delimično 54 preporuke ODIHR-a”, istakla je Brnabić, nakon čega se fokusirala na preporuke iz izveštaja 2022. godine.

[#livefactchecking] [#Ana_Brnabić]

📌Pratimo uživo konferenciju za medije premijerke Ane Brnabić povodom izveštaja Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o decembarskim parlamentarnim izborima u Srbiji.

— #dasenelazemo (@istinomer) February 28, 2024

„Nakon aprilskih izbora 2022. u konačnom izveštaju ODIHR-a bilo je ukupno 26 preporuka, u ovom konačnom izveštaju imamo 25 preporuka, dakle manje preporuka za dalji rad i implementaciju nego nakon izbora 2022”, dodala je premijerka, upoređujući i broj prioritetnih preporuka – devet 2022. i sedam 2023. godine.

Iako bi premijerkin pregled implementacije preporuka mogao da zaliči na punu posvećenost unapređenju izbornog procesa, evaluacija ODIHR-a u rasponu od 10 godina pokazuje da se svega četiri prioritetne preporuke mogu smatrati u potpunosti ispunjenim.

Na red je, posle preporuka, došla i ocena izbora održanih u decembru prošle godine. Premijerka je tu izdvojila da su „osnovne slobode uglavnom poštovane tokom kampanje”, da je „izborna administracija efikasno sprovela izborne pripreme”, zatim da su „slobode izražavanja i okupljanja uglavnom poštovane tokom kampanje”, kao i da su „izbori ponudili biračima izbor između autentičnih političkih opcija”.

Ipak, u rečenicama u ODIHR-ovom izveštaju bilo je i navoda o kojima je Brnabić govorila, ali se te rečenice nisu završavale u istom tonu. Kroz konačne, kao i preliminarne zaključke Misija ODIHR je navela da je „u čitavoj kampanji niskog intenziteta, dominirao aktuelni predsednik, a kampanju su obeležili jaka polarizacija, agresivna retorika, diskreditovanje ličnosti, verbalno nasilje i zapaljivi govor”. U izveštaju stoji i da su „osnovne slobode uopšteno gledano poštovane u kampanji i da izbori su pružili biračima izbor između pravih političkih alternativa”. Međutim, posle toga ODIHR ističe i „slučajeve pritiska na zaposlene u javnom sektoru”, „zloupotrebu javnih resursa” i druge vrste „podsticanja birača”, dodajući pritom i da je usled ovakvih praksi sistemske prednosti vladajuće partije „zamagljena granica između države i partije”.

Za svaki od manje lepih zaključaka Brnabić je imala spreman spin. Tako se saglasila sa ocenom da je kampanjom dominirao predsednik, ali je, kako je objasnila, „opozicija želela takvu kampanju”, zato što je stvarala referendumsku atmosferu „da li ste za Aleksandra Vučića ili niste za Aleksandra Vučića”.

„Ja ovu tvrdnju da je kampanjom dominirao Aleksandar Vučić zaista ne bih uzela kao nešto što se pripisuje nama, opozicija je želela takvu kampanju. Ta kampanja je bila kampanja, festival mržnje prema Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici. Čitava kampanja im je bila bazirana na tome da je on nepomenik, da je psihopata, da je lažov, da je tiranin, da je diktator, da mu otac nije otac, da mu dete nije dete nego komšijsko dete, najgore insinuacije za njegovu majku, to je bila njihova kampanja. Da, dominirao je kampanjom”, kazala je Brnabić, pa joj je Istinomer dao ocenu kratke noge. Druga ocena nije bila moguća jer je, prema izveštaju Posmatračke misije Crte, u periodu kampanje Vučić na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću dobio identično vremena koliko cela opozicija zajedno – nešto više od 36 sati, a direktno se obratio građanima 46 puta.

U istoj izjavi na klimavim nogama je i teza o kampanji kao „festivalu mržnje”, jer premijerka nije uzela u obzir brojne izjave predstavnika vlasti u kojima su opozicioni lideri nazivani „batinašima”, „bednicima” i „fašistima”.

Spin su dobili i navodi o organizovanim migracijama birača. 

S obzirom na to da ODIHR nije posmatrao beogradske izbore, pri isticanju problema u vezi sa biračkim spiskom, na ovu vrstu nelegalnog i nelegitimnog izbornog inženjeringa osvrnuo se podsećajući na „tvrdnje o široko rasprostranjenoj migraciji birača koje su značajno potkopale poverenje u tačnost biračkog spiska”.

Premijerka je, analizirajući ovaj segment izveštaja, zloupotrebila činjenicu da ODIHR nije mogao drugačije da pristupi temi organizovane migracije birača na lokalnom nivou, već kroz argumentovane tvrdnje onih koji su osim parlamentarnih, posmatrali i beogradske izbore.

„Dakle, ODIHR je konstatovao da je to postojalo kao problem, ali na način i citiram – da su se tokom dana širile tvrdnje o potencijalno velikom broju birača koji žive u inostranstvu koji su bili organizovani i dovezeni autobusima u glavni grad da glasaju za vladajuću partiju. Dakle, tokom dana su se širile tvrdnje. I u samom izveštaju nećete pronaći nikakav dokaz i nikakav pokazatelj da su te tvrdnje istinite i tačne. Ne možete, kao što niste videli ni u rezoluciji Evropskog parlamenta. Znate zašto? Pa zato što nisu tačne i ne možete imati dokaz za nešto što se nikada nije ni desilo”, ponovila je premijerka i potom dodala da bi se „donekle” složila sa ocenom da su te tvrdnje potkopale poverenje, jer je to bila i „logika tih laži i besmislica”.

Druga tačka

Tačka na izbore održane 17. decembra stavljena je i iz ugla opozicije. Narodna poslanica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić izjavila je da je ta tačka zapravo na „potvrdu da su izbori u Srbiji pokradeni”.

„Stavljena je tačka na potvrdu da su izbori u Srbiji pokradeni. Sve na šta smo ukazivali se beleži, organizovana migracija i prevoz birača kako bi glasali, problematičan birački spisak, dominacija predsednika Srbije u kampanji, favorizovanje vlasti i državnih zvaničnika kod emitera sa nacionalnom frekvencijom, kupovina glasača, pritisak na zaposlene u javnom sektoru i nejednaki medijski uslovi”, rekla je Tepić na konferenciji za novinare, koju su predstavnici opozicione liste „Srbija protiv nasilja” održali istog dana u Skupštini Srbije.

„Kad neko kaže izbori su sprovedeni u neravnopravnim uslovima, favorizovan je jedan čovek, vođena je agresivna kampanja, zabeležen je govor mržnje i vređanje – to znači da su izbori bili nedemokratski i neslobodni”, dodala je ona.

Kako je preneo portal N1, i poslanica Zeleno-levog fronta Jelena Jerinić ocenila je da „ne postoji nijedna faza izbornog procesa u Srbiji za koju nije utvrđena bar jedna neregularnost”, a da je u više faza po više neregularnosti koje po našim i međunarodnim zakonima predstavljaju „ozbiljna krivična dela”.

Gotovo identičnog stava su i drugi opozicioni lideri, poput predsednika Demokratske stranke Zorana Lutovca i predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić.

Tri tačke

„Loša ocena izbora u Srbiji”, poručuje Posmatračka misija Crte nakon konačnog izveštaja ODIHR-a.

„Finalni izveštaj ODIHR-a o parlamentarnim izborima koji su u Srbiji održani 17. decembra 2023. potvrđuje ključne nalaze Posmatračke misije Crte i jasno ocenjuje da je pravo građana na slobodne i poštene izbore ozbiljno ugroženo”, navodi se na sajtu Crte, uz napomenu i da se u izveštaju „konstatuje i da se tužilaštvo nije oglašavalo na mnogobrojne ozbiljne navode o kupovini glasova i drugim vidovima mešanja u izbornu volju građana, te da pravosuđe nije izreklo kaznu ni za jedan kriminalni slučaj iz ranijih izbora”. 

„Zakonski i regulatorni okvir nije obezbedio izbornu jednakost”, dodaju iz Posmatračke misije.

Uz domaće, stigle su i reakcije iz Evropske unije, pa je portparol EU Peter Stano naveo da je pozicija Unije „jasna”, odnosno da „izborni proces u Srbiji zahteva opipljiv napredak i dalje reforme, jer ispravno funkcionisanje srpskih demokratskih institucija jeste u osnovi procesa pristupanja Srbije i mi smo vrlo svesni pozicije Evropskog parlamenta”.

„Mi smo u konstantnom kontaktu sa Evropskim parlamentom, kao i sa vlastima Srbije kako bismo im pomogli da otklone sve neregularnosti i sve izvore brige evropske zajednice. Neću ići u detalje i vremenske okvire naših odgovora na Evropski parlament, ali to je nešto što uzimamo u obzir vrlo ozbiljno i radimo sa našim partnerima kako bismo adresirali sve ove probleme“, rekao je Stano, a preneo N1.

Svoju poruku poslao je i Stejt department, navodeći da je ODIHR u svom finalnom izveštaju izneo jasne preporuke kako treba da se rešavaju nedostaci uočeni tokom izbora u Srbiji 17. decembra, te je i apelovao na Srbiju da radi sa OEBS-om na implementaciji ovih preporuka.

„Očekujemo od vlade da tako postupi bez odlaganja”, navode iz Stejt departmenta za Glas Amerike.

Na niz spinova tako je došao niz reakcija. Iako premijerka Brnabić, ali i drugi predstavnici vlasti izveštaj ODIHR-a predstavljaju kao pozitivnu ocenu za izbore u Srbiji, potvrdu da su izbori bili „slobodni, fer i transparentni”, ta slika je samo nadogradnja one koju gledamo od 17. decembra. Na toj slici su izbori bili „najčistiji” i „najpošteniji” do sada – i već smo ustanovili da na njoj nema ničeg drugog osim boja spina.